Režim, koliku god da ima silu u svojim rukama, nema tu moć da uguši slobodu i pravo na istinu – PRAVDA ISTINA
AKTUELNOSTI POLITIKA REGION 

Režim, koliku god da ima silu u svojim rukama, nema tu moć da uguši slobodu i pravo na istinu

Znate šta je najtužnije vezano za događaje u Banja Luci…

Što su se napokon pojavili autentični heroji, koji su do juče bili potpuno van javnosti
Narod, ne političari
Raja, tačnije ono najbolje od raje
I onda ti ih sklone, pohapse, ocrne najgorim lažima

Ko to uradi – vlast, režim
Koji ni ne može drugačije da vlada – nego lažima, ucenama i silom
Tačnije zastrašivanjem

Ne znam kada se poslednji put okopilo toliko dobrog sveta na jednom mestu
Bez potrebe da glume nešto što nisu
Već sve ono što je godinama ćutalo, povezano bolom, prkosom
Ali i nestvarnim ponosom i dostojanstvom
Koje je sve pokrenula ljubav i osećaj pravde

Nisu se prepoznali u sudbini nekog političara ali jesu u sudbini i ličnosti Davora Dragičevića
Čija ih je bol i sudbina okupila, povezala, sjedinila

Dobrota i normalnost jednog čoveka, koji je mesecima delio sa njima i dobro i zlo
Svaki dan
Ravnopravno, zajedno, kao nikad niko

Prepoznali su ih svi, ne samo Banja Luka, nego region, evropa pa i svet
Spontano organizovani građani, naspram režima koji želi da ih ukloni iz javnog prostora na sve moguće načine

Toliko dugo se čekalo na tako nešto, na narod, ljude, koji će da progovore o svemu
O korupciji, lažima, bahatosti, iživljavanju

I šta bude, to traje nekoliko meseci
Dok se vrhuška ne ujedini i na sve moguće načine ih ocrni

Prvo ih nazove izdajnicima, pa teroristima, rušiteljima
Šta sve ne
A oni najnormalniji narod

Kakavi bi poželeo svaki grad na svetu

Pošto ih sve poznajem, znam kako jeste, osećam samo tugu i bes
Tugu jer ne mogu da im pomognem
A bes, pošto znam koliko su ljubavi i vere uložili u sve to
I da im to neko bezdušno skloni

Nije Davidovo srce na Trgu samo delo Davidovih roditelja već hiljada onih
Koji su to svakodnevno dolazili
I pronašli sebe
Druga, prijatelja, drugaricu, tačnije smisao

To više nije lični simbol već opšteljudski

Koji će kad, tad, morati da se vrati
I hoće
Zato što mu je prirodno tu mesto

Kao što je i bilo predhodnih 300 dana

Zato su svi oni ljudi u Banja Luci, za mene, istinski heroji, zato što su se usudili da urade ono što niko drugi nije
Da odolevaju pritisku koji je nesnosan i da ga obesmisle

Pored svega što su morali da istrpe

A verujte mi, to bi mogao malo ko

To fali svakom gradu
Da se ljudi pogledaju u oči i stanu jedni uz druge
Progovore o problemima
I da zajedno veruju u nešto bolje

To im je ponudio Davor Dragičević

Zato ga je važno ukloniti
Zato je važno obesmisliti njegovu borbu

Zato što je probudio nadu i veru u nešto
Što dugo niko nije na ovim prostorima

Vapaj slobode i prkos nezasitim vlastodršcima
Koji misle da mogu sve što hoće

E pa neće i ne može

Banja Luka je to dokazala
I dokazaće ponovo

Vlast koliku god da ima silu u svojim rukama
Nema tu moć da uguši slobodu i pravo na istinu

Svi ti divni ljudi su dokazali
I dokazaće ponovo

Osećam i znam…

Stefan Simic

3 PREGLED (A)

POVEZANO

Leave a Comment