AKTUELNOSTI KRIMINAL REGION 

Koga štitite zločinci

Doći će tata na grob i upaliće svijeću…

 

Sto četrdeset deveti dan za redom su se građani okupili na centralnom gradskom trgu tražeći istinu i pravdu.

Okupljenim građanima se obratio Davor Dragičević, otac ubijenog Davida.

Dragi moj sine, sušo moja!
Dragi naš Davide, dušo naša!

Gdje tražimo istinu i pravdu, oni nam neće dati. Gdje stojimo mirno i dostojanstveno.

Napomenuo je da je saučesništvo u ubistvu teži zločin od ubistva i da je kazna za to djelo predviđena do 45 godina robije.

Davor se zahvalio svima na podršci

Ovom prilikom bih se zahvalio svima vama na podršci, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, dijaspori i čitavom svijetu. Naravno da pozdravimo našu BN TV i sve portale koji nas prate i podržavaju. Pozdrav za novinarku koja je večeras došla iz Londonskog Times-a.

Rekao sam vam David i Davor nema cijenu. Uzmite svojih 500 000 i nabite ih znate gdje.

“Šta hoće Davor Dragičević? Ubili mu jedno dijete, ima još dvoje. Nek’ zapali slavsku svijeću, nek’ slavi slavu, nek’ pije, nek’ se veseli”

– reče predjednik RS MD

– Sigurno neću tvojih 500 000. A ni od ostalih. Bio sam kod tebe 17. aprila u palati. Znaš ko je sjedio tamo? Na jednoj strani istina i pravda a na drugoj saučesnici i ubice. Šta krijete? Koga krijete? Ko je važniji od države i institucija da ga krijete – pitao je Davor?

Reći ću ja 5. oktobra. Rekao sam, dao sam mu besu. Besa je besa. 5. oktobra dolazim ovdje i ostajem. Poslije toga dana ništa više neće biti isto. Imate dovoljno vremena da ih sankcionišete i uhapsite – upozorio je Davor

– Oni su moje dijete držali šest dana, silovali maskrirali i bacili u govna. Ne u Crkvenu nego u govna.
Konj je možda prošao ali proći ćeš i ti. Meni lično svi ste saučesnici u organizovanom ubistvu davida Dragičevića. – rekao je Davor.

Zašto ste juče pobjegli iz Tužilaštva? Lepiru i Vrećo ako časno radite svoj posao, zašto ste pobjegli? Ko vas plaća, ovi ljudi vas plaćaju, građani. I to debelo vas plaćamo za ono što ne radite.

Davida su oteli, silovali i ubili, nečasni pripadnici MUP-a – to je to rekao je davor.

5. oktobra reći ću imena egzikutora,  nalogodavaoca i naručioca.
Joj tata neki mali me dirao. Neki David sa dredovima, prebio nas je deset” – citirao je Davor
Jel znate vi koga ste ubili? Ubili ste svijetlu budućnost ove zemlje.

Ubi klinca, dijete razvedenih roditelja, ćaća mu konobar. Oplakivaće ga dva-tri dana pa onda idemo dalje.

Ja vas dobro znam ali vi mene. Stići će vas kazna, meni ne treba Božija kazna, stići će vas kazna Davora Dragičevića.

Nakon što su okupljeni građani u glas otpjevali himnu Trga, pjesmu Klinac iz geta, koju je David Dragičević komponovao i izveo, građanima se obratio mladi pisac iz Beograda, Stefan Simić, koji je pročitao jako emotivan tekst, posvećen sestri Teodori.

KADA SESTRI ODUZMU BRATA – TEODORAKada sam prvi put saznao za priču o Davidu
Odmah sam tu negde video njegovu sestru Teodoru
Čiji lik i posebnost ne možeš a da ne primetiš
Dete ljubavi, tačnije dete koje u svemu podseća na ljubav
Tako se smeje, priča, gleda, ćuti
Kada pogledaš nju – vidiš nešto lepo, najlepše moguće
Gotovo anđeoskoU takve sam se devojčice zaljubljivao u osnovnoj, kao dečak
A takve devojčice, nešto kasnije, postaju najlepše devojke, žene
Kakve može da ima jedan grad, kakve može da ima jedna zemljaAli šta će biti sa Teodorom, posle
Da li će uopšte dolaziti u Banja Luku, da li će se uopšte vraćati
I kome da se vrati
Zašto

Da prolazi ulicama gde je svaka stopa podseća na brata
Kojom i dalje slobodno hodaju oni koji su joj ga oduzeli
Gde je sve podseća na bol i suze
Gde joj svaki pogled unosi nemir, nesigurnost

Kako da se suoči, kako da oprosti, kako da nastavi dalje

Dogodilo joj se to u godinama kada je dovoljno odrasla da shvati
A opet premlada da prihvati
U glavi možda i može, mora
Ali u srcu i duši – nikad

To nije bol, to je nešto jače od bola
To nisu suze, to je nešto jače od suza
To je krik, obuzetost
To je nešto što nema ima

Kao što ni njena ljubav prema bratu nema ime

Ko će sada da joj bude stariji brat
Gde da ga nađe, u kome, kako da popuni tu prazninu
Koja će sa godinama samo menjati oblik

Hajde da se to desilo u nesreći, pa da to pripiše sudbini, moranju, slučajnosti
Ovako
To su joj uradili drugi a takvi ožiljci najviše bole

I kada bude imala trideset, četrdeset, pedeset
On će biti njen stariji brat, koji je zauvek ostao u svojim dvadesetim
Ali i u njegovim dvadesetim on će uvek biti stariji od nje
A ona njegova mlađa sestra

David, njena ljubav, ponos, zaštita, snaga
Njeno sve

Nisu joj oduzeli samo brata nego i najlepše godine rane mladosti
Umesto da ih živi bezbrižno, lako
I ulazi lagano u život, zajedno sa drugim dečacima i devojčicama
Ona je ušla preko noći, naglo, na silu
U nešto što ne može da se sluti ni u najgorem košmaru

Odrasla preko noći
U pogledu, stavu, držanju
Nije joj oduzet samo brat nego i osmeh, što u tim godinama nema cenu

Svima je teško, svako pati na svoj način ali Teodori je možda najteže
Izgubila je ono uz šta je odrasla, gledala i grlila svaki dan
Čak i ako se svađala sa njim, svađala se s ljubavlju

Šta da radi to dete, šta da mu kažemo
Da ostane tu, da se pati i zlopati, da strahuje za svako svoje sutra
Slušajući uvek iste priče koje je vraćaju na isto

Ili da se skloni, ode negde daleko, da bar malo zaleči rane
U nekom drugom, dalekom, svetu
Gde će moći na miru da odraste, hoda ulicama, da se druži, uči, voli
Da živi

Tek treba da oseti svoju šesnaestu, sedamnaestu
Tek treba da proslavi punoletstvo
A već toliko toga ima iza sebe…

Šta pametno da joj kažemo, osim da odćutimo zajedno sa njom
Uz jedno – izvini mala, izvini
Što ti je oduzeto nešto što si najviše volela
Što nismo na vreme sprečili a mogli smo

Sačuvaj bar sebe, koliko je to moguće
Boli, boleće
Ali bi on, David, najviše voleo da vidi srećnu tebe

I nemoj to zadovoljstvo da mu uskratiš
Ni njemu a ni svima nama kojima si draga

Imala si najboljeg brata
Imaćeš ga zauvek
To vaše nešto niko ne može da ti oduzme

Hvala ti što si tako divna i draga
Ti si duša i srce pokreta „Pravda za Davida“
I ono nešto što daje poseban smisao svemu
Što svi podjednako volimo

Večeras se na trgu građanima obratio Djordje Dodoo Marković glumac, rođen u Sarajevu. Odrastao u Kuli (Vojvodina). Glumac od 1966. odigrao oko 130 premijera.

– Negdje sam pročitao, kada suze niz obraze padnu. Ali kada ostanu u oku one se vrate se u dušu. Potom  je pročitao tekst mladog pisaca iz Beograda, Stefana Simića posvećen Davidu i Davoru.

DAVOR I DAVID – KADA OCU ODUZMU SINA

Imaš sina, pravog sina, najboljeg sina i onda ti ga oduzmu
I bune se kada se buniš
I ljute se kada se ljutiš
Kao da je tamo neko

Sin, tvoj sin
Kao drug, kao brat, kao drugo ti
Gledao si kako raste
Slušao si kako diše
Živeo si za njega
Živeo si uz njega
Svaki dan, od prvog dana, uvek i zauvek

I onda ti ga oduzmu
A ti na to treba da pristaneš i ćutiš
Da progutaš njihove laži
Još da si im zahvalan za mrvu pažnje

E pa nećeš, nisi ga tako učio
Da pristane da ga lome i gaze
Da ga razvlače i kada ga nema

E pa neće a neće ni tebe
Po cenu i da te ubiju

Imaš sina, prvog sina, sve tvoje
Sve teče kako treba
Kao reka, kao pesma, kao san

Zajedno ste od prvog dana
Ti učiš kako je biti tata a on kako je biti sin
Pričaš mu o svemu, priča i on tebi a ti ga slušaš
A ti ga voliš, a ti ga obožavaš

I sve ima smisla, i sve teče kako treba
I škola i rođendani i devojke i muzika i život
I onda ti ga oduzmu
I ljute se kada se ljutiš
I bune se kada se buniš

Šta očekuju, da samo plačeš
Kao da ništa nije bilo

Još te prave budalom

E pa nećeš, nisi ga tako učio
Ni njega, ni njegove drugare

Ne udaraj prvi ali ako te gaze
Ne daj na sebe
Ne daj na ponos

Imaš sina, dete ljubavi, dete tvoje i njene ljubavi
I onda ti ga oduzmu, još ga ponize
Pričaju ne znam šta
I posle, kada ga nema

E pa neće, nisi ga tako učio
Borićeš se za njega
Dok te ima
Dok postojiš

Zato što ti znaš kakav je
Zato što svako ko ga je znao, zna kakav je
I da je zaslužio najbolje
A dobio najgore

Na kraju, kada ocu i majci oduzmu sina
Kada sestri oduzmu brata
Kada drugu oduzmu druga

Šta im preostaje drugo
Osim da se udruže svi zajedno
Da se udružimo svi zajedno
U borbi za pravdu
Pravdu za Davida

zbog onih koji su pod zemljom, zbog onih sa kojih raste trava. Dižem ovu ruku ka anđelima kao prepreku zaborava – rekao je Djordje Dodoo Marković

Nakon što su okupljeni građani u glas otpjevali himnu Trga, pjesmu Klinac iz geta Stefan Simić se još jednom obratio okupljenim građanima, i pročitao još jedan svoj tekst koji možete pročitati na sljedećem linku:

Stefan Simić: PRAVDA ZA DAVIDA, čuje se svuda, na sav glas

Zločincima i ubicama nema ovdje sudbine.


Organizovano ste ga ubili, niko nema prava da se igra Boga a ni ti gore.

BESA je BESA… BESA je BESA… doći će tata na grob i upaliće svijeću – završio je Davor…

Glasbanjaluke.net

Related posts

Leave a Comment