Svet se suočava sa virusom korona. Kod nas je veća opasnost od epidemije morona koji kontaminiraju javni prostor. Reakcija na njihovo vladanje je beg odavde, pa im je učinak fascinantan. Do sada su uspeli da prepolove broj stanovnika.
Ako je verovati Svetskoj banci, polovina rođenih ovde je već napustila BiH. 55% njih je, pokazuju podaci, bilo visokoobrazovano. Pošto nam se mozak odlio, možemo bez pameti i bez svesti teturati kroz stvarnost čudeći se zašto se baš nama dešavaju gluposti.
Zemlji bez mozga i može da se desi da joj prvi čovek u parlamentu potvrdi da je vladika “mun’o” 3 miliona, da su rekli jedan drugom to što su imali i da su nastavili dalje. Jedan da bude vladika, a drugi glavni baja. Da kojim slučajem moroni ne caruju, jedan bi tihovao u ćeliji manastira razmišljajući o srebroljublju i gordosti kojima je podlegao, dok bi drugi bio u svojoj ćeliji razmišljajući…pa, o svemu.
A tamo odakle su mozgovi otišli, moroni su dobili priliku da se razmašu.
Prošle nedelje su svoj pečat stavili i na sednicu skupštine gde su pričali do jutarnjih sati. Rezultat su zaključci kojih se, poput pitanja na referendumu, već ove nedelje niko ne seća. Važno je da se javnost zabavljala šta je ko kome rekao, ko je pravi muškarac, a ko balavica. Ko se grize i vene, a ko zna recept za vladanje.
U ovakvoj atmosferi neminovno je da zavidite onima koji su otišli iz zemlje u kojoj caruju moroni.
Jer ovde opasnost da vam skaču po živcima i zdravom razumu vreba sa svih strana.
Ako upalite TV videćete i da vitalnost nacionalnog interesa brane oni zbog kojih je isti na aparatima. Ovde je vitalan samo onaj privatne prirode.
A privatni interes često u Trebinje dovodi i stilizovanog ministra Stašu. On je u sedmici iza nas, u pratnji bivšeg presuđenog policajca, posetio direktora Luku čije je pojačanje bivši novinar. Pozvane su kamere i svemu data nota poslovne posete. Trud hvale vredan jerbo je sve stvar Stašine dobre volje. Mogao je on o državnom trošku u Trebinje da dođe iz čistog zadovoljstva. Kad se sve sabere, srećni smo što su nam ministri spremni da u odricanju odu tako daleko da svoje zadovoljstvo trune sastancima, pa makar oni bili i sa partijskim drugovima.
Kad smo već kod partije, u carstvu morona je logično i da se Elektroprivreda posmatra kao firma čije poslovanje nije od javnog interesa. Ništa iznenađujuće. Preterano bi bilo i očekivati da partijsko preduzeće bude od opšteg interesa. Moroni, naime, sve što zaposednu posmatraju kao svoje vlasništvo. Što je opet blaža varijanta u odnosu na mrončine koje smatraju da cele regije svoj napredak duguju jednom knezu.
Elem, i takva fela se oglasila u sedmici iza nas. Nakon prepucavanja između prvog poslanika i privrednika sa tužnog, ali osunčanog juga, oglasilo se i musketarsko udruženje dotičnog privrednika. Uskliknuvši s ljubavlju i poniznošću da nas danas ne bi bilo da nije njega, poručili su da svako ko nije na toj liniji može da se seli. Široka mu Nemačka a može i Dubrovnik pošto je bliži.
Ako, pak, ostanete ovde, da znate da su u zemlji morona stranke ujedno i biroi za zapošljavanje. Doduše i za otpuštanje, ali to sad nije tema.
U javnost je dospeo snimak koji pokazuje korumpiranost funkcionera SDA. Kao u svakoj velikoj stranci, i u ovoj se bore različite struje, a kako drugačije nego časno – podmetanjima. Elem, jedan od “prvih do Bakira” je zajahao bugarski voz kako bi uticao na rezultat stranačkih izbora u sarajevskom kantonu.
Drugi su to objavili, pa se sada trese cela stranka. Dok jedni dižu tarabe sa natpisom “ne u moje ime”, drugi nemo posmatraju krijući parolu “me too”. Nešto dalje, na Palama, ale takođe vode rat. Darko sa planine je prozvao načelnika Jugovića za nepotizam na šta je ovaj podigao štit stranačkog jedinstva. U osnovi svega je ogroman novac koji se na Jahorini vrti.
Elem, otkad smo onomad progutali papke, nema te afere koja može nas da iznenadi, a morone da protera.
Bilo kako bilo, osim što nas je ostavio bez budućnosti i dostojanstvenog života, odliv mozgova je direktno uticao na drastično povećanje koncentracije morona.
Ostavljeni ovde, bez efikasnog leka, sa tim izgleda moramo da se pomirimo.
Milanka Kovačević
