Vozača iz Sarajeva i konobara iz Banjaluke ujedinila je tragedija. Obojica su izgubili 21-godišnje sinove – Dženana Memića i Davida Dragičevića.

Dvojicu očeva ujedinjuje i nepoverenje prema institucijama koje, kako izričito veruju, učestvuju u prikrivanju ubistva njihove dece.

U samom uglu zelene avlije porodice Memić, bezvoljan i usamljen, leži nemački ovčar Hektor. Više od dve godine čeka gazdu da se vrati kući.

„Dženan je ubijen, to od početka tvrdimo i dokazujemo”, kaže Muriz Memić, otac stradalog mladića, sedeći u letnjoj bašti naspram prostranog travnatog dvorišta porodičnog doma u naselju Ilidža u Sarajevu.

Oko dvesta kilometara dalje, na terasi porodične kuće sa pogledom na brdima okruženu Banjaluku sedi Davor Dragičević. On prolazi kroz istu tragediju koja je zadesila porodicu Memić.

Lik njegovog sina oslikan je na ogrlicama koje nosi oko vrata. U majici u bojama rege zastave, sa natpisom „Pravda za Davida” na grudima, pali cigaretu.

„Muriz zna ko mu je ubio Dženana i da je on ubijen, isto znam i ja za svog sina”, ponavlja Dragičević promuklim glasom ono što mesecima govori u javnosti.

Nasuprot njihovim tvrdnjama, zvanične istrage su prvobitno smrt dvojice mladića okarakterisale kao nesrećne slučajeve.

Posle niza utvrđenih propusta, nespretnih javnih nastupa čelnika policije i pravosuđa i niza uličnih protesta – zvanično su otvorene nove istrage o ubistvima.

Hiljade građana iz cele Bosne i Hercegovine svakodnevno se priključuje protestima dve porodice u potrazi za istinom.

Ovo su dva slučaja koja su narušila veru ljudi u rad državnih institucija, pre svega policije, a zatim i pravosuđa, smatra Mirela Hodović iz sarajevskog Centra za sigurnosne studije.

„Iz svega navedenog stiče se utisak da se oba slučaja vežu za veliko nepoverenje javnosti u ispravnost vođenja istrage”, kaže ona.

„Kada zulum postane pravilo, otpor postaje obaveza”

Dženan je bio odličan učenik, student Pravnog fakulteta u Sarajevu. Uvek je pomagao u poslu, priseća se Muriz Memić.

„Ovo je njegova ideja, proizvodnja travnog busena, to je on pokrenuo. Sad zamislite, obično sinu ostaje od oca, a meni je ostalo od sina da nastavim “, kaže on pokazujući na široki zeleni travnjak.

„E zato traje ova moja borba i zato nikada neću odustati.”

Od smrti sina u februaru 2016. godine, Muriz Memić organizovao je osam uličnih protesta, stotine javnih nastupa i intervjua i ušao pravnu borbu kako bi dokazao da je optužnica tužilaštva Kantona Sarajeva – prema kojoj je Dženan stradao u saobraćajnoj nesreći – lažirana.

Njegove sumnje potvrdio je sud u Sarajevu kada je u julu ove godine prvostepeno oslobodio optužene – iako su priznali da su Dženana udarili kombijem i prikrili dokaze.

Nakon dve i po godine, porodica Memić presudu je dočekala u suzama.

„Pravosuđe je palo, ono ne postoji u Bosni i Hercegovini”, kaže Memić.

Kada se u martu 2018. godine u Banjaluci desio slučaj Davida Dragičevića, njegov otac Davor ubrzo se obratio Murizu Memiću.

„Pošto je moj slučaj stariji, pozvao me je da pita šta da radi i odakle da krene, došao je u Sarajevo i taj most je uspostavljen”, objašnjava on.

Klinac u getu

Pesnica stisnuta u vazduhu i stihovi pesme „Klinac u Getu” – koju je David napisao sa šesnaest godina – postali su simbol protesta „Pravda za Davida” na centralnom banjalučkom trgu.

Pesma govori o besperspektivnom pogledu na život oko sebe, pravilima ulice i „moći dilera” droge tokom njegovog odrastanja u ovom gradu.

„Bio je reper, umetnik, student dva fakulteta – Elektrotehničkog u Banja Luci i IT Akademije u Beogradu – i što uvek ponavljam, svetla budućnost ove zemlje. Samo svoj”, kaže Davor Dragičević.

„Na žalost, ubili su ga. A i mene s njim.”

Davidovo telo pronađeno je posle šest dana potrage u ušću reke Crkvene u Vrbas u užem centru Banjaluke, 24. marta 2018. godine.

Dva dana kasnije, predstavnici policije na konferenciji za štampu javnosti objavljuju detalje noći Davidovog nestanka.

Prema rečima Uprave za organizovani kriminal Darka Ilića, David se te noći potukao, potom opljačkao kuću, a onda „verovatno” upao u obližnju reku i utopio se.

„Nikakav pritisak javnosti nije bio do te zločinačke konferencije za štampu, kad su je održali, mi smo izašli na trg “, kaže Dragičević.

Od tog trenutka, porodica Dragičević, ali i stotine građana, komšija i prijatelja, odbijaju da poveruju u verziju nadležnih organa verujući da je cilj konferencije bio diskreditacija žrtve.

Više od pet meseci, oni se svakodnevno okupljaju na trgu Krajina – sada poznatom i kao „Davidov trg” – i traže istinu o smrti mladog sugrađanina.

Atmosferi nisu pomogle ni izjave ministra policije da je u Davidovoj krvi pronađen LSD – što se kasnijom istragom pokazalo netačnim – niti činjenica da je iz dokaznog materijala nestao njegov donji veš, što je u jednom intervjuu potvrdio i glavni okružni tužilac.

Mnogi detalji iz istrage dospeli su u javnost i pre konačne reči tužilaštva jer je slučaj bio predmet posebne skupštinske sednice, ali i Anketnog odbora formiranog radi ispitivanja propusta u istragama.

U izveštaju tog odbora navedeno je da postoji sumnja da je David ubije, ali većina u parlamentu ga tada nije usvojila.

„Tada sam shvatio da ne živim ni u kakvoj državi, da ta država ne postoji”, kaže Dragičević.

U julu, tužilaštvo ipak donosi Naredbu o istrazi ubistva, prema kojoj su NN lica jurila Davida te je on bežeći upao u reku, ili su ga u nju gurnuli.

Ipak, građani okupljeni u Fejsbuk grupi “Pravda za Davida” – koja danas broji više od 300 hiljada članova iz Bosne, regiona i dijaspore – kao u slučaju Memić, tvrde da je istraga lažirana, te da se pravi zločinci prikrivaju.

Odlučnost Muriza i Davora u borbi protiv pravosudnog sistema premostila je tradicionalne etničke podele u Bosni i Hercegovini.

Početkom jula, više od 10 hiljada građana iz cele Bosne se okupilo u centru Banjaluke, gde su na zajedničkom protestu od nadležnih zahtevali istinu o smrti dvojice mladića.

Novi veliki protesti najavljeni su za septembar.

(Ne)poverenje u institucije

Podršku javnosti dobili su i zbog nepoverenja velikog broja građana u institucije, kao i uverenja da na njih mogu uticati moćni pojedinci u društvu.

„Imamo veliku podršku javnosti- mnogima je jasno o čemu se radi. Bosna je korumpirana zemlja u kojoj postoji pravosudna mafija, na šta ljudi ukazuju od kraja rata”, kaže Muriz Memić.

Ifet Feraget, advokat porodice Memić i član pravnog tima porodice Dragičević, kaže da je tokom postupka u slučaju Dženanove smrti utvrđeno da povrede na njegovom telu ne odgovaraju oštećenjima na vozilu osumnjičenih. Utvrđen je i niz propusta u istrazi policije.

„Ovde se radi o tome da su dokazi podmetani, a nalazi veštaka fabrikovani, što je sada očigledno”, kaže on.

Najavljuje i krivične prijave zbog namernog ometanja istrage protiv glavne kantonalne tužiteljke, devet tužilaca koji su radili na predmetu i svih 22 policajaca koji su istraživali slučaj.

Sumnju pobuđuje i činjenica da je na slučaju radilo toliko ljudi iz tužilaštva i policije – a da je optužnica prvostepeno pala.

„Na ratnim zločinima radi dvoje tužilaca, na ovom predmetu ih je radilo devet”, kaže Feraget.

Podseća i da u Sarajevu, ali i Bosni, postoji mnogo nerešenih ubistva.

„Iako ih ja zovem neistražena ubistva – ministara, poznatih ličnosti, nekih ljudi koji su bili sklonih kriminalu – ima ih puno gde istraga nije provedena kako je trebalo”, tvrdi Feraget.

Slučajevi Davida i Dženana ponovo su otvorila pitanja nerešenih ubistava u Bosni od kraja rata, ali i slučajeva nekvalitetnih istraga i neadekvatnih kazni.

Na protestu zbog jednog takvog slučaja pre dve godine bio je i David Dragičević – radilo se o smrti njegovog dobrog prijatelja Jovana Arežine na koga je naleteo automobil, čiji je vozač osuđen na šest meseci zatvora i novčanu kaznu.

David je tada nosio transparent “Pravda za Jovana”.

Da policija i pravosuđe nisu servis građana, već sredstvo za ostvarivanje interesa političkih partija i moćnika veruje većina građana Bosne i Hercegovine, pokazuje istraživanje sarajevskog Centra za sigurnosne studije.

„Mogu reći da smo u 2016. godini imali procenat od 60 odsto građana koji veruju policiji, da bi taj procenat značajno pao na 47 odsto u prošloj godini”, kaže Hodović iz CSS-a.

U istraživanju se navodi da je došlo do „alarmantnog pada poverenja u institucije BiH” – nepoverenje prema parlamentu iskazalo je 70 posto ispitanika, prema tužilaštvu 67 odsto, dok sudovima ne veruje 65 odsto.

„Da se naslutiti da su razlozi usmereni na evropski zastoj BiH, ali isto tako imamo i često medijsko prepucavanje čelnika iz struktura kao što su policija i pravosuđe”, kaže Hodović.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Bosne, već nekoliko godina naglašava se potreba za boljom saradnjom među institucijama, posebno policije i pravosuđa.

Redovi ispred ambasada

Željko Dabić, otac petoro dece, jedan je od onih koji svakodnevno, više od četiri meseca, dolazi na „Davidov trg” i uzdignute pesnice repuje „Klinac u getu”.

Kaže da mu je, kao bivšem pripadniku milicije, ceo slučaj od početka „smrdeo”.

„Dva slučaja koja imamo u BiH povezuje to da se tatini sinovi čuvaju i da, u suštini, nema vladavine prava i pravne države”, kaže on.

Sa tim je saglasan i njegov 33-godišnji sugrađanin Dalibor Vržina. Na pitanje o položaju mladih u Bosni odgovara primerom:

„Evo svako jutro idem pored slovenačkog konzulata, stotine ljudi čeka ispred za vize, beži se odavde”, kaže on.

Prema podacima civilnog sektora, Bosnu je od kraja rata napustilo više od 100 hiljada mladih.

Prošlogodišnji izveštaj fondacije Fridrih Ebert pokazuje da 80 odsto mladih bi napustilo BiH, dok 90 odsto smatra da nema uticaja na odluke u društvu.

„Glavni uzrok je što ne vide mogućnost kvalitetnog zapošljavanja ali i razočarenje u političke elite”, kaže za BBC Srđan Dušanić, profesor psihologije i jedan od autora studije.

Podaci iz istraživanja pokazuju i da mladi ne učestvuju u društveno-političkom životu, iako su zabrinuti za svoju budućnost.

„Jednostavno, doživljavaju ovo društvo kao nepravedno i ne vide da će se to u bliskoj budućnosti promjeniti” objašnjava Dušanić.

Bosna i Hercegovina postala je duboko nesigurno i podeljeno društvo, smatra Stefan Blagić, predsednik udruženja „Restart Srpska” koje uprkos opisanoj atmosferi pokušava da okupi mlade ljude oko ideja društveno-ekonomskih promena.

„Zabrinjavajuće je da djeca stasavaju u nezdravom okruženju u kome se potencira priča zbog koje bi sutra mogli ponovo da se hvataju puške, jer misle da su od drugog ugroženi”, kaže Blagić.

Odgovornost za takvu atmosferu vidi isključivo u političkim elitama.

„Ljudima su ukrali nadu, zbog toga mnogi moji prijatelji sa čitavim porodicama odlaze u Zapadnu Evropu”, kaže on.

Izborna godina

Dodatnu dimenziju slučajevima Memić i Dragičević daje i vreme – 2018. je godina opštih izbora u BiH, kada se etničke tenzije u službi predizborne kampanje tradicionalno podgrevaju.

Ujedinjenje građana iz dva entiteta u ovom obliku dugo nije viđeno.

Ipak, protesti Muriza i Davora su u medijima bliskim vlastima viđeni kao iskorišćavanje tragedije u političke i izborne svrhe, odnosno rušenje institucija Srpske i Federacije.

„Bez obzira što sam učestvovao u stvaranju ove države kao dobrovoljac, ranjeni borac i invalid, doživeo sam ovo što sam doživeo”, kaže Dragičević

On ne krije razočarenje u državu, vlast i institucije.

„Sve im je dozvoljeno, i korupcija i bahaćenje, ali dete mi ne mogu ubiti.”

„Ovo sam rekao i Murizu i svima – Dženana su ubili muslimani, Davida Srbi. A šta da je bilo obrnuto? Opet bi napravili građanski rat radi svojih interesa i para”, kaže on.

Memić kaže da je jedino što traže od države istina za svoju decu.

„Dvadeset pet godina, oni nas ubijaju u ratu i posle rata. A kada dođe vreme za izbore, onda nacionalizam – i tačno znaju kako narodom manipulišu”, kaže on.

Veruje da njihovo udruživanje treba da preraste u širi društveni pokret koji će se boriti protiv korupcije u pravosudnom sistemu BiH.

„Od ovog slučaja Dženan Memić i Davor Dragičević u Banja Luci, Bosna treba da počne novi život da živi. Da ne ide omladina odavde, i da konačno krene kako treba”, kaže Memić.

Grupa „Pravda za Davida” okuplja sve više ljudi koji u javnost izlaze sa sličnim slučajevima i negativnim iskustvima u krivičnom sistemu.

Rad te grupe nikada neće prestati, kaže Dragičević.

„Nikada nećemo odustati da promenimo na bolje, bar da nam decu ne mogu ubijati.”

Bbc.com