Kidamo…

Ako je dvoumljenja bilo, protekla nedelja je pokazala da smo nezaustavljivi u napretku.
Radovan je najavio da će za njegovog vakta i naš najmanji u regionu biti najveći.
To što se čak ni Ranka sindikalka ne može “naći” sa poslodavcima, govori da će dogovor o dohotku završiti kao borba protiv kvazi radnika. Farsastično!
Proslavili smo sve što se moglo, pao je i sneg, ulazimo u januarski finiš bez entuzijazma, energije i potpuno švorc.
No, ako nama mnogo toga fali, na farmi ima svetlih primeraka kojima sve klizi kao po loju.
Staša se, recimo, pohvalio kako su izborni pobednici na vreme formirali vlast, što će reći, zaposeli resore i fotelje, nabavili fikuse i jastučiće od memorijske pene i obezbedili sebe za četiri godine.
Onda se slikao sa kolegom Tomom iz Beograda kako kuju.
Ne daske, nego planove za trgovinu, mada najmanje jedan na slici izgleda kao da mu neka i fali.
“Valjaćemo neku robu u treće zemlje. Nema tu proizvoda ali sirovinama obilujemo.
Takva su vremena i ministar trgovine se za slamu hvata ako već struje nema.
Mada, naš predsednik je rekao da je i zlato našao. Ne znamo gde, ali predsedniku verujemo”, rekao je Toma, jedan od zakivača kovčega i budućnosti.

A da nam je zapečati potrudiće se državna vlada oličena u Savetu ministara.
To mora da valja kad ih je kontrolisala komisija, proveravala SIPA a svoj amin dala i poslanica Sanja.
“Ti ljudi već godinama rade da vama bude bolje.
Ako to do sada niste osetili ako mislite da vam je gore to je samo znak da njima treba još vremena.
Uostalom, ne može svima da bude dobro.
Meni je, recimo, odlično a valjda se i ja računam u stanovnike ove zemlje.
Uostalom, ko vam je kriv što niste znali da izaberete zanimanje kao ja”, kratko se osvrnula Sanja na aktuelnu ministarsku situaciju.

I, zaista, šta ti ljudi gutaju u javnosti, takoreći se pred kamerama saginju da sapun dohvate i budu u “strukturi vlasti”.
Nema te apanaže koja može da bude prevelika.
Naša praksa pamti Martinovića, sada ministra u Vladi Srbije, koji je sam sebe nazvao političkim magarcem zbog pogrešne procene Vučućeve uloge.
Nakon toga mu je krenulo i politički i finansijski. Ali i mi takve za trku imamo.
Prošle nedelje su u Istočnom Sarajevu Ljubiša i jataci digli bunu protiv ministra Nenada, donedavno na trećem putu, takozvanoj stranputici.
“Mi smo muzli glasove iz biračkog tela, nećemo dozvoliti da Nenad pokupi kajmak”, kategoričan je bio Ljubiša.
Onda je Baja odleteo za Sarajevo i kao magijom, sve se promenilo.
“Ljubiša, sine, samo polako. Koristio nam je i još će nam poslužiti. Pa, šta i da je kriminalac?
Neka prvi kamen baci onaj koji među nama nije.
Gledam ja to sve sa visine i bolje vidim od tebe. Primiri se malo, stišaj taj jed, dobićeš svoj deo.
Tebe ću staviti za Nenadovog šefa ti ćeš umesto Zorana a njega ću u Upravu za indirektne poreze.
Mesecima javljaju da su im prihodi enormni, pa da on to sredi i preraspodeli da i mi neku vajdu od toga vidimo”, očinski ga je posavetovao.

I tako dobismo državnu vladu i Nenada za ministra na oduševljenje svekolikog podaništva koje je svesno da u narednom sazivu ministar bezbednosti može da bude izvesni Ždrale ili možda Elez, poštovani i korisni članovi ove zajednice.
A onda je Nenad pokazao tri prsta i sve je dobilo drugu dimenziju.
“To je čovek sa stavom. Takav nam je trebao u Sarajevu, da brani naše interese i dostojanstvo”, uskliknuli su podanici okupljeni oko kontejnera.
“Zar se išta može zameriti čoveku koji digne tri prsta?
To je naš čovek, pa da je valjao ne znam kakvu robu, valjao je za dobro republike”, rekli su baja, Radovan i prateći im garnirung.
“Ništa se ne sekirajte. Sve ću ja to ispeglati.
U mojoj enciklopediji će stajati da kriminala i korupcije nije bilo, da su ovde živeli neki fini ljudi koji su gledali svoja posla, marljivo radili i svakoga voleli i baš zbog toga su svima bili trn u oku”, pred spavanje je ispričao Rajko Kuzmanović, neumorni sastavljač enciklopedije RS i prvi njen intelektualac.
Sa ministrom nauke je konstatovao da je na ovim prostorima prisutna revizija istorije i dogovorili se da još jače da porade na tome.
Ako je i bilo onih van Rajkove akademske i bajine partijske zajednice koji su do sada i oklevali, izbor saveta ministara ih je ohrabrio da okrenu te telefone i napuste domovinu.
“Da nije mene, mojih ljudi i naše politike, mnogi bi ostali ovde i ne bi ni znali koliko mogu da budu uspešni.
Zahvaljuju mi se oni što su otišli, da nije mene, pišu mi, ne bi znali koliko život može da bude lep.
A ovi što su ovde samo nešto kukumavče.
Ma, rekao sam ja, najteže je biti prorok u sopstvenom selu”, reče baja i ode da razvrsta ko će u abasadore a ko u direktore.
“Ne zaboravi i na nas, male socijaliste koji te podržavaju”, dovikivao je Goran mašući zastavicom.

Milanka Kovačević