Mnogo toga je ovde obesmišljeno i obezvređeno…

Ako je stvar sa koronom nešto pokazala to je da boje struke brane potkupljivi karijeristi, da ugled države brane korumpirani politikanti, a da nam je sistem u takvom stanju da je potpuno razumljivo zašto su ljudi bez nade i zašto je odavde otišao ko god je mogao.

Sedmica je počela obilnim padavinama i, naravno, poplavama. Bila je to još jedna prilika da lamentiramo nad kišama koje su jače nego ikad zaboravljajući da su nam korita reka neočišćena, a oborinska kanalizacija zapušena.

Slaba je to uteha za propalu letinu i pokućstvo onoga ko se uzdao da će pare koje svi izdvajamo biti namenski i utrošene. Da je opšte dobro imperativ, bilo bi tako. Ali, tamo gde se lični interes stavlja ispred opšteg, iluzorno je očekivati da bilo šta funkcioniše na polzu naroda.

Zato je potpuno očekivano i da gledamo kako nas predstavljaju likovi izašli iz Domanovićevih satira. Samo što smo prema fiktivnima možda gajili i nešto simpatije. Prema stvarnim možemo da osećamo samo prezir, a poneko i strah.

Korona nam se opet vratila i kao tema i kao ozbiljna pretnja. Nakon što se u izbornoj proslavi uselila u tela vrha SNS-a, osnovana je sumnja da i među našim prvacima ima pozitivnih. Družili su se oni i u Moskvi gde su se, na užas žrtava, predstavljali (lažno?) kao najbolje što imamo. Mnogi je borac zažalio što je ikada pušku u ruke uzeo kad je video ko danas baštini tekovine tih bojeva i koga je zapalo da na spomenike cveće polaže.

Ali, ne treba mnogo da zamišljamo ni daleko u prošlost da se vraćamo. Dovoljno je bilo videti slike iz Trebinja gde se obeželežavala slava Vojske RS na koju su se, neko helikopterom, a neko službenim autom, sjatili naši predstavnici.

Verujemo da je pravim borcima srce bilo na mestu kad su videli za kakve su se ljudske i moralne veličine izborili da drže kormilo zajedničkog nam broda. Malo kome suza nije orosila oko kada je u prvim redovima, sa sve maskom, prepoznao svetlo Stašino lice koji je preživeo scile i haribde i u strašnoj ministarskoj fotelji opstao uprkos korona zabavi. Čovek je jači od sistema, uskliknuo bi pun divljenja neupućeni posmatrač. Čovek ima rusku kičmu, pa mu ni Baja ništa ne može, tiho bi poentirao realista, poznavalac prilika.

Elem, živimo u sistemu u kome si jahan, ako već ne jašeš. Problem je što i ovaj naš, poput ostalih sistema, ima više nivoa. Na nekom si jahač, dok si na drugom jahan.

Lokalni džokeji su uglavnom često jahani iz centrale, pomnoženi sa nulom u više navrata i vraćeni u bazu. Zato oni, kao u Basarinoj Fami o biciklistima, sa nulom množe one ispod njih čineći da ceo sistem u stvari bude sastavljen od istrošenih likova bez skrupula i bez integriteta.

Pa je, ne samo moguće nego i potpuno očekivano, da se državni resursi koriste u partijske svrhe, a prihodi javnih preduzeća za stranačke aktiviste i aktivnosti.

Ako krenete da dokazujete, sve je pokriveno kao zgrada Vlade, što bi rekao upućeni ekonomista.

Zalud se vi iščuđavate i pitate koja je budala odlučila da plati pepeljaru hiljadu i kusur stotina maraka. Pravo pitanje je: Koja je budala to finansirala?

Rešenje potražite u ogledalu.