Banjalučani su se po ustaljenoj praksi, koja traje već 135 dana, okupili u centru grada dajući podršku nadljudskim naporima Davora Dragičevića da rasvijetli smrt sina Davida.
“Tražimo od ove države samo istinu i pravdu. Tražimo je na miran način od zlikovaca i ubica. Pošto vama ništa nije sveto, meni jeste moje dijete”, rekao je Davor.
Pokazao je dvije fotografije novca nađenog kod Davida, kao i tijela svog sina. Davor tvrdi da nedostaje 110 KM i pitao je MUP RS gdje je to David potrošio novac koji je nestao iz kuće Rađena.
“Šta reći, a da ostanem pribran. Hoću. Ja nisam ubica. Davida više nema, strunuo je. Ali imate vi, imaju ova djeca. Poslije Dejtona tražim samo pravo na život. Nemam ga, ljudi, ubili su mi dijete! Ne znam da li vi imate to pravo”, pitao je Davor, na šta se čuo odgovor “nemamo”.
Pročitano je pismo podrške Stefana Simića iz Beograda.
“Imaš sina, najboljeg sina. A onda ti ga oduzmu, a ti moraš da ćutiš i pristaješ na njihove laži. E neće, po cijenu da i tebe ubiju! Ne daj na sebe, ne daj na ponos”, dio je iz pisma koje je rasplakalo ljude na trgu.
Dječak, koji je prisustvovao skupu, recitovao je Davidovu molitvu, verziju “Oče naš” i zaradio gromoglasan aplauz.
I ovaj put nezaobilazna je bila Davidova pjesma “Klinac u getu” i podignute pesnice uz poruku – idemo do kraja.
Davor je obraćajući se na okupljenima na Trgu poručio:
“Neko je danas dobro rekao – idi sine iz ove zemlje, da te želim. Ako ostaneš žaliću te.”
“Hvala vam, zločinci i ubice, što me tjerate da svaki dan gledam sliku mrtvog sina. Ubistvo Davida će se završiti kada mi vratite njegove gaće, ali se grupa Pravda za Davida nikada neće završiti”, zaključio je unesrećeni otac.
Prije nego što su se okupljeni razišli iz mase se čula poruka: “Još 61 dan, šefe! Tik-tak, tik-tak”.
