Posle Dade – Dodo…

Mnogi su pokušavali da srede medije. Istorija pamti diktatora Idi Amina poznatog i kao Dada.

Nije do kraja utvrđeno da li je ovaj fini čovek bio kanibal, ali se pouzdano zna kako je dobio nadimak.

Naime, kad god bi ga nadređeni uhvatili u šatoru sa nekom ženskom, tvrdio je da mu je to dada, tj. sestra.

Dada je bio i prošao, a sada se pojavio neko ko će možda da mu pomuti slavu.

U sređivanje se ovih dana upustio naš Dodo koji tvrdi da je glavni baja na ovim prostorima a preti da će biti i otac nacije.

“Čekajte me u šatoru”, poručio je medijskim poslenicima koji su, izgleda, prvi na spisku.

“Alo, novinar. Ti, ti. Dođi ‘vamo. Neću ti ništa”, rekao je baja šeretski namigujući onom do sebe. “Ako si pravi, naš novinar, nema čega da se bojiš. Jer dobri novinari znaju svoje mesto u ćošku, ovaj društvu.

Opšte je poznato da su najbolja društva ona u kojima je, što reče Idi (daleko mu lepa kuća) Amin, u kojima je zagarantovana sloboda govora, ali ne i sloboda posle govora. Da je to pogrešno, ne bi mog druga zvanog Dada pamtili i četrdeset i kusur godina kasnije. Tako će pamtiti i Dodu, to jest mene”, objašnjavao je baja svoj recept za uspešno novinarstvo i naprednu državu jerbo je opštepoznato da je za uspešnu državu ključno da skikne novinar. Ili barem da se drži za vrat.

“Nećeš ti u zatvor, nego u dužničko ropstvo što je u potpunosti u skladu sa 21. vekom”, rekao je novinarima i ministar pravde koji je, mada relativno mlad, pobedio daleko iskusnije kolege u gomilanju funkcija i tako pokazao da pojam previše za njega ne postoji.

“Nema cenzure ako pišete ono što vam kažemo. Ne znam šta je tu pogrešno”, rekao je ministar koji se više istakao u stranci nego u struci.

“Novinar, pazi šta pišeš. Nećeš još dugo. Kad usvojimo zakon pevaćeš drugu pesmu ili na drugom mestu. Idi u Evropu, traže majstore svih struka. Ovde nam ne trebaju ti što podbunjuju i kritikuju”, poručio je prvi, a po SNSD-u i najbolji pravnik koga trenutno imamo.

Prelazak iz februara u mart je i ove godine bio stresan. Jedni su slavili prvi ustav, drugi dan nezavisnosti. Pobedili su, kao i svaki put do sada, političari koji su iskoristili medije za podizanje strasti u društvu.

U tom sado-mazo odnosu deblji kraj izvlačimo već 30 godina, pa možemo da kostatujemo da nam je potčinjavanje prešlo u naviku i postalo crta kolektivnog karaktera.

A ono što je kolektivno trag ostavlja i na pojedincu, čak i ako pripada vladajućoj kasti, pardon, stranci. Tako je baja sve više u poziciji da koristi štap umesto šargarepe. U nedelji iza nas komešanja u stranci je opet morao da rešava zavrtanjem ušiju. Nesaglasje u sopstvenim redovima je pokrivao i svađom sa svakim ko se oglasio. Poručivao je nešto Šmitu koga ne priznaje i Kavazoviću koga ne podnosi. Popovao je Violi, podmevao se onima iz federacije.

“Kod nas je sve veće nego kod vas. Eto koliko smo uspešni. I u plati i u zaposlenima”. Kako stojimo sa kreditima nije pominjao. Ali je rekao da je za stabilnost ključna raspodela funkcija između partnera, pa su ih zato raščerečili do 2026.

“Koliko dobiju na izborima, toliko će imati vlasti. Da li će kupovati ili varati, to me ne zanima. Bitan je krajnji rezultat. Ne nameravamo da izgubimo sve dok ona postoji. A posle ćemo videti”, rekao je vlasnik svih mandata u RS.

Posle je uzeo zakon, zamračio mart i mesec u kojem se budi proleće pretvorio u vreme u kome ćemo sahraniti slobodu. Jer mediji to jesu.

Ukratko, za miran i srećan život potrebne su dve stvari- da ne živite ovde i da ne pratite vesti. Pošto ne spadamo u takve srećnike, i prošle nedelje su u čaši pravili buru, samo da ne spustimo pogled i shvatimo da su nam noge u kazanu u kojoj je voda došla skoro do tačke ključanja.

Milanka Kovačević