Samo vas gledamo
Postavljamo sebi dva pitanja. Da li izgledamo tako glupo da se usuđuju da nam decenijama prodaju istu priču? I, da li smo toliko ludi da se ne bunimo što nam to rade…
Hoćete li da imamo američke zakone, jel’ to hoćete, riknuo je na kraju sedmice glavni Baja ubeđujući nas da živimo u najboljem od svih svetova. I da je to što imamo problem sa izmenama zakona samo odraz naše neupućenosti u svetske prilike. Takoreći, naša krivica.
Pobogu, da živite u nekim Amerikama ili Skandinavijama, na ulici biste bili skoro kao divljač za odstrel. Ovde ste potpuno sigurni. I to zahvaljujući našem trudu, znanju, sposobnostima i dobroti. A malo i lepoti, jer samo lep čovek može da napravi ovako divan sistem koji vas jadne, uboge i nigde prispele, trpi.
Ne, niste vi zaslužili da živite pod nama. To što ste tu je samo zahvaljujući neverovatnoj kosmičkoj sreći. Zato, pamet u glavu. Nit’ šta ištite, nit’ gde idite. Plaćajte što se od vas traži, ne pitajte i ne pričajte.
Predsedavajući je podelio i crticu iz boravka u Americi kada je bio najbljiže privođenju k’ poznaniju prava. Na njegovu sreću, pustili su ga da (nam) se vrati. Što bi Majkićka rekla spremajući se na posao, dok nama ne svane, drugom ne smrkne.
Oglasio se i uvek veseli Višković. Ovaj neumorni zabvaljač političke galaksije je izvoleo saopštiti da će ocenjivati rad ministara i direktora javnih preduzeća i, shodno tome, odlučivati ko ostaje, a ko ne. Pošto su upućeni u njegov uticaj prilikom formiranja Vlade, ministri i većina direktora se još smeju na tu pošalicu. Opet, ono što je loša vest za nas, dobra je za Viškovića budući da raste tražnja za zabavljačima, maskotama i klovnovima, u ovoj zemlji taj bez posla ostati neće.
Mudre reči smo čuli i od predsednice koja je upriličila čajanku za sestru po sindikatu.
Ova ljubiteljka slobode i pobornica nature, dosetila se kako regulisati višak zaposlenih u javnim preduzećima. Treba ga, savetuje predsednica, prosto prepustiti prirodnim zakonima. Biologija je neumoljiva, ljudi umiru, a i javna preduzeća će se polako prazniti. I dok jedni odlaze u svet, a druge čekamo da odu na onaj svet, dobra vest je da se vlast može pohvaliti da je broj nezaposlenih u stalnom padu. I to je jedna od retktkih istina koju smo čuli od naših vlasti. Predstavljaju to kao potvrdu svog znanja, sposobnosti i vizije iako je u pitanju samo jednostavna biologija.
Čuli smo da za bolnice i zdravstvene radnike nema para, ali za proslave, konjušnice i rezervnu policiju mora da bude. Ima tu logike. Ako već nameravamo da ih zatvaramo i bijemo, što bismo ih lečili?!
Opšte je poznato da gde je gusto, tu je Čubrilović, predsednik Skupštine i osvedočeni borac za ugnjetane širom sveta. Ipak, ovaj Don Kihot, spreman da stavi glavu gde mnogi ne bi nogu, prošle nedelje je prevazišao sebe. Otišao je na najstrašnije mesto i pozabavio se onim što nas sve najviše boli. Položajem Srba u Sloveniji.
Pozvao je vlasti RS i Srbije da se uključe u rešavanje tog pitanja. Ne bih da kvarim zabavu, ali, koga da uključimo u rešavanje pitanja položaja Srba u RS i Srbiji. Vladu Slovenije?
Iako su mediji iz sve snage pokušavali da Danu RS daju važnost koju nema, u aprilu, kad mu vreme nije, javnost je, poput soma, ravnodušno gledala ovog crva na udici. Toliko smo oguglali da nam je potreban veći mamac. Na Dan Republike i dramu oko formiranja vlasti na nivou BiH više ne reagujemo.
Obećanjima da će plata biti hiljadu u situaciji kada treba dve i po za život, se smejemo koliko i Viškoviću. Poruka da ćemo još bolje i svečanije slaviti Dan RS ima i svoj odgovor. Važi, može u Sloveniji, Nemačkoj ili Austriji. Uostalom, tamo je već cela ekipa. Ovde ostaju samo klovnovi i oni koji se još pale na jeftine trikove.