Rat za luke, šverc droge i sever Kosova…

Krajem 2018. godine demonstranti u Albaniji, Makedoniji i Srbiji počeli su da izlaze na ulice.

Albanci su izašli na ulice zbog korupcije, zloupotrebe položaja, ali i umešanosti visokih funkcionera u trgovinu drogom i organizovani kriminal, rekla je za BBC jedna učesnica protesta u Tirani.

Razlog za demonstracije bili su „nezadovoljstvo i bes zbog korupcije i organizovanog kriminala”, smatraju potpisnici Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, mreže više od 300 nezavisnih svetskih i regionalnih eksperata koji se bave ljudskim pravima, demokratijom, upravom i temom razvoja sa sedištem u Ženevi.

Šverc droge, oružja i ljudi i dalje je glavni problem na Zapadnom Balkanu, stoji u najnovijem izveštaju Inicijative.

Kao glavni primer jednog žarišta kriminala istraživači navode – sever Kosova.

Ipak, na mapi najvećih žarišta ovog dela Evrope nalaze se i primeri o kojima se ne govori mnogo – rat za luke u Crnoj Gori, ali i krađa automobila u Sarajevu.

„Ovaj izveštaj su izradili učesnici civilnog društva koji su zabrinuti za necivilno društvo na Zapadnom Balkanu”, izjavio je Mark Šo, direktor Globalne inicijative.

1. Šverc – od droge, preko oružja do ljudi

Položaj Zapadnog Balkana čini ovu regiju posebno atraktivnom za šverc droge, oružja i ljudi, navodi se u izveštaju.

„Region je smešten između najvećeg svetskog proizvođača opijuma, Avganistana i najvećeg tržišta za heroin, a to je zapadna Evropa.

„Ovaj region postaje sve značanija tačka za ulaz kokaina u Evropu, kao i mesto za pranje nelegalno stečenog profita.”

Stručnjaci kažu da je takozvana „Balkanska ruta” najpoznatija po švercu heroina iz Avganistana preko Turske, Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, dok su Albanija i Severna Makedonija veoma važne tačke ulaska kokaina u Evropu iz Latinske Amerike.

„I dok je Balkan tranzitni region za sve vrste droga, istovremeno je glavni snabdevač kanabisa. Albanija je najveći proizvođač kanabisa u regionu.”

Ipak, dodaje se da je šverc cigareta glavni oblik organizovanog kriminala na Balkanu koji se najviše odvija u Crnoj Gori „gde se proizvode prave i lažne marke cigareta i zatim krijumčare preko luke Bar u različite zemlje EU, na Bliski istok i u Afriku”.

Dodaju i da je „Balkan izvor šverca oružja”, a kao uzrok se navodi „nasleđe ratova iz 1990-tih, nemiri u Albaniji 1997. i nestabilnost u Severnoj Makedoniji 2001.”

„Region je zatrpan oružjem”, dodaje se.

2. Profil žarišta: Severno Kosovo

Najveći „krizni trougao” za Inicijativu jeste oblast koju čine delovi Severne Makedonije, Kosova i Srbije, ali je najbolji „profil žarišta” za stručnjake – sever Kosova.

„Pošto u regionu postoji veoma malo industrije (uglavnom posluju mala preduzeća), ko god da kontroliše novac u ovoj ekonomiji zasnovanoj na pomoći, ima veliku moć.

„Da bi opstala, preduzeća zavise od veza sa političkim pokroviteljima.”

Za većinu ljudi koji žive na severu, daleko je isplativije da sebi obezbede pristup javnim fondovima nego da regularno posluju, navodi se u izveštaju:

„Ovakve okolnosti podstiču korupciju i stvaraju političku ekonomiju zavisnosti. Krijumčarenje cveta u tolikoj meri da se smatra uobičajenom ekonomskom aktivnošću, dok se misteriozne eksplozije bombi prihvataju kao nešto sasvim normalno.”

Tokom četvorogišnjeg perioda, zapaljeno je 14 vozila dok su 23 puta bačene eksplozivne naprave bačene na privatne kuće i lokalna preduzeća.

Drugi gradovi koji su u izveštaju označeni kao granična čvorišta kriminala su Subotica i Vršac u Srbiji, Bjeljina, Trebinje i Tuzla u Bosni i Hercegovini, selo Čakor između Kosova i Crne Gore, kao i Skadar i Drač u Albaniji.

3. Bar, Budva i Kotor: Rat za luke

Krvava razmirica buknula je 2014. u crnogorskim jadranskim lukama zbog kontrole unosne trgovine kokainom (između ostalog) preko ovih luka, ističe se u izveštaju.

„Lanac nasilja s porukom ‘oko za oko, zub za zub’ između škaljarskog i kavačkog klana – nazvanih po selima u kotorskoj opštini – obuhvatao je ubistva i korišćenje eksploziva, bombi i snajpera”, navodi se u izveštaju.

Sukob se razbuktao, tako da su se „mnoge kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore umešale stajući na jednu ili drugu stranu”.

„Razdor je za posledicu imao destruktivni trag duž prelepe crnogorske obale, na desetine mrtvih u Crnoj Gori i Srbiji (većina slučajeva je ostala nerešena), kao i nekontrolisano nasilje u inostranstvu – o čemu svedoči incident sa pucnjavom u Beču, u decembru 2018. godine.”

Stručnjaci pominju i Bar u kojem se u protekle tri godine desilo „pet ubistava u mafijaškom maniru”.

4. Sarajevo: Krađa automobila

U periodu od 2014. – 2017. u Sarajevu je zabeleženo između 15 i 20 slučajeva u kojima su kradljivci kola pucali na policiju tokom pokušaja bekstva ili u kojima su tokom bekstva bila oštećena policijska vozila, navode iz Inicijative.

„Kradljivci automobila zbog toga slove za najopasnije kriminalce u gradu.”

U 2017. godini svakog dana je ukradeno barem jedno vozilo, stoji u izveštaju, a među njima se nalaze čak i ona koja pripadaju lokalnoj policiji u Sarajevu, Državnoj agenciji za istrage i zaštitu i Ministarstva odbrane.

„Dobit ostvarena od tih krađa tokom prethodnih 15 godina procenjuje se na 50 miliona evra, što ovaj oblik kriminala čini jednim od najunosnijih u zemlji.”

Budući problemi: „Zadnje dvorište EU za špijunažu i sajber napade”

Teško je predvideti gde će se na Zapadnom Balkanu stvoriti buduća žarišta organizovanog kriminala, ali iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala misle da postoji nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.

Iako zvuči paradoksalno, iz organizacije smatraju da je razvoj na različitim poljima u regionu – potencijalna opasnost da se veliki projekti iskoriste u negativne svrhe.

„Veliki autoputevi se grade od Bara do Beograda i od albanskih luka do Kosova (poznati kao autoput Albanija – Kosovo, autoput Drač – Kukeš ili Patriotski autoput). Planirano je da jadransko-jonski autoput ide od severa Grčke pa sve do hrvatske granice sa Slovenijom.

„Ovi projekti bi mogli da imaju veoma pozitivan efekat na region povećanjem povezanosti i trgovine, ali i privlačenjem većeg broja turista.

„Putevi, međutim, mogu da utiču i na rute za krijumčarenje, povećanjem efikasnosti ili krijumčara ili policije. Istovremeno, ovi projekti sami po sebi stvaraju priliku za kriminalnu aktivnost – kroz tendere za izgradnju i korupciju na najvišim nivoima vlasti.”

Treba obratiti pažnju i na potencijalni rast niskobudžetnih avio-kompanija koje bi poslovale u regionu, stoji u izveštaju.

Tu je i nova opasnost od kriminala u sajber prostoru. Balkan ne kaska na ovom polju.

„U 2018. troje ljudi sa Balkana (iz Albanije, Kosova i Srbije) osuđeno je, zajedno sa još 33 osoba iz drugih zemalja, zbog veze sa međunarodnim lancem kradljivaca identiteta po imenu Infrod, koji je prodavao informacije sa ukradenih kreditnih kartica na „dark vebu”.

„Ovo je samo vrh ledenog brega.”

Iz organizacije misle da postoji „rizik da ovaj region postane ‘digitalna slepa tačka EU’ i svojevrsno ‘zadnje dvorište’ za sajber napade i špijunažu u EU.”

BBC