Nemački amateri i naši srećni milioneri
Nemački poslanik Hrišćansko-demokratske unije je najavio ostavku i povlačenje iz politike nakon što je otkriveno da je na početku pandemije njegova firma ostvarila profit od 250 hiljada evra na trgovini maskama…
Sada već bivši poslanik je, nakon kritika koje su mu uputile kolege, priznao grešku i rekao da je trebao da ima više saosećanja.
Kakvi amateri.
Balkan je izgleda postao sinonim za čvrstinu, ja da vam kažem.
Evo, na primer, kad bi se neki poslanik kod nas izvinio i povukao? I ne samo to. Kad bi neki naš poslanik pokleknuo pred kritikama kolega? Na kraju, kad bi kolege, drugi poslanici, kritikovali bilo koga što profitira ne kršeći zakon?
Ovde se pohvalno gleda i kad zakon “savije i prilagodi” sebi i svojoj firmi. Ako to nećeš, misli prosečan stanovnik ove zemlje, mora da nisi sav svoj. “Budala, u šta mu prođe mandat”, komentarišu. Ovde Muhika ne bi bio heroj ili junak koji inspiriše, nego čudak koji nije obezbedio sve do trećeg kolena.
Odličan primer je naša čvrsta Dušanka Majkić. Zar nije ona po zakonu uzela otpremninu od 28 hiljada za dva dana, a onda se vratila u parlament da se pati sa platom od 5 hiljada mesečno i sve što joj uz tu skromnu apanažu pripada? Zar nije izdržala sve kritike, pa čak i Bajinu koji je rekao da to nije fer i da će proveriti? Posle su se svemu slatko smejali.
Smejali smo se i mi dok smo njenu čvrstinu plaćali svesni da ne bi napustila mirne penzionerske dane da je muka nije naterala. Svojim očima nije mogla da gleda nas nesposobne kako ne umemo da branimo RS. Zato je zasukala rukave i stvar uzela u svoje ruke jerbo samo ona kvalitetno može odbraniti ono što je svedeno na njenu meru i ukus.
Ili, evo, glavni Baja. Zar svom sinu nije sredio kredit od 3 miliona preko IRB samo da dete ne bi zastranilo i počelo da se drogira? Zar postoji neko preduzeće ili institucija koje proteklih decenija nije dala desetine ili stotine hiljada maraka za projekte nekim Dušankama ili Igorima?
U nedelji iza nas smo od gradonačelnika Banjaluke čuli da su plaćali pevačicu koja ne peva i projekte koji ne rade. Kako se radi, dobro da kolektivno do sada već nismo u dužničkom ropstvu.
Što nam, naravno, ne gine ukoliko nastavimo da se zadužujemo ovim tempom. Ipak, premijer nam je protekle sedmice rekao da se ne sekiramo, da nam je sve stabilno u kasi. Doduše, on je pouzdan kao Taško Načić u autobusu kada je rekao: “Ne brinite, puška je zakočena”, da bi potom sačma izbušila krov.
I nismo sredili samo sebe, nego smo kadrovima usrećili i Srbiju. Nekadašnji Bajin vezni igrač sa Vučićem, Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, vlasnik firme Srećni milioner i staratelj Prointera u Srbiji je prethodnih godina imao otvorena vrata svih IT tendera sa obe strane Drine. No, preko noći je postao jedan od saradnika Velje Nevolje, čovek koji je imao saznanja o atentatu na Vučića i milioner koji se nezakonito obogatio tako što je “progurao” akcizne robe u vrednosti preko 650 miliona evra.
Kako će ova storija uticati na Baju čija je Kokeza bio veza kod Vučića, tek ćemo videti. Ono što je činjenica da je u Prointeru RS i prvi sin, a da je prihod firme, prvenstveno zahvaljujući poslovanju sa državnim preduzećima, za nekoliko godina porastao za 450 odsto.
“Na koju kartu da igram”, pitanje je koje Baju mori proteklih dana. “Đavolji je ovo posao”, zaključuje, ali mora da nastavi jerbo je sve u igri. I Boska, i Bakinci, i vile i helikopteri. Dolče vita i život na slobodi uopšte.
Vidi mu se na licu da ga umor sustiže. Malo ga je posokolio Vučić koji je pod miškom iz Beograda doneo paketić vakcina. Tek da pokaže ko je gospodar imunizacije ovde i šire.
Ministarka Bisera je poklonu u poreklo, da ne kažemo zube, pogledala, na šta se Baja ostrvio i povratio samopouzdanje koje se konfliktima hrani.
Smogao je snage da damama poželi srećan 8. mart. Pridružili su se čestitkama i predsednica i premijer, pa se na taj talas, penjemo i mi.
Želimo nam manje onih koje glume direktorice, ministarke, šefice i načelnice, a mnogo više žena koje će svojim znanjem i integritetom biti istinski pokretači progresa.
Dok se to ne desi, fikus ili ikebana će biti prva asocijacija na ženu na funkciji.
Poput srećnog roba koji je, kako reče neko, najveći protivnik slobode, takve funkcionerke su najveća uvreda za ženu kao ravnopravno ljudsko biće.
Milanka Kovačević