Režim, koliku god da ima silu u svojim rukama, nema tu moć da uguši slobodu i pravo na istinu
Znate šta je najtužnije vezano za događaje u Banja Luci…
Što su se napokon pojavili autentični heroji, koji su do juče bili potpuno van javnosti
Narod, ne političari
Raja, tačnije ono najbolje od raje
I onda ti ih sklone, pohapse, ocrne najgorim lažima
Ko to uradi – vlast, režim
Koji ni ne može drugačije da vlada – nego lažima, ucenama i silom
Tačnije zastrašivanjem
Ne znam kada se poslednji put okopilo toliko dobrog sveta na jednom mestu
Bez potrebe da glume nešto što nisu
Već sve ono što je godinama ćutalo, povezano bolom, prkosom
Ali i nestvarnim ponosom i dostojanstvom
Koje je sve pokrenula ljubav i osećaj pravde
Nisu se prepoznali u sudbini nekog političara ali jesu u sudbini i ličnosti Davora Dragičevića
Čija ih je bol i sudbina okupila, povezala, sjedinila
Dobrota i normalnost jednog čoveka, koji je mesecima delio sa njima i dobro i zlo
Svaki dan
Ravnopravno, zajedno, kao nikad niko
Prepoznali su ih svi, ne samo Banja Luka, nego region, evropa pa i svet
Spontano organizovani građani, naspram režima koji želi da ih ukloni iz javnog prostora na sve moguće načine
Toliko dugo se čekalo na tako nešto, na narod, ljude, koji će da progovore o svemu
O korupciji, lažima, bahatosti, iživljavanju
I šta bude, to traje nekoliko meseci
Dok se vrhuška ne ujedini i na sve moguće načine ih ocrni
Prvo ih nazove izdajnicima, pa teroristima, rušiteljima
Šta sve ne
A oni najnormalniji narod
Kakavi bi poželeo svaki grad na svetu
Pošto ih sve poznajem, znam kako jeste, osećam samo tugu i bes
Tugu jer ne mogu da im pomognem
A bes, pošto znam koliko su ljubavi i vere uložili u sve to
I da im to neko bezdušno skloni
Nije Davidovo srce na Trgu samo delo Davidovih roditelja već hiljada onih
Koji su to svakodnevno dolazili
I pronašli sebe
Druga, prijatelja, drugaricu, tačnije smisao
To više nije lični simbol već opšteljudski
Koji će kad, tad, morati da se vrati
I hoće
Zato što mu je prirodno tu mesto
Kao što je i bilo predhodnih 300 dana
Zato su svi oni ljudi u Banja Luci, za mene, istinski heroji, zato što su se usudili da urade ono što niko drugi nije
Da odolevaju pritisku koji je nesnosan i da ga obesmisle
Pored svega što su morali da istrpe
A verujte mi, to bi mogao malo ko
To fali svakom gradu
Da se ljudi pogledaju u oči i stanu jedni uz druge
Progovore o problemima
I da zajedno veruju u nešto bolje
To im je ponudio Davor Dragičević
Zato ga je važno ukloniti
Zato je važno obesmisliti njegovu borbu
Zato što je probudio nadu i veru u nešto
Što dugo niko nije na ovim prostorima
Vapaj slobode i prkos nezasitim vlastodršcima
Koji misle da mogu sve što hoće
E pa neće i ne može
Banja Luka je to dokazala
I dokazaće ponovo
Vlast koliku god da ima silu u svojim rukama
Nema tu moć da uguši slobodu i pravo na istinu
Svi ti divni ljudi su dokazali
I dokazaće ponovo
Osećam i znam…
Stefan Simic