Može biti samo jedan…

Ako se ikada iko bude bavio ovim prostorima, moći će da zaključi da smo za predvodnike izabrali one koji su u stanju da i u šumi gubitak naprave i da bez griže savesti u komšiluk građane na vakcinaciju pošalju.

Nezavidne rezultate su postigli u Šumama Srpske, kostatovali su prošle sedmice ono što godinama znamo. Prihod je bio milionski, ali profit tanak, tek stotinjak hiljada. Gde su novci iscureli niko nema pojma. Ovlašan pogled na direktore i njihovo izlaganje objašnjava sve. Njima bi i dve ovce zalutale. Šuma se ne kreće, što je veliki plus, ali se proređuje, što je za njih misterija. Ipak, nemušto poručuju, nije tako strašno. Direktor tvrdi da imaju novi plan, da se strpimo jer će sledeći put biti bolje.

Kada je sabrao cifre i podvukao crtu namerava da krene sa smenama po dubini. Imajući na umu da su direktori u Šume postavljeni stranački, i oni koji dođu će biti takvi. S obzirom da ni stranke, iako se diplome štampaju po skraćenom postupku, nemaju kadrova koliko je fotelja, jedino rešenje je da ovi iz elektro-sektora pređu u šume (šta tamo uopšte može da krene naopako?), a da se ovi iz Šuma okušaju u proizvodnji struje.

A za godinu dana, kada dubioza bude još ozbiljnija, da se izvrši još jedna rokada i tako dok traje resursa ili stranačkih eksperata.

Ministar energetike Petar Đokuć, čije je drugo ime čudo jerbo je prava misterija kako opstaje u popečiteljskoj fotelji uprkos svima i svakome, osim možda Rusima, je obišao vetroelektranu u Nevesinju. Najavio je nove projekte iako se ni od prethodnih, uglavnom nerealizovanih, još nismo oporavili.

Naša (ne)sreća je što još mogu da nas zadužuju. Sve dok je tako, nismo dotakli dno, ma kako izgledalo da je blizu.

Baja je prošle sedmice leteo u Krnješevce da prebaci opremu koju nam je poslala Srbija, čuj mene Vučić.

Za donaciju u vakcinama se zahvalio Turskoj, Kini i Srbiji, čuj mene Vučiću.

Nakon takvih napora, u snu mu se javila spasonosna misao, takozvana ideja-kost.

Zafrljači je on u javnost koja je posle juri, razglaba, glođe, jednom rečju, zamajava se dok tenderi prolaze.

Na ideju su prvi došli scenaristi filma Gorštak čija je deviza bila “Može biti samo jedan”. Sada je preuzeo Baja obrazlažući da kod nas treba da bude samo jedan, a to bi, poredeći sposobnost, spremnost na sve, pa, na kraju, zašto da ne, i širinu leđa, mogao biti samo on.

Ukratko, suvišno je da RS bira i predsednika i člana Predsedništva jerbo je oba posla i do sada suštinski obavljao jedan čovek.

“Danas je višak predsednik, a sutra će Skupština”, pomislio je Čubrilović te je svoju malu decu, pardon, stranku potkupio i otišao na konsultacije sa Bajom. “Još mi samo treba da u vreme korone ostanem i bez posla”, vajkao se vajni predsednik parlamenta koji je, koliko juče, zavideo Željki.

Predsednica je dosetljivo podsetila na instagramu, a preneo je javni servis, da za kosti ima pse sa kojima se družila tokom vikenda.

Za razliku od ne, veliki broj građana se tokom vikenda mučio putujući do Srbije kako bi se vakcinisali pošto u BiH to ne mogu.

Sati putovanja, pa čekanja u redu, ceo vikend proveden u nečemu što je moralo biti elegantno rešeno u svakom domu zdravlja.

Mediji u Srbiji su izveštavali o hiljadama ljudi koji su dobili vakcinu tokom vikenda.

Nedelja iza nas trajala je sat kraće jer smo, možda poslednji put, pomerali kazaljke. Predsednica je svojevremeno rekla da je, zahvaljujući mudrom vođstvu RS, životni vek produžen. O tome se može polemisati, ali je nesporna činjenica da je životna radost nekako iščilela sa ovih prostora. Poklekla je pred decenijskim teškoćama životnim lomovima.

Čini se da ni proleće svojom lakoćom i lepotom tu više nije u stanju mnogo da pomogne.

Milanka Kovačević