AGENDA ZA 21. VEK ŽAKA ATALIJA…

 

Knjiga francuskog bankara i pisca, Žaka Atalija, koja je izdata u engleskom prevodu 2006, “Kratka istorija budućnosti”, ne samo da otkriva potajne (i javne) želje i planove kreatora globalizma i takozvanog Novog svetskog poretka, već je zanimljiva što o svemu tome piše čovek iz bankarske „mreže“, koja ove planove već odavno sprovodi.

Da li je Atali u zabludi, ili namerno neke stvari previđa, ali mnogi događaji koje on opisuje kao nešto što će tek uslediti, već su postali stvarnost. Ipak, želja Atalija da bude vizionar, bar nam jasno otkriva da se ništa ne događa slučajno.

Oni koji ne veruju u veliku globalnu zaveru i ubeđeni su da se kriminal i korupcija i nesposobna i pljačkaška privatizacija, na primer, u Srbiji sprovodi samo zato što smo mi „glup , primitivan i nesposoban narod“ (kako nas na to navode neki popularni srpski pseudointelektualci), ni posle čitanja ove knjige verovatno neće promeniti svoje mišljenje.

Ali, onim promućurnijima Atali je praktično rekao – sve. Lako ćete videti da je pljačkaška privatizacija u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Bugarskoj, Rusiji itd. samo deo vešto smišljenog plana međunarodnih bankarskih kartela (u službi Iluminata) koji se, ne retko, i sukobljavaju otkrivajući kriminalne i korupcionaške afere političkih piona na državnim funkcijama. Pljačka nacionalnog bogatstva je svuda i na Zapadu i na Istoku i odavno je poprimila globalne razmere.

FRANCUZIMA BILIBLIOTEKA, ENGLEZIMA BANKA A STARCIMA EUTANAZIJA

Biografija Žaka Atalijia otkriva da on potiče iz jedne jevrejske trgovačke porodice (o majci nema podataka) i da mu je otac radio u Alžiru kao trgovac parfemima kada se Žak rodio 1943.

U to vreme, ti trgovci su bili otomanski Turci, pa i sam Atali liči na Turčina. On ima i brata blizanca, Bernara, koji je kao i Žak svojim jevrejskim poreklom bio predodređen za velike trgovačke poslove i uticajne funkcije u velikim korporativnim sistemima koji su okosnica globalnog trgovačkog trans-nacionalnog biznisa.

Jevreji su, kako smo ranije pisali u najvažnijim čvorištima ove globalne trgovačke mreže koja uključuje i medije, telekomunikacije i trgovinu naftom. Da ih nema rasutih po celom svetu i u svim državama i narodima, morali bi biti izmišljeni.

U protivnom, globalni transnacionalni biznis ne bi mogao da stvori svoju piramidalnu funkcionalnu strukturu koja danas apsolutno drži pod svojom kapom čitav svet. Ako im je neko zbog toga i napisao falš istoriju i ideologiju (talmudizam) i kreirao veru (judaizam), imao je očito dobar razlog za to.

Atali je tako bio predodređen da završi elitističku francusku visoku politehničku inženjersku školu. Ovo je jedna od četiri elitističke škole otvorene nakon

francuske buržoaske revolucije (kojom su međunarodni bankari preuzeli francusku privredu) i u njima se danas školuju bogata trgovačka deca koje se odmah ubacuju na rad u “mrežu” korporativnog biznisa.

Tako je Žak u svojoj 38. godini (1981.), postao savetnik Fransoa Miterana, predsednika Francuske po ukusu jednog moćnog evropskog bankarskog kartela. I taj posao je radio veoma uspešno deset godina. Sa svog uticajnog mesta, Parizu je “darivao” ogromnu biblioteku i uključio je Francusku u program razvoja novih evropskih tehnologija “Eureka”.

Godine 1991. Atali je postao prvi predsednik moćne Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, sa sedištem u Londonu.

Atali je bio i član evropske komisije (pri EU) koja je bila inicijator stvaranja jedinstvenog obrazovnog sistema u EU u kome bi sve diplome bile rangirane u jedinstvenom poretku, pa je zato izglasana Bolonjska konvencija.

Kao pisac je objavio više od 30 knjiga koje su prodate u preko 6 miliona primeraka širom sveta. Tu spada i knjiga o njegovom omijenom bankaru Sigmundu Varburgu.

Sigmund Varburg

Za Karla Marksa, Atali tvrdi da je pogrešno povezan sa komunizmom odnosno “sovjetizmom” i da je on bio istinski zagovonik globalnog slobodnog tržišta, pa samim tim i ekonomski filozof Novog svetskog poretka.

Žak Atali je danas (2010.) predsednik finansijske organizacije “PlaNet Finance” i bavi se mikrofinansijskim kreditima (tj. kreditiranjem najsiromašnijih).

Žak Atali svakako nije najviši deo tajnog društva Iluminata (iako ga neki tako predstavljaju) i samo je deo izvršne finansijske strukture svetske vlade, koja neformalno već funkcioniše nakon Drugog svetskog rata oblikujući čitav svet po potrebama bankara odnosno prodavaca novca.

I Atali za to zna. Zato je on “vidovit”, baš kao i njegov više rangirani kolega bankar, Džordž Soroš, koji već poslovično unapred “predviđa” šta će se na nekoj svetskoj berzi dogoditi u kojoj će državi izbiti državni udar ili rat, gde će pasti akcije itd., tako da kada god kupuje ili prodaje “napravi” svom finansijskom fondu koju milijardu evra više.

Iako odlično poznaje istorijska kretanja (jer zna da prati pravu nit a to je istorija bankarstva i trgovine) Atali ima i “bisere” zbog kojih ga neki kritičari nazivaju običnim pajacem i zabavljačem.

Tako Atali veoma ozbiljno navodi da se Kalifornija proteže od Meksika do Kanade (ili je to možda plan Iluminata), ili iznosi veoma ozbiljna “predviđanja” o tome koje će se zemlje istočnog bloka priključii uskoro EU (iako su one već postale članice EU, na primer Bugarska i Rumunija 2007.)

Procvat Njujorka kao svetskog trgovačkog centra on vidi kao posledicu toga što on nije imao ruralnu tradiciju a neke istorijske dođađaje Atali pomera i po stotinu i više godina od vremena kada su se zaista odigrali (bar prema zvaničnoj istoriji). Ni matematika mu nije jača strana jer predviđa u budućnosti da će čak milijarda ljudi živeti u 50 mega gradova, sa po 20 i 30 miliona stanovnika (!)

Sve ovo, međutim, može da bude i loša formulacija u prevođenju na engleski (s obzirom da je knjiga na francuskom izdata još 2004)., ali, nije li kod bankara dva i dva oduvek bilo, 4,5 pa i više?

Ipak, sve je to nebitno, jer je istorija i ovako odavno falsifikovana upravo za potrebe Iluminata, (jednog od najuticajnijih tajnih društava)  a “vizija” budućnosti Žaka Atalija (koja je već postala stvarnost) u svakom slučaju je interesantna i provokativna.

Atali se zato u knjizi ne gnjavi davanjem fusnota sa referencama za svoje tvrdnje kada navodi neke istorijske događaje, za koje poznavaoci oficijelne istorije kažu da su netačni. U ostalom, koliko ljudi danas zna da je administrativna prestonica sveta Njujork i da je zato tu i sedište UN. Koliko ljudi zna je Medjunarodni monetarni fond agencija UN-a a da su UN osnovali medjunarodni bankari odnosno njihov vrhovni trgovački kartel koji ima sedište u Londonu. Najzad, koliko ljudi zna da je poreska uprava SAD pod kontrolom MMF-a? Praktično veoma malo ljudi zna da naplatu poreza u SAD kontroliše Kruna iz Londona, jer su SAD njihova kolonija koja funkcioniše kao velika korporacija. Ali, Žak Atali mnogo toga zna više od ostalih je pripada elitnim bankarskim službenicima ovog kartela. Zato on savršeno zna koju nit kroz istoriju treba pratiti.

Dopuštam zato sebi da se malo nadovežem na neka njegova “predviđanja”, jer se u njima savršeno vidi kako se perfidno kreira državna politika mnogih zemalja EU, pa i Srbije i drugih država bivše YU.

AGENDA ZA 21. VEK ŽAKA ATALIJA

Žak Atali u knjizi “Kratka istorija budućnosti” tako “predviđa” da će se događaji u 21. veku odvijati u tri različite faze:

U prvoj fazi to će biti vreme stvaranja “Super Imperije”. Ova imperija neće biti geografski ograničena već globalna i njome će vladati velike međunarodne korporacije. I one će kreirati globalnu politiku.

“Novac će se konačno osloboditi od svega što ga ugrožava, uključujući nacionalne države, koje će progresivno biti razmontirane. Tržište će postati jedini svetski zakon”, piše Atali.

I to je period u kome smo danas, zar ne? Proces demontaže nacionalnih država već se odvija i to veoma uspešno na prostoru bivše Jugoslavije i čitavog istočnog bloka uključujući i Rusiju. Mehanizam kojim se to radi je pljačkaška privatizacija koja se vrši preko mreže lokalnih tajkuna, političkih piona (koje nadziru lokalne službe bezbednosti) i preko njihovih partijskih sledbenika željnih “boljeg života” za sebe.

Posao obavljaju međunarodni investicioni fondovi koji u državu ubacuju bezvredan papir (fiat money – odnosno spekulativni novac koji nema pokriće u stvarnom kapitalu ili zlatu ali marionetske vlade ga računaju kao novac) a za uzvrat uzimaju prave vrednosti – ljudski rad, zemljište, rudna bogatstva, saobraćajne resurse i čitava tržišta.

Novac se onda vraća preko robe koja se na ovo tržište ubacuje i ponovo iznosi iz zemlje. Onda se isti ponovo ubacuje ali kao novi kredit i tako sve dok se narod do guše ne zaduži da mora da proda gospodaru sam sebe budzašto samo da bi se nahranio.

Dva su glavna finansijska fonda koja na ovaj način preuzimaju kompletnu nacionalnu privredu danas u i Srbiji i oba imaju zvučna i dobroćudna imena: USAID (“američka pomoć”) sa spekulativnim novcem koji stiže iz privatnih bankarskih fondova u SAD) i EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj sa sedištem u Londonu) koja je, takođe, privatna banka.

Jedan od glavnih deoničara EBRD je Džordž Soroš, koji je 2005. bio vlasnik čak 52 posto investicionog kapitala ove banke).

Prvi predsednik ove banke bio je Žak Atali.

Sorošov “Kvantum fond” inače obrće novac za “nepoznate vlasnike”, ali je poznato da mu je glavni “klijent” porodica Rotšild. Tako je Soros zapravo visokorangirani baknarski “oficir” Rotšilda.

Da bi spekulativni novac ovih banaka (koji je nastao ni iz čega tj. od kamata) ulazio bez prepreka u neku zemlju, najvažnije je da se u nju prvo instalira marionetska vlada u kojoj će sedeti ljudi bez ikakvog političkog znanja ili bilo koje veštine, bez privredeng iskustva i ograničene inteligencije ali izuzetno jake sujete i sa grozničavom željom da se izdignu iznad drugih ljudi u svojoj sredini.

Za one najsiromašnije slojeve stanovništva koji nemaju šta da daju u hipoteku, bankari su smislili mikro fondove tako da im “pomognu” da mogu da kupe bar plastenik za povrće, zakupe pijačnu tezgu a neuke seljačke žene kupe bar štrikaće igle i vunicu.

Važno je da novac nauče da kupuju svi, pa i najsiromašniji. Niko ne sme biti doveden u poziciju da započne neki biznis a da prethodno nije kupio novac (što znači upao u dugove).

I tu opet nalazimo Žaka Atalija koji je danas na čelu jednog takvog mikrofonda – “PlaNet finance”. On ima čak 10 000 mikro kreditora za siromašne i deluje najviše u Aziji.

Druga faza koja će nastati, po predviđanjima Atalija, je hiperkonflikt. To je period u kome se ova hiperimperija skuplja (to se još zove svetska kriza i posledica je smanjenja novca u opticaju). I to je deo današnjice.

Atali “predviđa” da je to period u kome se polako stvara opšti svetski haos. On, međutim ovaj period ne vidi kao današnjicu, već ga stavlja u 2030. godinu.

Atali za ovaj period prognozira razarajuće ratove, suprotstavljene nacije (sve go guše zadužene i lišene strateških resursa), suprostavljene religiozne grupe, terorističke grupe i početak pljačkaških mafijaških sukoba na slobodnom tržištu.

Treća faza, koju pomnje Atali, nastaće oko 2060. i biće to period hiperdemokratije. Tako će narodi širom planete, iscrpljeni ratovima i socijalnim pobunama prihvatiti formiranje jedne “demokratske svetske vlade”, koja će doći kao spasonosno rešenje. To će biti uvod u stvaranje globalnog kolektivističkog sistema gde će svako raditi za “opšte dobro”.

Dakle, ukoliko spadate u one koji žarko priželjkuju da se na političkoj sceni u Srbiji pojavi “čvrsta ruka” koja će korumpirane političare i neobuzdane tajkune staviti u zatvor, obračunati se sa mafijom i državnom korupcijom, vi ćete se formiranju ove svetske vlade radovati.

I nećete biti jedini, jer iste želje imaju stotine miliona ljudi širom sveta koji su shvatili da su ih nacionallni lideri decenijama samo pljačkali. SAD i Rusija su najviše opljačkane zemlje u 20. veku.

Pljačka Indije (i Pakistana) je počela znatno ranije, a Kinezi uglavnom još nisu shvatili ko im je izveo veliku revoluciju.

Evidentno je da je ovo stari i već poznati plan Iluminata, i samo se možemo zapitati da li je ratni i revolucionarni haos koji je 1940. do 1948. i vladao na prostoru bivše Jugoslavije bio jedna mala generalna proba za uvođenje jednog “opšteprihvaćenog kolektivističkog sistema” poznatog kao “samoupravni socijalizm” ili “komunizam sa humanim likom”, kako su ga na Zapadu nazivali. Inostrani agent, Josip Broz Tito je, tako, nametnut kao spasilac zaraćenih etničkih grupa, podeljenih u tri vere i pet “naroda” koji su onda sastavljeni u veliku Jugoslovensku naciju. Iako se praktično radilo o istom narodu (u koji su ubačena i neka plemena iz Male Azije i nadenuto im ime Albanci) i koji je decenijama pre toga bio vešto modeliran prekrajanjem jezika, menjanjem prezimena, nametanjem druge vere, te ideološkim ispiranjem mozga ljudima (uglavnom bezemljašima) koji će onda biti postavljeni kao akademska “intelektualna” elita.

Njihovi neuki i zabludeli potomci i danas zato naivno širom otvaraju sva vrata ovim stranim investitorima, doživljavajući ih kao spasioce, dok prema sopstvenom narodu ( i sebi) imaju osećaj prezira i manje vrednosti. A to je upravo jezuitska duhovna alhemija koju sporovode Iluminati.

“Novi vrli svet” bi pre izlaska iz haosa morao biti i smanjen za neku milijardu, ali je pitanje načina na koji će to biti ostvareno i to je za sada najveća tajna Iluminata (i posebna tema). Poznajući njihovu filozofiju i to za njih mora biti PROFITABILNO. Vakcine bi bile jedan takav profitabilan metod, ali postoje i moćnija sredstva.

EUTANAZIJA ZA BESKORISNE HUMANE VIŠKOVE

 Upravo je Atali odavno zagovornik primene humane eutanazije kod ljudi koji navrše 60 godina života.

Tako je još 1981. u vreme jedne javne debate povodom predloga da se donese zakon o eutanaziji, izjavio: ”Čim neko pređe 60-65 godina, on živi ispod svojih sposobnosti da proizvodi i košta društvenu zajednicu mnogo novca… eutanazija će biti jedna od suštinskih instrumenata budućeg društva”.

Atali kao da previđa činjenicu da ogroman broj ljudi, posebno u zapadnim postindustrijskim zemljma, već decenijama ništa ne proizvodi i da radi u uslužnom sektoru i u administracijama. Rad od osam, deset i 12 sati sasvim se nepotrebno nameće ljudima samo zato da bi bili stalno okupirani radom u svom robovskom položaju.

Jer, kapitalizam i slobodno tržište upravo imaju problem sa hiperprodukcijom i grozničavo nastoje da ljude održavaju u radu, iako toliki proizvodi nikome nisu potrebni.

Zapravo kad bi manje radili, manje bi se trošila hrana, nafta, voda, odeća…

A to trgovcima ne odgovara jer se oni ugrađuju u vrednost robne razmene a veliki finansijski promet održava u životu njihov bezvredan papir koji mora stalno da “cirkuliše” da bi “živeo”.

Sa druge strane, na evropskom jevrejskom kongresu Atali je nedavno izjavio da svetska populacija Jevreja treba da poraste na 200 miliona.

Zašto? Koja je uloga Jevreja u Novom vrlom svetu?

Da bi pevali i glumili u holivudskim filmovima i bili udarne novinarske režimske perjanice širom sveta? Ili naučnici izuzetnog potencijala, koji bi i dalje kao po pravilu dobijali Nobelovu nagradu za “izuzetna naučna dostignuća”? Ili da bi ratovali i špijunirali i lobirali za interese Izraela?

Biće, da je sve to ipak samo jedna oblanda koja služi pre svega za njihovu manipulaciju.

Pravi razlog je da oni svojom nametnutom povezanošću (kojom se uče od malih nogu) mogu da isprepletu globalnu mrežu (agenturu) za funkcionisanje Svetske vlade i nadzor globalnog poseda.

Da služe „svojoj zajednici“ bez griže savesti oni se uče od malih nogu, kao što moraju da nauče da se upravo neposlušnost Zajednici može platiti životom. I to je zapisano u Talmudu.

Dakle, sa dvesta miliona Jevreja tj. nadzornika (vojnika, doušnika, trange-frange novčanih dilera, itd.), po Atalijevoj proceni, kolika bi onda bila ukupna robovska populacijua Novog vrlog sveta?

Milijarda, dve, tri…

Ali, da li će oni koji su zaduženi da obrću svet na glavačke, pljačkaju narode i uvode ih opšti haos, biti dobri nadzornici u Novom svetskom poretku kakav želi da nametne globalna vlastela?

Da li bi ste stavili za pouzdanog čuvara onog koga ste naučili da krade i laže?

Poznata izreka kaže: „Nije kome je rečeno, već kome je suđeno“.

Da li je možda i Žak Atali u velikoj zabludi kada misli da će Jevreji vladati svetom (kako im je obećano u Talmudu?) Smišljeno “punjenje” Evrope i SAD islamom poslednjih decenija, ipak nagoveštava i nešto drugo.

 DEVET “SRCA” TRGOVAČKE MOĆI

 Žak Atali, veoma dobro zaključje da je “moderna istorija zasnovana na pobedama trgovaca (i tržišne demokratije) nad Kraljevima i Bogom”, mada ne otkriva veliku tajnu da su sve evropske i azijske vladarske dinastije koje danas postoje jednostavno zamenjene sa poslušnim članovima nasledne ili bliske loze pravih vladara.

Ovu zamenu su perfidnim zaverama izvršili jezuiti i njihovi bankari (uz pomoć svoje jevrejske mreže) i tronirali one koji su bili spremni da prestanu da proganjau lihvare i na svom posedu dozvole legalnu prodaju novca i stvaranje bankarske vrednosti – IZ NIČEGA. Samo onaj kralj koji bankarima dozvoljava da nesmetano rade je bio dobar kralj.

Danas je nemoral već uveden u hrišćansku zajednicu i data je prednosti materijalnim dobrima nad duhovnom snagom. I to je očiti trijumf bankara nad hrišćanskim učenjem.

Preoblikovanje ljudi u gramzive zveri koje se u životu rukovode isključivo svojim porivima za ličnim zadovoljstvom i posedovanjem teritorije i materijalnih dobara, deo je psiholoških operacija koje se ubacuju preko kontrolisanih medija širom sveta. Zato se u ljudsko stado konstantno ugrađuju i seksualna nastranost i devijanstnost i to predstavlja svojevrstan eksperiment. Ako malo razmislite zašto se sve to sprovodi i preko privatne srpske televizije “Pink”, lako ćete shvatiti ko je zaista pravi vlasnik ove televizije.

Atali, piše da je svaka faza u evoluciji tržišta praćena tehnološkim revolucijama, gde postojeće “srce” tržišta ne uspeva da se adaptira novom svetu i gubi nadmoćnost. “Srce” je po Ataliju mesto u kome je u jednom istorijskom periodu napravljen ogroman tehnološki iskorak, i upravo je to omogućilo trgovcima nadmoć i bogaćenje.

U slikovitom opisu, Atali tako prati istorijski uspon i pad devet “srca” zapadne civilizacije. Prvo je to bio grad Briž (u današnjoj Belgiji) koji je postao moćan konstrukcijom lađa sa kormilom, zatim je došla Venecija (koja je napravila lađe širokog pramca sa tri jarbola, poznate kao karavele). Nakon njih procvetao je Antverpen (u kome su nikle prve evropske štamparije), pa Đenova (kao kolevka bankarstva  i računovodstvenih poslova), zatim Amsterdam (koji je izgradio svoju moćnu flotilu), onda London (sa parnom mašinom), Boston (u kome je stvoren prvi klipni motor), Njujork (sa stvaranjem električnog motora) i danas je to Los Anđeles zahvaljujući silicijumskoj dolini i mikročipovima. Da li na osnovu ovoga Atali smatra da se Kalifornija proteže do Kanade?

Sa ovakvim gledanjem na istoriju Atali filozofira koji će grad biti ekonomski i trgovački centar u 21, veku. Aalizirajući posebno ekonomski razvitak Kine i uošte Azije, on ipak ne može da nađe “srce” za 21, vek, jer ga verovatno neće više ni biti. Zato Atali izvodi zaključak da će globalizacija tržišta stvoriti nomadsku populaciju. Biće to biznismeni i radnici koji će se stalno seliti u skladu sa potrebama svoje kompanije ili u zavisnosti od cene njihovog rada.

Tako će i njima glavni podsticaj uvek biti novac, ali će mnogi odlaziti u druge zemlje zato što im se jednostavno smučilo da žive u istoj.

“Oni više neće želeti da zavise od zemlje čiji sistem oporezivanja, zakonodavstvo čak i kultura ih odbija. Oni će želeti da potpuno promene svoj život. Svet će tako sve više biti ispunjen ljudima koji su odlučili da budu anonimni i žive po svojoj slobodnoj volji. Oni će  živeti i seliti se kao karneval gde će svako ko ima krajnji cilj slobodu, birati novi identitet za sebe”.

Takvi emigracioni tokovi će se vremenom širiti i potpuno će potopiti nacionalne države.

“Velika Britanija će postati glavna zemlja domaćin, posebno za građane centralno evropskih zemalja.

Primaće radnike iz Ukrajne a njih će u Ukrajni zameniti ruski radnici, koje će u Rusiji zameniti Kinezi”, piše Atali. Da li su ovo želje Iluminata?

Atali dalje zloslutno napominje i da će države koje ovome budu pružale otpor vremenom shvatiti da je priticanje populacije sa stane ”uslov i njihovog opstanka”.

Ostaje i tu pitanje da li će ovakve države to shvatiti zato što će im biti uvedene ekonomske sankcije ukoliko se budu zatvarale za jeftinu radnu snagu? Na primer za jeftine Kineze?

U drugom zloslutnom i “vidovitom” pasusu, Atali govori o hordama iz Trećeg sveta koje sve više okružuju i “gutaju” Zapad.

“Još brojnije mase će pohrliti na kapije Zapada (nego što je to slučaj danas). One već sada broje stotine hiljada ljudi svakog meseca. Taj broj će rasti do miliona, desetina miliona”.

SAD će biti najpopularnija destinacija i “u dvadeset godina, Hispano i Afro – amerikanci će gotovo biti većina u SAD”.

Atali lako predviđa jer očito zna da američka vlada, ne samo da ne sprečava ovakve horde da ulaze u SAD, već radi sasvim suprotno i ogroman broj siromašnih Meksikanaca krišom od sopstvenih građana ubacuje na teritoriju SAD gde oni obaraju cenu rada i uzimaju poslove starosedeocima.

KREDITNA ZADUŽENOST I PRODAJA NOVCA SU NAJVEĆA “SLOBODA”?

Potrugalski filozof Antonio Vijera koji je još 1718. objavio svoju knjigu “Istorija budućnosti”, shvatio je da se predviđanja o tome šta će se događati u budućnosti mogu napraviti samo na osnovu projektovanja fikcije uz znanje iz prošlosti i sadašnjosti.

Ona znanja koja autor ne poseduje ili ih namerno prećuti, ne reflektuju se u toj projekciji.

Tako se ni Žak Atali u svojoj projekciji budućnosti u knjizi “Kratka istorija budućnosti” ne dotiče spoznaje da je novac, odnosno njegova prodaja istorijski oprobano sredstvo teške pljačke čitavih naroda i država.

Za njega je sve to trgovina čiji razvoj on sagledava u analizi nekoliko istorijskih epoha i koja je bila dominantan faktor ekonomskog razvoja humane društvene zajednice koja teži da počiva upravo na apsolutnoj slobodi pojedinca. A uslov apsolutne slobode je slobodna trgovina. Dakle, slobodna prodaja novca, tj. zamene za vrednost u trgovini, je sasvim ok.

Na ovoj filozofiji Atali i projektuje svoju viziju budućnosti.

On zato u uvodu knjige piše ”da će demonstrirati… kako istorija sluša zakone koji nam dozvoljavaju da predviđamo i tako usmeravamo svoj pravac razvoja”.

Tako Atali sagledava ekonomski razvoj društvenih zajednica i država od praistorije do danas, posmatrajući njihov napredak prvenstveno kroz razvoj trgovine kao glavnog pokretača ljudskog “oslobađanja”. Očito je Atalijeva filozofska premisa da je samo ekonomski jako društvo – slobodno društvo i samo ekonomski jaka individua je slobodna.

A slobodna trgovina (ne zaboravimo da se Atali bavi prodajom novca) za Atalija je zato pojam univerzalne slobode i najveće humano dostignuće savremene civlizacije.

Prosto rečeno: ko god da je sebe sa punim pravom ugradio u rad drugih – prodajući novac, on bi se time enormno obogatio, pa je shodno tome Atali zagovornik upravo takve slobode – apsolutno slobodne trgovine koja uključuje i trgovinu novcem.

Istorijski proces “težnje za oslobađanjem”, po Ataliju, odvija se od samog početka formiranja ljudskih zajednica koje su ostvarile ekonomski razvoj. Zbog toga što su one trpele izuzetan pritisak od tri sile koje su bile dominantne u čitavoj ljudskoj istoriji: najpre je to bila sila koju je nametala religija (ritualni poredak), ogoljeno nasilje (imperijalni poredak) i sila novca (koji predstavlja individualni “trgovački poredak). Drugim rečima – sila je najpre bio sveštenik, onda vojnik i konačno trgovac.

Sve tri sile su dugo koegzistirale a onda je religija ustupila mesto vladarskom nasilju a nasilje – novcu.

“Trgovački poredak” se, po Ataliju, polako razvijao iz tri unutrašnja nasleđa rimske i islamske imperije koje dominiraju mediteranskim regionom. Vodeća ivica pomeranja trgovačkog poretka koji karakteriše težnja svakog pojedinca za stvaranjem imetka, polazi od Mavra iz Kordobe ka čitavom Zapadu u 12. veku. To je društveno “jezgro” koje se pomera kao rezultat kriza ili ratova koji su vođeni vekovima.

Ovo “jezgro” koje se širi je u stvari grad – luka sa poljoprivrednim i industrijskim zaleđem. Ono privlači i zadržava “preduzimljivu klasu”, razvija industrijalizaciju i ekonomski život i širi ljudske slobode.

JUDEO BANKARI ILI JUDEO HUMANISTI ?

Ljudsko oslobađanje od sile vladara počinje, po Ataliju, tek u istočnom Mediteranu kod antičkih Grka, Feničana i Izraelita (o čijem postojanju na prostoru današnjeg Izraela – ipak nema pouzdanih dokaza, ali pošto je Atali Jevrejin onda mu je ovo važno). Za ove narode “ljudski život dolazi pre svega drugog”, tvrdi Atali. I to su bile humanističke ljudske zajednice gde je svaki čovek bio jednak sa svojim susedom.

I upravo je to ideal kome teži Novi svetski (trgovački) poredak a Atali to naziva Judeo – grčkim idealom. To je društveni model koji izrasta iz “demokratskog tržišta”.

Dakle, oni koji kreiraju novi „trgovački poredak“ (termin koji upravo Atali koristi) sa ovakvim idealom o slobodi, jednostavno su svoju veru prilagodili svom interesu. A onda su tu veru proglasili za idealno ljudsko društvo kome vredi težiti. I to je suština Atalijeve filozofije.

A to je društvo apsolutno slobodne trgovine odnosno globalnog tržišta bez nacionalnih granica i državno ograničenih poseda. (Što, naravno uključuje i slobodnu trgovinu novcem kao da je roba).

Istorijski gledano ništa nije tako korenito uticalo na formiranje današnje ljudske zajednice (koja počiva na potpuno neprirodnom sistemu vrednosti među ljudima) kao što je to prodaja novca uz interes. Ovaj veliki trijumf lihvara simbolično je predstavljen biblijskom pričom o Hristovom raspeću (jer se upravo on obračunavao sa lihvarima).

I danas svaki takozvani “hrišćanski praznik” i mahanje krstačom sa razapetim Hristovim telom ne predstavlja ništa drugo do ruganje hrišćanskom moralu koji, zapravo, odavno više ne postoji osim kao predstava u kojoj su lihvari (vukovi) obukli Hristovu jagnjeću kožu. Većina ljudi ovu prevaru i danas nije u stanju da shvati, dok Iluminati savršeno dobro istrajavaju u ovoj predstavi.

Ideološki gledano, piše Atali, slobodno kretanje kapitala i robe predstavlja “oslobađanje od svih istorijski

nametnutih društvenih stega”.

Da podsetimo da su tu stegu vekovima nametalu feudalni vlastelini zabranom prodaje novca na svojim feudima tj. državama i masovnim proterivanjem judeo lihvara.

To je “oslobađanje od određeog načina života, od političkih sistema, oslobađanje u umetnosti, ideološko oslobađanje, seksualno oslobađanje, oslobađanje žene (od braka i muža), oslobađanje dece (od roditeljskog rigidnog nadzora), oslobađanje od crkve, od osećanja nacionalne pripadnosti…”

Ali, zar to Atalijevo “oslobađanje” ne predstavlja potpunu demontažu svih davno izgrađenih društvenih sistema? Za Atalija , kao bankara, težnja za ovakvim oslobađanjem je neminovan istorijski proces a ne perfidno smišljena psihološka i politička manipulacija iza koje stoji međunarodni bankarski karteli (gde pripada i Žak Atali) u nameri da kontrolišu čitavo svetsko tržište kapitala, robe, prirodnih resursa i ljudskog rada.

Ako nekome još nije jasno kako sila novca “oslobađa”, dozvolite mi da izmesem svoje viđenje šta za obične ljude i ljudsku zajednicu znači ovo oslobađanje kome teže trgovci-bankari (kojima pripada i Atali).

Suština je jednostavno u razaranju postojeće društvene zajednice, gde je neprikosnoveni i dominantni lider najpre bio onaj koji je bio najjači, zatim onaj koji je bio najmudriji, onda je to bio vladar koji je bio centar okupljanja jakih i mudrih (koji je imao i crkvu i vojsku), da bi onda “spontanim” revolucijama (seljačkim i buržoaskim) u 18. i 19. veku bila uspostavljana evrpska “demokratija” u kojoj vladaju oni koji slobodno trguju i prodaju narodu novac (papir).

I stvoren je današnji sistem falš demokratija i podobnih monarha.

“Demokratski” političar je danas tako postao običan građanin – bezemljaš, koji nema nikakve individualne vrednosti ni znanje, ni veštine, niti ima fizičku snagu ali preko noći – “demokratskim” izborima dobija značajan društveni položaj, moć i – novac. I preko noći sve to može da izgubi, ako trgovci procene da im ne donosi dobit.

Za žene je u ovakvom potrošačkom i trgovačkom društvu poželjan muškarac koji ima društveni uticaj i novac, pa makar ispoljavao sve tipične ženske osobine – bio fizički slabašan, emotivno nezreo, moralno prevrtljiv, strašljiv, nesiguran, neurotičan ili seksualno devijantan.

Samo novac mu daje vrednost.

A veliki novac on može da dobija kao podobna servilna jedinka od bankara. Ako je takav na državnoj funkciji , on im omogućava perfidnu pljačku i vodi politiku državnog zaduživanja.

I zbog svoje slabosti on ne može da im se odupre ili izmigolji. Za razliku od moćnih vladara iz vekovnih dinastija koji su se bankarima opirali, proterivali ih i likvidirali.

Društvena zajednica kakvu danas poznajemo je jednostavno mentalno prekomponovana i podrvrgnuta je perfidnom mentalnom inženjeringu, koji je od muškarca stvorio servilnu snishodljivu “ženku” koja teži da ima svog gospodara uz čiju pomoć će se uzdići na društvenoj lestvici.

Žena, kao ni feminiziran muškarac po prirodi, međutim, nikada ne mogu biti lideri dobro organizovane društvene zajednice, pa takva zajednica ne može da bude formirana kao jak samosvestan nad – organizam. Ona je samo zbir jedinki (ćelija) koje su potpuno identične i koje funkcionišu samo u skladu same sa sobom odnosno usađenom psihološkom matricom. ( I takve jedinke, po Ataliju, će sačinjavati buduće društvo Novog svetskog poretka).

Dakle, Atali preoblikovanje ljudskog društva kao organizovane celine kojom više ne vladaju najači i najmudriji, već obični, slabi i prosečni naziva – oslobađanjem.

Tako u ovoj “slobodnoj” ljudskoj zajednici koju su već iskreirali prodavci novca “kolo” tj. “države” vode – “miševi” dok se “mačke” anatemišu kao siledžije i teroristi.

Nacionalisti su zato diktatori tj. siledžije.

Atalijeva filozofija i istorijska analiza razvoja trgovačkog društva, što on posmatra kao neminovnost, očito nastoji da opravda ovo okretanje sveta naglavačke i zato je to danas svet u kome je vrednost ono što suštinski nema vrednost (papirni novac), dok istinske vrednosti podležu trgovačkoj proceni koja ih može preko noći minimalizovati ili preceniti.

I to je Novi svetski poredak, trgovačko društvo globalnih razmera, bez granica, u kome će pljačka i laž  biti vrline, nemoral, duhovna slabost  i prevrtljivost – poželjne osobine.

Seksualna devijantnost i dezorijentacija smatraće se slobodom ličnog seksualnog izbora.

RASPAD SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

U skladu sa pomenutim “istorijskim kretanjima” i po istom principu Atali vidi i današnje pomeranje američke industrije, koju danas vodi kalifornijska industrija čipova i informatike, preko Pacifika, koji je zamenio do tada glavni trgovački put preko Atlantika i vezu sa Evropom.

Po Ataliju je i ovo prirodan istorijski proces i nije posledica smišljenog iznošenja kapitala i radnih mesta iz SAD u Kinu i Indiju. Činjenica je, međutim, da su SAD već praktično opljačkane i istrošene i što cenu rada prezaduženih pojedinaca bankari tu ne mogu da spuste, jer ne bi mogli da vrate novac od kredita.

Tako je i raspad SAD u skoroj budućnosti jedna istorijska neminovnost koja će, po Ataliju, biti samo “posledica prezaduženosti, velikog jaza između bogatih i siromašnih, loših investicija i deindustrijalizaciji”.

U poglavlju “Pad imperije”, Žak Atali kaže da će dolar ostati dominantna svetska moneta najmanje do 2025. godine kada će međunarodni bankari početi da ga napuštaju i “kreditna piramida, zasnovana na vrednosti nekretnina će početi da se ruši”.

Amerika će tada početi da se raspada, sa nasiljem i u haosu koji će tada nastatai.

Koliko će biti veliki ekonomski pad SAD i kakva ih budućnost čeka Atali opisuje rečima da: “…to neće biti sutrašnja Afrika, koja će jednog dana ličiti na današnji Zapad, već bi čitav Zapad mogao da bude u situaciji da priziva današnju Afriku”.

“Amerika će imperijalni tron izgubiti vremenom ali ne pre 2030. nakon čega će se u njoj drastično promeniti politika i SAD će postati država socijalističke demokratije poput skandinavskih država ili će njome zavladati diktatura”.

Po, Ataliju, brz ekonomski rast očekuje više zemalja u svetu, posebno u Aziji pa će u budućnosti to biti policentričan svet.

Atali još vidi da će u čitavom svetu, kako ga bude obuzimao haos, doći do jačanja religija poput islama i hrišćanstva.

Region u kome se uči biblija u Južnom delu SAD (južnjaci – nacionalisti) mobilisaće se i oni bi mogli da dominiraju američkom politikom jedno vreme.

“SAD bi onda oko 2040. mogle ući u teokratsko iskušenje, eksplicitno ili implicitno u obliku teokratskog izolacionizma u kome bi demokratija bila jedva primetna”.

Ovaj jak hrišćanski pokret mogao bi se proširiti na međunarodni nivo i on bi mogao biti iskorišćen u ratu protiv mobilisanog Islama. I to bi bio opšti svetski rat, očito. Ovaj sukob bi teško oslabio sve zemlje i obe religije bi onda bile odbačene.

Nije jasno na osnovu čega ovakve projekcije budućnosti izvodi Atali, osim na osnovu laži i dezinformacija koje globalni mediji već nekoliko godina plasiraju kao islamski fundamentalizam i terorizam koji su se obrušili na američku i zapadnoevropsku demokratiju. Kao da već nema mnoštva dokaza da se radi o perfidnoj orkestraciji terora i da iza njega stoje upravo međunarodni bankari i tajne službe pod njihovom kontrolom koje obučavaju ove “islamske teroriste” upravo sa ciljem da rasplamsaju veliki verski globalni sukob. Atali očito “predviđa” ono na čemu bankari već odavno rade.

Zanimljivo je i njegovo “predviđanje” da će se pre kraja 21. veka SAD potpuno raspasti i onda će biti pod vlašću jedne kolektivističke svetske vlade.

DECA ĆE SE PRAVITI KAO PROIZVODI ZA TRŽIŠTE

Opšta sloboda trgovačkog poretka predviđa i oslobađanje od braka ali i razdvajanje ljubavi od seksa. I to će biti dve  različite stvari. Brak će biti ekonomska zajednica ljudi koji su slobodno odlučili da ovu zajednicu stvore (pol nije bitan), dok će se pravljenje dece industrijalizovati.

U stvari brak će, kako predviđa Atali, biti toliko slobodan izbor da svako može izabrati da li će živeti u poligamiji (sa više žena) ili poliandriji (jedna žena sa više muževa). U svakom slučaju klasičan brak (kakav je inače nametnula crkva) više neće biti osnovna socijalna ćelija ni osnovna reproduktivna zajednica.

Atali piše da je pokretačka snaga ovog novog trenda bio razvoj tehnologije koja je oslobodila mlade od kontrole starijih. Prvo je to bio radio, koji je dozvoljavao mladima: “da igraju van balskih sala i tako su se oni oslobodili nadzora roditelja” (i najčešće provodadžisanja), oslobadjajući svoju seksualnost, otvarali su se prema svim vrstama muzike, od džeza do roka i tako objavljivali svoj ulazak u potrošački svet, u svet želja i pobuna.

Nove generacije će , po Ataliju, stvoriti “jednu egocentričnu  populaciju koja će biti odana samo sebi”.

Atali kaže da će ljudi “ biti jedinke koje samo žive jedna pored druge i svaka će biti usamljena”.

I to je već deo današnjeg društva, jer mlade već decenijama vaspitavaju mediji i devijantni idoli, dok roditelji trče za novcem (i grcaju u dugovima) i nemaju vremena za brigu o svom potomstvu.

Dominantna medijska kultura danas je psihopatska i devijantna kultura – gde se kao predmet obožavanja (kultovi) pojavljuju narkomani, neurotičari, nakaradni i izmišljeni likovi sa filma, televizije i stripa).

I to je očito i bio cilj bankara, jer od takvih jedinki se ne može formirati organizovana društvena zajednica koja bi bila sposobna da se odupre trgovačkom poretku.

Na ovaj način bi se praktično zaustavila dalja evolucija ljudske zajednice jer je pitanje da li ovakva zajednica može funkcionisati na globalnom nivou gde će komunikacija među članovima biti praktično moguća samo virtuelno.

Cilj bankarske elite je da razdvajanjem braka i seksa (parenja), produkciju ljudskih jedinki i njihovo dalje socijalno oblikovanje može da kontroliše.

Iako sam Atali na sve to ne gleda blagonaklono, on piše da je čitav dvadeseti vek u stvari nastojao da ovu podelu napravi prvo kontrolom materinstva, preko kontraceptinih pilula, onda se prešlo na veštačku oplodnju, da bi se zatim stvorili uslovi za korišćenje majki surogata…

Zato Atali “predviđa” da će buduće generacije “proizvoditi ljudske jedinke kao predmet napravljen po meri u veštačkoj materici, što će omogućiti mozgu da dalje razvija karakteristike koje su unapred izabrane. Kvalitene i podobne duše će se prebacivati u novo telo kloniranjem i tako će ljudsko biće postati stvar za prodaju i kupovinu.

I to će biti još jedan veliki biznis trgovačkog društva, zar ne ?

Kravi su tobožnji “naučnici” u Japanu (možete ih nazvati i monstrumima) zarad eksperimenta izvadili matericu sa plodom i zametak onda stavili u veštačku matericu.

Zašto ?

Da bi sutra pravili biznis sa uzgajanjem dece. Ko može da tvrdi da se već ne vrše isti eksperimenti i sa ženama i decom? Krava za njih očito nije sveta životinja.

SLOBODA UZ TOTALNI NADZOR

Sloboda u trgovačkom društvu ići će i uz stalni totalitarni nadzor, kako se pojedinci ne bi izmigoljili od svoje slobode. I tu će glavni pomagač biti, ne ljudi, već mnogo puzdanija tehnologija pa će nadzor vršiti roboti, specijalno napravljeni tako da budu sastavni deo svakog domaćinstva a njihovu stvarnu ulogu niko neće znati.

Atali kaže da će to biti novi tehnološki bum – roboti za domaćnistvo, koji će praktično znati da rade mnoge kućne poslove.

Pored toga oni će raditi i za bezbednosne snage, kao radnici u industriji, ali i pomagači hendikepiranima osobama.

U stvari oni će svuda biti posmatrači i nadzornici koji će prikupljti sve podatke i slati ih privatnim i javnim bezbednosnim službama.

Oni će praktično raditi ono što danas već rade mnogi telekomunikacioni uređaji (kablovski TV i radio aparati, kompjuteri, mob. telefoni, faksovi…)

“Svaki pokretni objekt će biti stalno u mogućnosti da bude praćen. Sve podatke koje on sadrži, uključujući fotografije svakoga, biće pohranjene i predate specijalnim kancelarijama i javnoj i privatnoj policiji,” piše Atali.

Do 2050. ove mašine će se razviti i u ono što Atali naziva “mašine za samonadzor” koje će omogućiti svakome da osmatra sopstveno ponašanje i na osnovu čega će sam (dakle slobodno) odlučivati da treba da se povinuje određenim normama.

Ljudi će posmatrati sopstvenu potrošnju vode, energije i hrane, kao i sastojaka u svojoj hrani.

Da li ovde treba da pominjemo specijalni kodeks ishrane (Codex alimentarius) koji će tačno nalagati koliko čega od nutritivnih sastojaka treba da bude u svakoj namirnici?

I jednika će sama to da proverava i da se toga pridržava. Meriće sebi procenat šećera u krvi, gvožđa, holesterol… I onda se usklađivati sa normama. A norme će propisivati – specijalizovane službe.

“Elektronske bubice, koje se nositi pod kožom registrovaće neprekidno otkucaje srca, krvni pritisak i holesterol. Mikroprocesori vezani za razne organe će posmatrati njihovo funkcionisanje i porediti ih sa propisanim normama”, piše Atali.

Živeći nesiguran i haotičan život, ljudi će biti zavisni od osiguravajućih kompanija (što je na Zapadu već odavno sadašnjost). Te kompanije će uveravati svoje klijente “da se prilagode i povinuju propisanim normama kako bi minimizirali svoje rizike i mogli da se osiguraju. Postepeno će početi da diktiraju planetarne norme ponašanja (šta da se jede, šta da se zna, kako da se vozi, kako zaštiti sebe, decu., kako da se nešto koristi, kako da se proizvodi…)

Te kompanije će postati nemilosrdne. One će kažnjavati pušače, one koji piju, gojazne, preterano mršave, one koji ne rade, neadekvatno zaštićene na radu, agresivne, nemarne, nespretne, dekoncentrisane, maštare i rasipnike.

Pitali ste se možda ko je smislio “mobing”? Sada znate i ko i zašto je to važno.

Neznanje, izlaganje rizicima, traćenje vremena i ranjivost, smatraće se bolešću, predviđa Atali.

I još nešto: zatvor će postepeno biti zamenjen ekonomičnijim nadzorom na daljinu osobe pod kućnim pritvorom.

ŽIVOT U ČELIČNOJ SAKSIJI

Atali predviđa i koje će biti posledice klimatskih promena u budućnosti. Tako kaže da će se “sa označenim porastom u temperaturnim promenama, veoma važna promena odigrati u prirodi. Drveće će rasti brže i biće lomljivije (Da dodamo da će se to događati kod genetski modifikovanog drveća koje će mnogo brže da raste i biće veoma krto i slabašno).

Mnogo ozbiljnije će biti to što će daleko više obala postati nepodesno za stanovanje. Sedam najvećih svetskih gradova i luka i trećina svetske populacije danas živi na obalama mora…

Tako će ekološko izbeglištvo postati deset puta brojnije do 2050.

Atali predviđa i da će budućnost medija biti bez papirnih novina.

U svakom slučaju budućnost ljudske zajednice, po prognozama Atalija, biće lišena svega što je prirodno i zapravo će biti maksimalno lišena života (koji je u suštini nepredvidiv i neukrotiv) ali zato zanovana na nakaradnom verovanju u “slobodu” koja će biti kao pupoljak u strogo kontrolisanoj čeličnoj saksiji.

 

Ivona Živković