Kad se podrum u penthaus izmetne…

Među nedeljama koje prolaze su nijanse.
U odnosu na prošlu godinu samo smo se mi promenili – stariji smo, ojađeniji i siromašniji.
Događaji su manje više isti.
Da nas, kobajagi (od)brane, uzeše nam i crno ispod nokata.
Onda jedva čekaju da se nešto desi da kažu: “Eto, jesmo li vam rekli da vas svi mrze.
A i ko bi vas voleo, osim nas koje vam je bog svojom milošću poslao”.

Iz Srbije nam je, direktno u ložu katapultirao svog sina. Ne bog, nego Vučić.
On je morao kod izvesne Jovane na jutarnje druženje, pa je o državnom trošku poslao sina.
Čisto da se odagna svaka sumnja da država nije privatna ali i da pokaže da nam spas doneti neće ni biološki sat.
Posle njih će doći nihova deca.
Onda su oni ovde, koji su takođe privatizovali državu u javnost pustili kuda će i sa kim prvi sin Srbije hoditi.
Potom se oglasio i baja koji je rekao da je to što mrze i oca i sina, sigurno znače da mrze i republiku, što će reći njega, jerbo je te dve gromade teško razlikovati a on svojim prisustvom nadahnjuje i svemu ovde daje takt.
Onda se sa svojim jatom obrušio na Biseru.
Nije se znalo ko bi je pre šamarao, opanjkavao, čerupao.
Ukratko, da smo u kokošinjcu, letelo bi perje.
Pošto smo u zverinjaku, igre su daleko okrutnije a u budućnosti bi mogle da lete glave, da Meksiko preteknemo.
Za sada je goreo jedan skupoceni džip jednog brata i branik njegovog tasta.

“Nemam pojma ko mi je zapalio džipa. Da osiguravam auto? Znaš li ti ko sam ja a ko mi je brat?
Dobro je da i tablice ima. Mogu i neregistrovanog da vozim, ako hoću.
Ovde smo brat i ja a bogami i tast, zakon.
Lučić nam je, doduše, pod udarom zakona trenutno ali će to da se promeni kad brat avanzuje za ministra.
Biće toliko bezbedno da će podzemlje nestati.
Ono što u podrumu nekad beše, ima direktno na sprat da se lansira.
Ma, šta sprat, u penthaus da se izmetne.
Od ološa elitu pravimo, od nepismenih direktore, pokvarenih ministre.
Dok kažete fotelja, mi nađemo kadrovsko rešenje.
Možda brže i od Selaka a dobro se zna da su oni u toj disciplini šampioni”, reklo je izvesno lice javnosti poznato sa bilborda, ali i po tome što voli da se valja u parama.

I baš ta okolnost izbija iz ruku argument onima koji tvrde da živimo u orvelovoj “Životinjskoj farmi” u kojoj su vlast zaposele svinje.
Da to nije tačno pokazuje i pomenuti brat, koji se valjao u parama a ne u blatu, što bi, jasno je, da je svinja, radio.
Zlonamerni bi mogli da kažu da da braća imaju para kao blata ali dozvolićete to nije isto.
Uostalom, to što napreduju u politici, ne znači da ne mogu i u biznisu, samo zahvaljujući talentu i sposobnostima, da zgrnu bogatstvo.
Čak se može reći da je to pravilo – uspeh u politici izgleda da magično otvori i čakre za biznis.
Skoro preko noći ljudi postaju milioneri što mnogo govori o genijalnosti našeg naroda, posebno onog dela koji se politikom bavi.
Ostatak, poznatiji i kao “oni koji se nisu snašli”, konstatuje da je sve poskupelo i da će morati da menjaju ili sebe ili zemlju.
U međuvremenu, baja i prvi ministar su se silno zabrinuli za potop koji dolazi.
Kume, mole da se u pamet uzmu ljudi i da se u brda povuku pošto za pitominu nismo napravili uslove – niti čistimo korita niti dižemo nasipe.
Uzalud larma ovog dvojca da se skrene pažnja.
Svejedno se niko ne bi pobunio što vuka za čuvara ovaca stavljaju jerbo je ovde potop već ugasio iskru života. Mrda još samo ono što pluta.

Milanka Kovačević