Zaratile čiče…
Svet se nalazi između malog vitalnog čiče sa botoksom i čiče dugajlije koji malo, malo pa zakunja. Za sada se zna da su obojica namćori, a ovaj sa botoksom i nasrtljiv. Loša vest je da je kod čiča nuklearno oružje. Još gora je da, ako se koji čiča baš rasrdi, može i da ga upotrebi. Najgora je da je biološki sat u kašnjenju, a čiče izgleda odlučne da sa sobom na “onaj svet” presele i ovaj jedini koji imamo.
Rat u Ukrajini je vratio scene iz 90-tih svakome ko se seća tih godina. Pred očima izbeglice, bombe, rat, krv, nemaština, suze.
Ima i onih kojima je to bilo doba puno lepih uspomena- vreme kada su bili glavni. Oni su videli šlepere kratkog partnera i bonda, kanistere benzina, ‘vize, ‘vize, kajle i utoke. Dementori sa ovih prostora, žedni krvi i nesreće, zaputili su se da ratuju, dok se običan svet evakuiše pred zlom koje je pušteno.
Čiča sa botoksom je zapretio da će momentalno reagovati ukoliko ga neko prekine dok bije slabijeg.
Za to vreme su se naši prvaci bavili najvažnijom stvari koja ih pokreće. Parama, naravno. Baja je, kao svaki Alibaba, lupao na vrata Centralne banke i vikao: “Sezame, otvori se!”.
Posle se ljutio što su mu dali pogrešnu lozinku, ali nije odustao.
“Nećete da me prevarite, hoću svoj deo! Treba mi 800 miliona da podignem svoje rezerve. Pardon, robne rezerve. Vidite li koliko je benzin skočio! A ja moram da letim. I da jezdim. Nego, da se nađemo na pola puta. Vi meni mašine da štampam pare, a ja ću vam dati kredit kao svojoj deci. Može?”, tvrdio je pazar.
Da Emir nije samo najveći Srbin, nego i najveći Rus od svih, mogli smo da se uverimo prošle nedelje.
Kad otkažu pravi Rusi gnušajući se agresije na Ukrajinu, nađe se svima na vlasti podobni Emir da prihvati mesto direktora Centralnog pozorišta ruske armije.
Ruska armija će se, izgleda, u budućnosti fokusirati na opsene, pa od Kusturica očekuju da dom za vešanje predstavi kao arizona drim.
Emira su novinari našli u groznici priprema. Naime, prao je kosu.
“Ima posla k’o hoće da radi. A ja imam i mnogo ideja. Kažu mi da me je preporučio majmun u tenku. Ko bi se nadao takvoj vesti. Život je čudo”, kustio se Kusturica i zahvaljivao bogu za nenadanu sreću pošto je sebe, u najboljem slučaju, video kao nekog kustosa.
RTRS je poslala svog izveštača na lice mesta koji je rekao da je Ukrajina upala na teritoriju Rusije i konstatovao da u situacijama poput ove, prvo strada istina.
“To je običaj koji tradicionalno upražnjavaju svi javni servisi u regionu. Naš javni servis je, moram da se pohvalim, po svim kriterijumima, šampion u disciplini ubijanja istine. To smo do sada radili iz studija, selekcijom informacija, friziranjem, izvođenjem nelogičnih, čak suludih zaključaka, ali smo sada, otišli korak dalje. Otišli smo dakle na lice mesta, da je svojeručno zadavimo. Istinu, mislim. Gledaoce samo davimo. Zato ih je sve manje. Ostaju samo oni koji nemaju izbora. To je naša najvernija publika”, objasnio je ovaj specijalni izveštač.
I Ruska ambasada u Sarajevu ima slične izveštače, pa su obznanili da je Amerika natrpala Ukrajinu biolaboratorijama u kojima su proučavali metodi za uništavanje ruskog naroda na genetskom nivou. Sada jure Kusturicu da snime Terminatora kojeg CIA šalje u prošlost da eliminiše majku botoksiranog čiče i tako dibidus uništi Rusiju.
Teško se šaliti dok padaju granate na početku rata za koji niko ne zna kako će završiti.
Ponedeljak iščekujemo sa zebnjom kakve će vesti stići iz pustog grada nadomak Černobilja, gde će se, izgleda, održati pregovori.
Čovek pretrne i od same simbolike umrlog grada nakon nuklearne nesreće. A, opet, možda će takvo okruženje uticati da pregovarači postanu svesni do čega eskalacija može da dovede.
Što se nas tiče, slamka smo među dva vihora. Biće nam kako drugi kažu. To je, uostalom, potpuno normalno za državu sa smanjenom poslovnom sposobnošću.
Čim je Fadil rekao da neće biti nestašice hrane, narod je navalio u markete da napravi kakve-takve zalihe. Ne zna naš svet šta će biti, ali Fadila poznaju. Ukratko, verovati mu možete taman koliko i Radovanu. Zato su i ispraznili rafove.
Ostaje da se radujemo martu i proleću koje, nadamo se, niko neće uništiti.
Milanka Kovačević
