Milorad Dodik otišao je na koljena Draganu Čoviću u Mostar kako bi potpisao Dvojni pakt!

Čim se lider u Hrvata malo odmorio od dalekog puta i mise ustašama u Blajburgu, Dodik je odmah skoknuo Mostar da formalno ozvaniči savez i čvrstu Blajburšku koaliciju, koja funkcioniše bez prekida pune dvije decenije. Suvišno je naglasiti da u Mostaru osim šahovnice i zastave BiH, iza dva „lidera“ nije bilo nikakvih srpskih obilježja, u čemu ima dosta simbolike.  Tako se Dodik prvi javno odazvao na Čovićev poziv na jedinstvo Hrvata, koji je prije par dana lider bosanskih Hrvata uputio iz Blajburga. 

Umjesto da kao srpski patriota, kakvim se godinama lažno predstavlja, snažno suprostavi i javno osudi veličanje ustaških zločinaca i fašista u Blajburgu, Dodik je ponizno izgrlio i podržao one koji slave Kvaternika, Pavelića, Maksa Luburića, Juru Francetića, Stepinca i ostale „nevino postradale“ ustaše,  koje su odgovorne za stravičan genocid i istrebljenje Srba na velikom prostoru. Dodikova koalicija „Za pljačku spremni“, ozvaničena neposredno po Čovićevom povratku iz Blajburga, nije ništa drugo do čin veleizdaje, velika sramota za srpski narod, poniženje za sve potomke i preko milion Srba koje su zvjerski pobile i u jame bacale ustaše u prošlom vijeku na prostoru od Prevlake i Hercegovine, preko Jadovna, Jasenovca do Baranje i Zemuna. Dvojni pakt je samo kontinuitet veleizdajničke politike Milorada Dodika i SNSD-a, koja je započeta predajom Jasenovačke građe Hrvatskoj, davanja unosnih poslova na gradnji gasovoda Čermaku i drugim hrvatskim generalima iz „Oluje“…

Blajburška koalicija dodatno je učvršćena dodjelom Večernjakovog pečata, gdje su HDZ i SNSD bratski podijelili nagrade između Jelke Miličević, Darka Tomaša, Mira Džakule, te akciznog pobratima Larsa Gunara Vigemarka, koji je tortom i kolačima (o)kupio poslanike „akcizne većine“ i tako iz džepova građana izvukao novac kako bi Čović i Dodik, preko nagrađene Jelke, Tegeltije, Bevande i Džakule, mogli finansirati kampanju.                                                                             

Dodikovo ponašanje još jednom jasno pokazuje da SNSD-ovci nisu ništa drugo do crvene ustaše, a antisrpsko ponašanje (neo)komunista ima neprekidan istorijski kontinuitet još od Drezdenskog kongresa i Velebitskog ustanka. Blajburška koalicija Dodik – Čović je  iskonski antisrpska, i uperena je direktno protiv Republike Srpske i interesa srpskog naroda u BiH.

Ona demaskira Dodikovu izdajničku politiku i neprijateljska zalaganja za razgradnju Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je jedini garant opstanka Republike Srpske, stvaranje trećeg hrvatskog entiteta i prekrajanje granica na štetu Republike Srpske. Blajburška koalicija jasno pokazuje da potpredsjednica SNSD-a Nada Tešanović nije slučajno glasala u Mostaru za „treći entitet“, već je sprovodila dogovore sa tajnih sastanaka Dodika i Čovića.

Dodik svjesno zarad ličnih interesa žrtvuje Srbe, posebno u Federaciji, Mostaru i drugim „hrvatskim“ kantonima gdje već 15 godina ne mogu da se izbore za Ustavom zagarantovanu konstitutivnost naroda.

Svako onaj ko imalo poznaje našu nacionalnu istoriju odlično zna kakav bi bio poguban krajnji ishod po Srbe i Republiku Srpsku ukoliko bi, ne daj Bože, Blajburška koalicija došla na vlast.  Slabiji poznavaoci nacionalne istorije mogu otići na mjesto zločina u Mostar, ili Prebilovce, Knin, Dvor, Obrovac ili Benkovac, pa pitati potomke i ostatke naklanog naroda kakva su im iskustva, šta misle i očekuju od Blajburške koalicije i osovine Dodik – Čović.                                                               

Mudri Čović ne može ništa da izgubi isturajući Dodika u prvi plan, i opet koristi neke naivne i pohlepne Srbe da ostvari svoje, ali i hrvatske nacionalne interese. Iako se stvari ne mogu porediti, na kraju se samo trebamo zapitati šta bi bilo da neki hrvatski političar pravio savez sa nekim ko baštini tradiciju Draže Mihajlovića, prvog gerilca i antifašiste u porobljenoj Evropi? Iako su američki Kongres i De Gol odlikovali Dražu, i potvrdili njegove i zasluge u borbi protiv fašizma i Hitlera, sigurno je da Hrvati ne bi oprostili već bi surovo kaznili svaki izlet i pakt nekog svog političata koji bi pokušao da se naslanja na Srbe i Ravnogorski pokret.                                                                            

Bez obzira da li će Dvojni pakt novim pridruživanjima prerasti u Trojni, da li će se Blajburška koalicija voditi sloganom Za pljačku, Za Dom ili Za Sajam spremni, već sada su jasno vidljive pogubne posledice ako veći dio Srba bude obmanut i zaveden, i po ko zna koji put skupo plati svoju naivnost. Valjda smo na svojim greškama i iz istorije nešto naučili!

Nebojša Vukanović