Danas na petlji mi prilazi stariji čovjek u uniformi: “Ljudino odakle si?” – Iz Teočaka veli. Izvadim novčanik i dajem mu 20 KM, odbija a ja insistiram…
U nastavku pročitajte zanimljivu priču “s petlje” koja je ovih dana postala jako poznata kako u BiH, tako i širom regiona.
“Danas na petlji mi prilazi stariji čovjek u uniformi. Ja upravo završio razgovor, a on me moli da zovne sina jer nema kredita na mobilnom…
Kaže: “Unuk mi je bolestan, samo da vidim kako je?”. Dajem mu mobilni on razgovor završava u par sekundi i vraća mi mobilni, zahvaljuje se i okreće se da ode. Zovnuh ga: “Ljudino odakle si?” – Iz Teočaka veli.
Izvadim novčanik i dajem mu 20 KM, odbija a ja insistiram. Nevoljno uze novčanicu i poče se zahvaljivati. Ponudim ga cigarom sa ciljem da porazgovaramo. Kažem: “motane, penzionerske”, a on ja nemam ni takve. Pozdravismo se i ja se okrenuh prema mojim Lukavčanima. Kraj logorske vatre i uz čaj. Krene standardna priča o ratnim ludorijama i Boži Četniku koji je jedini u svijetu imao samoranjavanje-minobacačem.
Nakon sat-dva idem malo prošetati, hladno je da malo krv procirkuliše. Ponovo srećem borca iz Teočaka. Iz jednog džepa mu viri veća čokolada, a iz drugog kokakola od pola litra, a u ruci plastični autić.
“Je*iga ja ovo kupio bolesnom unuku. Okrenem se i kao svaki djed zaplačem i psujem da mi ni kočijaš nije ravan.”
