Pre ili kasnije diletantizam izadje na videlo. I po pravilu, kada se vlastodršci najmanje nadaju. Godinama je vlast u Republici Srpskoj skrivala svoj amaterizam, neznanje, nestručnost, kupovinom svega sto se kupiti dalo…

Vođenje države je isuviše ozbiljan posao da bi se njime bavili amateri.

Pre ili kasnije diletantizam izadje na videlo. I po pravilu, kada se vlastodršci najmanje nadaju. Godinama je vlast u Republici Srpskoj skrivala svoj amaterizam, neznanje, nestručnost, kupovinom svega što se kupiti dalo.

Kupovali su izbore, kupovali birače, kupovali poslanike i odbornike, kupovali aplauze i pokliče. A, onda je došla korona, a ona se ne da kupiti!

I to je problem.

Bolest se ne leči lažima, srbovanjem, napadima na političke protivnike, medije. A, bolest je udarila na Republiku Srpsku, tačnije na ljude, koji su jedini zdrav segment društva, jer sve ostalo je odavno obolelo!

Tu ne pomažu uvrede na račun Mirka, Mladena…, lepljenje etiketa “izdajnik” na čelo svakoga ko se usudi da misli, najave referenduma koji se nikada neće održati….

Pomažu znanje i sistem, a Dodik se svojski potrudio da uništi i jedno i drugo!

Znanje i institucije su brana diktaturi, a on je diktator. Sistem je skup povezanih elemenata koji čine državu, a on sebe doživljava kao državu! Zato se okružio neznalicama, nesposobnim i nestrućnim, zato je uništio sve institucije, zato je razvalio sistem, jer svi koji nisu poltroni i sve što nije pod apsolutnom kontrolom, za njega je opasno.

Sada kada svi vide, koliko je takvo delovanje opasno on ponovo glumi spasitelja, onoga koji jedini može pomoći. Ponovo ista uloga koju igra 15 godina.

Istini za volju, gradjani su sami doprineli tom scenariju, jer su mnogi trčali kod njega očekujući da samo on može rešiti njihove muke. Preskakali su sve instance, verujući samo spasitelju.

Izlazili su zadovoljni dobijenim obećanjima, od kojih većina nije, niti će ikada biti ispunjena.

Tek sada, kada je vrag odneo šalu, shvataju da Republika Srpska nije Dodikovo kanabe!

Nadam se da naučenu lekciju nećete brzo zaboraviti.

Nadam se da su ljudi sada shvatili da su uvek, ali baš uvek bili samo dekor u njegovoj predstavi. Kulise koje su služile da upotpune kadar za kamere i foto-aparate režimski televizija  i novina!

Jer narod za njega nije važan, osim kao sredstvo da sebe prikaze velikim, najvećim. I vanredno stanje nije uvedeno da bi se spasao narod, već da bi on spasao vlast! Jer da je zbog naroda, i on bi se ponašao vanredno, kao i sav ostali svet. On se ponaša redovno.

Željko Avramović