U sedmici iza nas napravljen je pun krug, i to na biciklu…

U sedmici iza nas napravljen je pun krug.

Na biciklu, dakako.

Vozač je, očekivano, bio najveći među nama, Baja glavom i bradom.

Koliko u ponedeljak je rekao da će budžet biti usvojen i da su izbori izvesni, da bi na izmaku nedelje izjavio da je sve puklo i da čak ni on, kao vrhovni nosilac znanja i istina, ne zna da li će bilo šta biti dogovoreno. Dok je zabijao esker u bh. sanduk koji mu uvek stoji pri ruci, dodao je da je ovo propala zemlja. Nije pominjao da je kao pomahnitali zubar buši već trideset godina. On buši, a mi trpimo. Dok na kraju ne uzvikne: Vadi!

Gorelo je u Srbiji prošle nedelje. Namera da se uvede policijski vikend je izvela demonstrante na ulice. Dodik je, kao poznati legalista, sa svoje strane rekao da niko nema pravo da ruši zgrade. Institucije su već druga stvar pošto ih čovek, sa pajtosima iz Predsedništva, ne da ruši, nego rastura.

Da na vrućini ne bi palili institucije i uludo trošili struju, na samom početku sedmice sastale su se tri mudre poglavice, svaki predstavnik svoga plemena. Intencija im je bila da reše državne probleme dok mi ispušimo. Lulu mira, dakako.

Duvan je verovatno bio domaći pošto nas je prilicno uhvatio, pa smo omamljeni posmatrali kako policija hapsi, i na skriveno vodi mesto, ljude koji i dalje pitaju: Ko je ubio Davida?

Iskustvo govori da je tortura često posledica neobaveštenosti. Jerbo, da su ti ljudi znali da u ovoj srećnoj zemlji na biciklu možete nekažnjeno da pitate samo ako jašete, ne bi ni bili radoznali i čačkali Lukača dok ne spava. Ovde zakon u topuzu, pardon, pendreku leži. A za pitanja se plaća. Oni koji su pitali već su otišli. Ili su prestali da budu radoznali.

Napokon smo, nakon dugog niza godina u kojima su skrivani finansijski izveštaji ERS-a, saznali sa koliko uspeha se ono vodi na polzu svih građana. I, da se razumemo, izveštaji su skrivani samo zato što su ljudi koji vode Elektroprivredu toliko skromni da ih je prosto bilo starmota koliko im dobro ide. A malo i zbog uroka, jer, pored toga što su skromni, to su i sujeverne persone koje nameravaju još dugo da budu na biciklu.

Elelm, kucnuli smo u drvo da ih ne ureknemo i otkrili da je cela Elektroprivreda za godinu dana zaradila oko 450 hiljada maraka, kao neki malo veći restoran.

Do sledeće godine, kako nas je krenulo, i ovu dobit će pojesti partijski termiti, a mi ćemo se naći u situaciji da plaćamo da ERS radi. I to ne iz budžeta, kao što smo do sada navikli, nego direktno. Dođe, recimo, inkasant ili poreznik, svejedno. Pozvoni na vrata i kaže: “Ako želite da nam ERS radi i time čuva suverenitet RS, a i da nam Baja jaše na biciklu i žonglira na repu helikoptera dok seče slobodno nebo iznad naših glava koje je svojom mudrošću obezbedio, to morate i da platite”. I, šta će jadna majka, što bi rekao mudri načelnik Bileće, nego da odveže rubac i pruži poslednju marku samo da smo mi slobodni i da idemo na posao. To je taj novi trend koji se ovde začinje. Za razliku od svih drugih koji dobijaju platu za rad, mi ćemo plaćati da radimo.

U nedelji kada su pravoslavni proslavili Svetog Petra, ovozemaljski Petar Socijalista je prešao put od golgote do rajskih livada. Naravno, sve teče, pa je i ovo jedna faza, ali je za Petra svaki dan na biciklu blagoslov.

A početak nedelje je doneo zaista težak udarac. Beogradski Alo je preneo tekst u kome se izvolelo oceniti da je sve što je vredelo napustilo nesrećnog ministra i prešlo u SPS sa ove strane Drine. Nisu pominjali da je ministar sa sumnjivom diplomom, ali jesu da ima sumnjivu podršku Dačića i SPS-a, što je daleko opasnije.

Elem, kraj sedmice je doneo za Petra blagovest i to od CIK-a. Oni su opservirali da bi odmetnuta frakcija socijalista sa novim imenom mogla da dovede birače u zabludu. Sad Perica likuje, a Selak i ostali tragaju za novom skraćenicom koja će oslikavati njihovo stanje, samo će staviti drugo pakovanje.

Nije samo Petar slavio prošle nedelje, nego i SDS i njena frakcija- odmetnuti Mićić. SDS je okupio Cicka, Mirka i Sonju uz svetlo lice mutnog ministra bez portfelja iz Rusije, pardon, Srbije. Još je Boža Pub definisao kakva je to karta, ali je SDS odavno postao pandan Koštunici. Sporovozna i neobaveštena. Zato je Mićić uz pratnju nikoga, rekao da su oni nova priča sa starim ciljevima. A slobodno je mogao i ništa da ne kaže i sve bi ostalo isto.

I dok su Svečana Dodikova Stranka, skraćeno SDS i Svečana Dodikova Stranka Semberije ili skraćeno SDSS lomile kolač i sasluživale, o državnom trošku, a partijskim poslom, za Teslić su leteli prvaci neke druge stranke, a naše države.

Sa zemlje se više prosto ne razaznaje gde počinje partija, a gde se završava republika. U toj zapitanosti nam prođe još jedna nedelja.

Milanka Kovačević