Pogodi nas, srećo…

Nas sreća može samo strefiti – pukim slučajem. Prizivamo je i očekujemo kao kockari. Bez realnog osnova. Jer, srljali smo i u godini koju ispraćamo. Trošila nas je umesto da njome upravljamo. Prepustili smo se, odustali od sebe takoreći bez otpora. Sada strane posmatramo šta nam rade i sležemo ramenima.
i bi nedelja kontejner nova godina

Nije institucija zgrada, pa da budu uhvaćeni sa maljem na okrunjenom zidu. Mada bi i tad bilo onih koji više veruju javnom servisu nego sopstvenim očima.

Ipak, nije potrebno bog zna kakvo poznavanje sistema da običan čovek ne prepozna da se institucija ruši onda kada sve rešava (ili ima moć da reši) jedan čovek.

Šta je Vlada, Skupština, Tužilaštvo, Pravobranilaštvo, pa na kraju i sud, ako svi po mišljenje ili odobrenje zovu jednog čoveka?

Poslednje što smo čuli je da je da se i za puštanje gasa pita.

I nije baš da on to želi, mada se toliko navikao da bi posledice po onoga ko otkaže poslušnost bile verovatno promptne i osetne, nego ljudi prosto vole da mu služe. Njima, pretpostavljam, nije bitno dal je u pitanju baja il je Gaja, Raja, Vlaja. Važno im je da su oni ti koji jašu. Toliko je onih koje mogu da gaze da im samopouzdanje ne podriva to što su bezbroj puta i sami bili nule.

A tamo gde nestaju institucije počinje hajdučija, tačnije kriminal. Za sada je, što kaže ona pošalica, samo on ovde organizovan.

Doduše, bilo je i organizovanih potraga za granicama. Kao da nam ih nije preko glave, kao da hiljadu puta nismo gunđali ili psovali zaglavljeni satima u koloni. Kao da se ne sećamo kako se nekada moglo i na more i na planinu, sve bez pasoša i bez stresa. Sad bi opet rampe i prelaze čim mrdneš. I, hajde, da čovek razume- oni na tome baziraju i svoju poziciju, ne samo političku nego i finansijsku, pa , ako hoćete i statusnu- da li će ostati na slobodi ili će ih ruka pravde stići. Ali, oni obični ljudi koji su jedva progledali posle rata, pa mrdnuli, možda i rade ili trguju sa onima koji bi ostali sa druge strane granice, kakvom se oni logikom vode? Šta njih tera da podržavaju nešto što bi im nanelo samo štetu?

Isto pitanje se može postaviti i onima koji su išli u Srbiju da glasaju. Sredili svoju kuću, opštinu grad, zemlju, pa sve pod konac, čisto i blista, pa bi i drugima da urede? Jel to?

Ili su samo iskoristili mogućnost da dobiju dokumente, ako nekad zatreba. Nije kao da je u planu da se odsele, ali zlu ne trebalo. I, da se ne lažemo, ono što se moglo čuti i videti, jasno je da se radi o ljudima zapuštenim i mentalno i fizički.

Da je ova vlast zainteresovana za prosperitet ljudi i zemlje, mnogo bi više polagala na učionice nego na ministarske kabinete i predsednikov budžet.

A on je otvorio karte i rekao svetu da intenzivno trese BiH dok ne (ot)padne. Jasno je da u tu svrhu nas koristi. Ako boli, on neće osetiti sve dok teče iz budžeta.

Za sada vidimo da je nešto što je teklo počinje da curi.

Osim skaj aplikacije problem pravi i nedostatak kredita. Na naplatu već stiže. Tek ćemo da osetimo kada šestina struje bude odlazila Slovencima. Nije mala stvar, mada se svi prave da nam nije ništa.

Da bi amortizovali loše vesti, „odozgo“ nas posipaju otcepljenjem koje samo što nije. Kao da ne znamo dokle su nas doveli i što je još tragičnije u šta su nas sve uvalili.

Ali, da li zato što nas je malo ili zato što nam se mozak odlio pa ili ne mari ili prosto nema interes da se bavi popravljanjem stanja ovde kad ono što im treba mogu završiti mitom, ovde je svima sve izgleda potaman.

Pa i to da nam je za senatora imenovan Vulin. Još jedan razlog da sa zavišću gledamo na stari Rim. Njihov je barem bio plemeniti predstavnik svoje vrste. Ovaj naš je samo na listi osumnjičenih za krijumčarenje oružja i narkotika.

U takvom raspoloženju čekamo i novu godinu. Ako ne možeš da ih pobediš, najbolje je da im se pridružiš inače ćeš od tolikog javašluka, nepravde i prostakluka da poludiš.

U međuvremenu, bajine verne sluge pripremaju slet, bilduju patriotizam i animiraju snage za paradu.

Paradu pijanstva i kiča, kako bi Đole okarakterisao ceo januar ovde, preskočićemo. Nedelje ćemo analizirati od februara. Do tada, čekamo vaše utiske, pišite nam o čemu razmišljate i kako vidite stvarnost.

Vesti iz kladionice kažu da za stvarnost i nismo zainteresovani jer smo kolektivno spas pronašli u kocki.

Sve misli su nam usmerene kako da nađemo pare za narednu uplatu. Zato ih i puštamo da nam se zemljom i sudbinom kockaju dok očekujemo čudo i spas.

Sa tim osećanjima ulazimo u novu godinu. Neka nam bude bolja nego što smo zaslužili.

Milanka Kovačević