Sve po istom tragu…

Zajednica kojoj se nameće da je veći problem gostovanje teatra iz Sarajeva od toga da joj je nacionalno pozorište u znaku i bojama kladionice, nema mnogo razloga za optimizam. Posebno ako je bez mehanizma da se odupre takvom diktatu. Usvajaju rezolucije, takoreći besmislene dokumente, koji niti kome šta znače, niti koga obavezuju, dok nama život prolazi. Trošimo i jun a kao da nismo makli dalje od januara. Sve po istom tragu.

Gostovanje sarajevskog pozorišta u Banjaluci potreslo kulturnu i političku scenu javio je javni servis.
Najpre je, navodno, prva ćerka zamerila direktorici festivala što dovodi izvesno pozorište iz Sarajeva. RTRS je zbog toga odbio da bude medijski pokrovitelj, oglasila su se i neka udruženja. Sa druge strane, ni jedno udruženje, čak ni ono zavisnika od kocke, nije podiglo glas protiv toga što je zgrada nacionalnog teatra u znaku i bojama kladionice. Jeste da su dali pare, ali zar baš sve ima cenu i zar je sve na prodaju? Ovako bez kompasa i svesti šta smo i koji nam je pravac, bauljamo junom i životom čekajući čudo.
Zato se uzdamo u ikonu Bogorodice Brzopomoćnice koja je u nedelji iza nas dočekana u Banjaluci, izvestio je javni servis. Došla je u odsudnom trenutku u kome se skuplja novac za ratu.

“Samo nam još ona može pomoći da skupimo pare za kredit”, uzviknuo je baja brzopotezni spremajući se na doček. “Tu su obveznice, ali će nam trebati i slamarice. Stisnuo se ovaj narod, stipse jedne. Za koga ja ginem i trošim se celog veka? Sad, kad nam republici za odbranu od bankrota treba pomoć, svi se napravili mutavi. Poteraj malo to Radovane, posokoli neće li iko kupiti obveznice”, vikao je baja na spikerfon prvom ministru oblačeći pantalone da stigne na aerodrom i pokupi orden iz Rusije. “Poslao mi Putin da nerviram Šmita. Sad ću da ga nosim svaki dan. Ma, neću uopšte da ga skidam. Danju na reveru, noću na pidžami. Nek se zna ko je ovde čovek za njegovu stvar”.

I dok je glavni momak jezdio ka aerodromu, dotle se u agitaciju za prikupljanje miliona dao prvi privrednik Saša. Posavetovao je sve koji imaju neraspoređenog novca da je najprofitabilnije uložiti u obveznice RS.
“Ovako povoljno nije bilo još od Jezde i Dafine. Ne možete promašiti. Rizik nikakav a profit do krova”, poručio je ovaj poslovni mag, ali nije otkrio koliko je obveznica on kupio.
Doduše, kad smo u nedelji iza nas videli koliku imovinu su prijavili političari, samo deseti deo da daju, mogli bismo ne samo ratu nego i glavnicu da otplatimo.
Ali, oni ne samo da ne daju nego očekuju da im plaćamo vozače, kupujemo limuzine, o večeri na račun preduzeća, što će reći budžeta, da ne pričamo.
Zauzvrat, opet postavljaju kamenje, najavljuju investicije, obećavaju bolji život, lepša jutra, zdraviji vazduh i čistije reke, ali za koju godinu. A do tada izdržite. Nemojte ni da se razboljevate jer vaše lečenje košta Srpsku.

“Šta bismo sad mogli da radimo, nešto ludo i divlje”, razmatrao je prvi čovek skupštine hvatajući zjale sa svojom ekipom. “Šta mislite da usvojimo rezoluciju o Kosovu? Realno, ovde kod nas nema šta da se radi kad predsednik sve završava. Možemo bar da se zezamo”. Kako Nenad predloži, tako i bi. Poslanici su usvojili nekakvu rezoluciju koju će poslati na sve kadiluke, a čiji je efekat nula.

Ali, kao što Radovan reče, važno je da se radi.
I da se izgleda pametno čak i kad se besmislice zbore.

“Svojim očima sam video kako pada inflacija. Evo, pala je tu iza ugla.
Ništa se ne brinite, plate i penzije nećemo smanjivati. Doduše, nećemo ni povećavati ali ne može sve.
Budite zadovoljni što nam cene rastu”, objasnio je i ohrabrio prvi ministar građane.

Baja je opet isukao strane službe, posebno britanske, koje u Srbiji rovare i dižu zaluđeni narod na ustanak.
“Ja kad vam kažem, Vučić sve radi za našu stvar jerbo se u naše stvari ja razumem.
Nama su onomad podmetnuli “Pravdu za Davida”.
Zamislite, ubili nekog Davida, pa kao protestuju, traže da se otkrije ubica.
Neki frajer, navodno njegov otac, spavao na trgu dok se ne utvrdi istina. Pa, gde to ima?
Kad je država utvrđivala istinu i saopštavala je narodu, jeste li vi normalni?
Da sam govorio istinu ne bih ni mesec dana vladao.
A vidi me, već dvadeset godina sam u sedlu i nemam nameru da sjašem”, reče baja i zadenu kolt u opasač.
Ipak, oni koji ne daju odgovor na jednostavno pitanje – ko je ubio Davida, su isti oni koji se ovde pitaju i vladaju a prave se Englezi.

“Ovo je Divlji istok a ja sam glavni šerif. Zvuči odlično za izborni slogan.
U stvari, slogan mi i ne treba jer, kad nešto razmislim, izbori nam i ne trebaju.
Ovo malo ljudi što nisam rasterao niti šta pita niti se zbog čega buni, što znači da sam im najbolji”, zaključi baja, u slobodno vreme Englez i bezbrižno odjaha u noć.

Milanka Kovačević