Već duže od dvije decenije, politika nas drži na tihoj vatri oko reforme pravosuđa…

Dvije decenije od početka maratonskog procesa zvanog „reforma pravosuđa u BiH“, nema skoro nikakvih rezultata. Jedan od stubova države je već od kraja rata sistem koji je sve, samo ne ispravan. Ono što zabrinjava je momentum da ta reforma, ne da nije ni startovala, nego se sudstvo još više urušilo.

Potpuna politizacija ili bolje kazano, stranačka upravljanja sudstvom i pravdom u ovoj zemlji, koji idu u prilog potpune devastacije pravosudnog sistema. Od Suade Palavrić pa do Milana Tegeltije. Nabrajati vojnike političkih stranaka koji su infiltrirani u ovdašnje pravosuđe je nepotrebno, jer dovoljno smo upoznati i nismo slijepi da ne vidimo šta se od kraja rata na ovamo radilo i radi.
Sjetimo se užasa od suđenja za ubistvo Dženana Memića i šta se sve radilo da bi se zaštitili pojedinci bliski SDA-u. Još je gora situacija kada je u pitanju rješavanje predmeta ubistva Davida Dragičevića – o komediji od suđenja Čoviću nepotrebno je trošiti vaše vrijeme.

Ima i situacija kada im je problem došao do grla i kada su i nedodirljivi pritisnuti uza zid a kada im je dogorilo do nokata e onda će založiti i brata. Primjer, pa eto vam Fadila Novalića. Stislo i Bakira oko respiratora pa lažiranje diplome od strane supruge Sebije. Reformirano sudstvo sasvim sigurno bi se danas već bavilo lažnim predstavljanjem lažne doktorice nauka.
Pa zar situacija sa hapšenjem prvog obavještajca Osmana Mehmedagića Osmice i prvog sudije Ranka Debeveca i njihovo puštanje na slobodu ne govori zorno o stanju i vapaju za reformom.

Smartinfo