Zemlju nam veličaju, brane i slave oni koji je tretiraju kao plen. Razumljivo je što nas ubeđuju da živimo u najboljoj od svih država. Jer, malo gde bi hijene bile u prilici da postanu elita. Umesto lepotom, pokazuju da se domovina sada brani prostotom. Naše podvode pod svoje- od službenih automobila i javnih budžeta, do rudnika, reka i planina.

U jeku korone kada je turizam na izdisaju, a zemlje teže ka zatvaranju, svaka promocija je dobrodošla. Turistički poslenici razmišljaju kako da se preporučimo putujućem svetu. Utisak je da bismo na turističkoj mapi mogli da se pozicioniramo kao idealna destinacija za hulje i nitkove. Opštepoznato je da takvih neće faliti dok je sveta i veka, a ova zemlja odavno budi najgore u ljudima, pa je plodno tlo za razvoj takvih kreatura. Zašto tu ekskluzivu skrivati?

Kupili ste diplomu? Ovde ne morate da se stidite zbog toga. Naprotiv! Velika verovatnoća je da ćete biti ministar. Nemate znanja ni radnog iskustva, ali zato imate samopouzdanja? Viđeni ste za direktora ili, barem načelnika nekog opštinskog odeljenja! Mogućnosti su neiscrpne za one čije je neznanje toliko veliko da bi sve da probaju i u sve da zavire.

Uostalom, ovde možete da se uverite da direktor doslovno može da bude svako i da pritom firma opstaje što nas dovodi do jednog zaključka koji može biti i naš adut: Direktori nam i nisu potrebni dok imamo stranke koje vode preduzeće.

Da nije bilo korone, kakav ga je maler poterao u decembru, drug član Predsedništva bi nadrljao, što se kaže, kao žuti. Ovako se, izolovan od svih, sokoljen molitvama direktora Đajića i ostatka osoblja, konsolidovao i spremio da uzvrati udarac. Ipak, protiv takvog peha sa ikonom, ni vreme, ni trust mozgova od savetnika, nisu bili dovoljni da ispeglaju pogužvano

“Ma, ja ću njima onako, prosto, k’o što umem, sve po spisku da objasnim. Da se zna ko je i dalje glavni Baja”, naglas je razmišljao drug član i pribegao svom oprobanom receptu. Prvo je optužio novinare za izmišljotinu da Ukrajina uopšte traži ikonu, a onda rekao da će je vratiti porodici koja mu je dala, takoreći, podmetnula.

Na to je reagovao ministar spoljnjih poslova Ukrajine rekavši da naš član, da oprostite, laže. Ovaj nije reagovao jer do Bakinaca vesti poslovično sporo stižu.

Uostalom, on se i nije obraćao ukrajinskom ministru nego našoj javnosti koja je, kako je član više puta kazao i pokazao, malo spora, takoreći tupava.

To što Baja stanovnike tako tretira možda i možemo da razumemo. Jednostavno, većina trči za njim kao ovce na solilo. Ali, na čemu su oni koji su smatrali da je adekvatno da se drug član podupre bilbordima, još nije poznato.

Podrška u stihu i prozi (bože mi pomozi!) i dalje stiže, na opštu radost svih onih koji na ovaj prostor gledaju kao na jedan sociološki, da ne kažemo, psihijatrijski fenomen.

Od Laktaša, do Nikšića, našao se neimenovani stihoklepac koji je bio spreman da se zakloni iza celog grada ili opštine kako bi nahranio poljuljani ego i stvorio lažnu sliku monolitnosti tamo gde su pukotine tolike da ih više ni MMF ne može zakrpiti

Zemljotres u Hrvatskoj je upravo pokazao koliko smo jedno i koliko je poslednjih decenija ovde ljudskost ustuknula pred profitom, korupcijom, interesom, politikom. Ukratko, pred svim. Padale su obnovljene kuće kao karte jer je neko pokrao armature, oslabio temelje, smanjio debljinu zidova. Isto kao što su nama pokrali asfalt, auto-puteve, fabrike, bioskope, stadione, mladost i budućnost.

Doslovno, odavno smo u situaciji da plaćamo one koji nas ponižavaju, potkradaju i teraju nam decu iz zemlje. I ne samo da ih plaćamo. Mi im i aplaudiramo, vučemo ih za rukave i pišemo molbe da usliše naše želje.

Uprkos porazima, čujemo samo hvalisanje. Još niko od naših predvodnika nije rekao da nije uspeo. Predsednica se ponosi republikom u kojoj hiljadu dana čekamo na odgovor na jednostavno pitanje: Ko je ubio Davida? Hvali se  ravnopravnošću u zemlji u kojoj je nepravda svakodnevica. Pominje slobodu u zemlji talaca. Podela vlasti je obesmišljena, a zakoni derogirani.

U svojoj servilnosti zaboravili smo da hijene ne misle na budućnost. One razvlače ono što im je na tacni, dok traje. Posle nih ostaje samo pustoš.