Preko Mata pa na mala vrata…

Prošle nedelje je, posredstvom javnog servisa, u naše domove ušao omraženi turista (ako pitate baju i kompaniju mu), odnosno Visoki predstavnik (za sve druge). Uveo ga je Mate, a vreme koje dolazi će pokazati ima li to veze sa sankcijama i zašto da. Bio je to šok za sve one koji se informišu isključivo preko javnog servisa. Na osnovu izveštaja Šmita su zamišljali kao neman koja je progutala konje i junake, pa zinula na celi entitet. Bio je to drugi šok za 15 dana.

Ono što baji nije pošlo za rukom – braća Vidović, umetnički Hofman su iznela na mišićima. Ista bagra ordinira sa obe strane Drine.
U Srbiji je, dakako, celokupna situacija ozbiljnija, ali oni ipak imaju intelektualce i akademsku zajednicu koji su digli (pro)glas. Sa ove strane umesto protesta- savet. Čuvajte se sami, u mrak ne izlazite i na institucije ne računajte.
Dok zaludni institucije brane po dvoranama a pred izbore će i po svadbenim salonima i kafanama, nasilnici su pokazali da su jači od sistema. Znaju to i oni kojima je prećeno pa su se prošle nedelje snimili iz kreveta ili toaleta, u zavisnosti od toga gde ih je sustigla surova mišica iskrenosti.

“Znači, sad ćeš da gledaš u telefon i da kažeš da ti, znači, naš brat nije pretio jer ste, znači, oduvek najbolji ortaci”, rekla je mišica pre nego što je uključila snimanje.
“Sve je bila šala, majke mi”, iz kreveta je progovorila glava Modričanina čiji je trup od ubeđivanja možda već bio u modricama.
“Tupan i Glupan su moji najbolji prijatelji, divni momci sa izraženom sklonošću ka humoru i zabavi. Hteli su da u Modriču, barem na dan, donesu zadah beogradskog podzemlja”, krkljao je iz pomrčine drugi vlasnik kafića.

Gradska skupština je uradila ono što je smatrala za shodno.
“Zatvorićemo kafiće već u 10 i oni će otići ako se pravimo da nema nikog”, bila je taktika najvišeg zakonodavnog tela.
“Tražićemo ih po kućama i snimati za tik-tok”, odgovorili su momci bez vrata i zaputili se u Beograd.
A onda ih je policija sprovela, sve u pratnji kamera, na saslušanje. Neki tvrde da su i plakali, pa im je određen mesec pritvora da osuše suze. Drugi se kunu da je sve režirano jer je vlast procenila da je javnost povezuje sa kriminalom što, pred izbore, nije dobro.
Tako su se Hofmanovi, devojački Vidović, zaigrali i nogu uganuli, barem do 18. decembra u slučaju da vlast ostane nepromenjena. Onda će, verovatno, naplatiti svoju žrtvu.
I epizoda iz Modriče pokazuje da smo od društva spali na zverinjak. A u njemu, zna se, zverima je potaman. Mediji tamo prate trag urina koji ih vodi do žrtve jer samo u zverinjaku to može biti tema od javnog interesa.

Iz dana u dan se razapinju nemoćni, dobri, pristojni, osetljivi- u zavisnosti od toga šta je u ovom carstvu zveri i hvalisavaca, u narodu poznatih i kao jajara (ja pa ja), toga dana na tapetu.
U zverinjaku važi zakon jačega i niko nikome ne veruje. Lukavstvo je na ceni, često profitira, mada se i plaća. Najčešće dostojanstvom. Uprkos tome što ih nije teško prozreti, takvi traju i niko im ne zviždi. Možda je to jedan od razloga što je vlast smanjila izdvajanje za kulturu.
“Šta će nam pozorište i film, kad naši političari glume. Ministarka porodice, videli smo na sednici Skupštine, je za Oskara odglumila osobu koja teško čita. Prvi ministar od početka glumi nekoga ko sve konce drži u rukama, a svi zajedno tim koji brani javni interes”.

U nedelji iza nas je na mala vrata, preko Mata, u domove ušao strašni Šmit. Tamo gde ništa nije slučajno možemo da nagađamo ko je dao dozvolu da ga javni servis pusti i zašto sankcije imaju veze sa tim. Jasno je da je ovaj ustupak baju silno zaboleo. Iako se protestom oglasio ceo hor, i kolektivno i pojedinačno (Sanja se opet istakla, njen bog će joj uzvratiti), baja je svestan da su mu pozicije oslabljene.
Da bi se iznutra osnažio i povratio samopouzdanje, krenuo je na jug.
“Rekli su mi da su dva kuma na putu i da slobodno dođem da se širim jer nemam konkurenciju. Biću tamo glavni baja. Evo me, kao lutka”, namignuo je sebi u ogledalu.
“Poneću i inkubatore, da ne idem praznih šaka, a i moj tim nije ništa pametnije smislio”, reče i spodbi opremu pod mišku i polete put Trebinja.
Tamo je, u odsustvu prvaka, dočekan na niskom nivou.

“Luka u Kini, Željka u Parizu a ti baja nosaj inkubatore”, progunđao je obeshrabreno prvi čovek na kraju nedelje izuvajući cipele i gaseći svetlo.
“Treba struju štedeti. ERS je rasinuo kolektivni ugovor. Dolazi zima, a ova najjeftinija struja nas već skupo košta”, uzdahnuo je mali čovek koji oduvek na svojoj koži oseća da sistem radi protiv njega.
U pravu je bila ministarka Zora kada je rekla da je situacija teška.
“Vide li da su ovde u problemu i veliki i mali čovek. Čak i naš najveći. Ali, sutra je nova nedelja. Razmišljaću o tome sutra”, reče Skarlet O’Vidović i dunu u sveću.

Milanka Kovačević