U iščekivanju podrške naroda, Milorad Dodik najavljuje provjeru lojalnosti Republici Srpskoj…

 
“Posmatramo ljude i veoma brzo ćemo znati ko je na strani lojalnosti, a ko nije”, rekao je nedavno Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, uoči sednice regionalnog odbora stranke u Istočnom Sarajevu. Poslednjih godina partiju i sebe promoviše kao ekskluzivne tumače interesa, ali i jedine branioce i garante opstanka entiteta. U tu svrhu bespoštedno se koriste javni servisi sledeći ideju da unedogled ponavljani spin učini ne samo da ljudi poveruju u njega nego i da, od silnog vežbanja, i sami kreatori deluju samouvereniji u svom stavu.

Nadničari stranih obavještajnih službi

“Mogu reći svakom tamo – i kuvarici i čistačici i portiru koji je Srbin, a nije radio za Republiku Srpsku, da neće ni vidjeti više ta vrata. Prema tome, neka to shvate kao prijetnju, jer to je sasvim logično. Ako mi dobijemo podršku naroda, mi ćemo da odredimo ko je tamo lojalan”, istakao je Dodik uoči pomenutog stranačkog skupa. “Takvi ljudi mogu odmah da pakuju kofere”, dodao je on.
Kao glavni izvor izdaje Republike Srpske Dodik je naveo Mladena Ivanića i njegove ljude koji se nalaze u obaveštajnoj službi (OBA). Držeći se savremene varijacije Gebelsove maksime da ako beskrajno mnogo puta ponovite neki spin, i sami u njega poverujete, priču o SNSD-u na braniku RS-a i izdajnicima “lojalnim probosanskoj politici” prilježno su prenosili njima naklonjeni mediji.
Agencija Srna je dodatno razradila temu odanosti prenoseći izjavu Nikole Špirića koji je otišao korak dalje u odnosu na stranačkog šefa, pa je zaposlene u pomenutoj agenciji označio kao “nadničare stranih obavještajnih službi”.
Osim ironičnih komentara na društvenim mrežama, izrečeno nije izazvalo značajniju reakciju javnosti. Sa druge strane, stiče se utisak da predstavnici opozicije nikako da pronađu odgovarajući mehanizam kojim bi iz defanzive prešli u napad i kontrolu raspoloženja javnosti uzeli u svoje ruke.
Savez za promjene (SzP) se ovim povodom oglasio kratkim saopštenjem u kojem su pozvali predsednika RS-a da iskoristi svoj uticaj i postara se da institucije rade “jer nema veće izdaje od te da troše novac naroda koji je sve siromašniji, a da nisu u stanju okvalifikovati smrt jednog mladog čovjeka niti razriješiti ijedan predmet organizovanog kriminala”.

Dosljedno ignorisanje

Kao trenutak otvorenog stavljanja znaka jednakosti između stranke i entiteta, verovatno može da se označi 30. oktobar 2016. godine. Tada je na stranačkom sastanku u Banjaluci, neposredno po završetku lokalnih izbora, Dodik najavio pravljenje “Crne knjige” kao evidencije svih koji su na bilo koji način ikada naštetili SNSD-u.
U suštini, bila je to najava odmazde zbog gubljenja vlasti na nivou BiH. Tada je predsednik SNSD-a rekao da vlasti RS-a ni na koji način neće pomagati ni sarađivati sa opštinama u kojima na lokalnim izborima nije pobedila stranka koju predvodi.
I mada je već dve nedelje kasnije u intervjuu RTRS-u demantovao izrečeno objašnjavajući da “je to apsolutno jedna bezazlena priča koju su oni (opozicija, prim. aut.) pokušali da izdignu na nivo opštosti da bi očuvali temu ” i “da tako rade luzeri da bi opravdali svoj gubitak”, u stvarnosti se nije odustalo od ove direktive.
Naime, protekle dve godine su pokazale da su Dodik i ostale stanačke perjanice na državnim funkcijama, kao retko u čemu, ostali dosledni prvobitno izrečenom diskursu. Političko biće im je u potpunosti određivalo ponašanje, ali i agendu, pa su zaobilazili opštine u kojima je na vlasti SzP.
Jedna od takvih je i Gacko gde je na vlasti koalicija okupljena oko SDS-a. Visoki entitetski zvaničnici su od 2016. u nju retko svraćali, ali ni jednom u kabinet načelnika opštine. Kao što je Dodik naložio za govornicom u Banjaluci, obilazili su RiTE Gacko na čijem čelu su kadrovi iz SNSD-a, stranačke prostorije ili, u najboljem slučaju (ministar Bogdanić) rekonstruisani Dom zdravlja.
Da ovakvo ponašanje nije sticaj okolnosti pokazuje i činjenica da su ostale opštine u okruženju u kojima je SNSD na vlasti – Foča, Nevesinje, Bileća i posebno grad Trebinje – redovne destinacije ministara i entitetskih funkcionera svih boja.

Sumnjivo sve osim lojalnosti

Kako bi svemu dali i “naučnu” notu, vlasti u RS-u utrošile su vremena, truda, pa i (javnih) para, da obezbede podršku stručne javnosti. Tako poruke o ugroženosti RS-a i o potrebi da se zbiju redovi, a samim tim i prokažu unutrašnji neprijatelji, dolaze i iz akademske zajednice. Tačnije, onog dela koji je najglasniji u javnosti i koji dobija najviše prostora u medijima. To su, naravno, stručnjaci i analitičari koji interes RS-a vide na isti način kao i SNSD.
Prvi na toj listi je aktuelni dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Predrag Ćeranić, jedan od članova propagandnog tima Milorada Dodika, kako je svojevremeno pisao Žurnal, a koji zauzima poziciju ekskluzivnog tumača bezbednosne situacije. Njegove opservacije najčešće prenosi Srna, a potom ih preuzima RTRS i ostali mediji naklonjeni vlastima RS-a.
Malobrojni su oni stručnjaci koji se osmele da se suprotstave ovakvoj medijskoj agresivnosti i izdvoje svoje stručno mišljenje. Takvo “autovanje”, svesni su, imalo bi po njih negativne posledice, pa se verovatno radije odlučuju za bezbednost akademske senke.
Sa druge strane, ni SDS kao najjača opoziciona partija u RS-u nije uspela da iskoristi prednost participiranja u vlasti na nivou BiH. Kontrolori entitetskog javnog mnjenja su lepljenjem etiketa “bakirovci” i “turski i sarajevski Srbi” stvorili kakofoniju kojoj se SzP suprotstavio pravdanjem što nije bio adekvatan metod.
Ipak, koliko je koja strana bila uspešna u ubeđivanju i obrađivanju javnosti znaćemo u oktobru kada na scenu stupaju izbori kao jedino relevantno merilo i “majstorsko rešeto”.
 

Analiziraj.ba