DVA MILA LOŠA – DOTJERAŠE NAROD DO DOBOŠA
Da li mi ne verujete…
“Pa, majka mu stara, zar na sve morate da gledate kroz crne naočare?”, upitao je iznervirano baja čije samouverenost i osionost skaču što je manje razloga za to.
Krenulo je sa pijace, brusilo se decenijama, da bi sada uzelo toliko maha da se ponaša kao kralj Sunce, što bi u našem slučaju bilo više kao sunčanica. Elem, poput pomenutog apsolutiste, i baja poručuje: “To što mislite da je država, to nije država, to sam ja. I shodno tome, to što mislite da imate mišljenje, za mene je ništa. Jedino validno mišljenje je moje”.
Kako bolest bude napredovala, a ovo malo ljudi bude sve slabije, doći ćemo do toga da to što vi mislite da živite, to nije život. Vaš život je on, što će reći, u njegovim je rukama.
Nažalost, niti ima koga da mu kaže: “Idi, odmori. Dosta si uradio, pusti druge da se pokažu”, niti bi on koga poslušao.
Istorija pokazuje da je biologija jedini sigurni skidač sa vlasti. Da zavise od snage i pameti naroda, što će reći kolektiva, vladali bi večno. Zato je današnja Crna Gora nedostižni ideal. Džaba se Baja sada odmiče i gađa blatom nekadašnjeg gazdu (da ne kažemo idola) Mila. Ali, luping je figura u kojoj je on šampion. Ipak, uzalud će kucati na Jakovova vrata. Ostrvio se na Mila više zbog bodova kod kuće nego priznanja u gostima. Uostalom, njegov rejting u širim okvirima je na nivou huligana u školskom dvorištu. Zakon ga štiti, pametni ignorišu, a slabi ga se boje.
“Meni je potkivanje, na primer, popravilo rejting. Postao sam prvi savetnik, ljudi su počeli više da me cene, mnogi i da mi se klanjaju. Dovoljno je da prstima pucnem, vrata mi se otvaraju”, objasnio je Milan, virtuoz na harmonici, logiku koja vlada u ovoj zemlji čuda.
Tako je u nedelji iza nas stao na čelo Borca. “Već sam se istakao u timskom radu, prosto umem da se (s)nađem, a to ovim ljudima treba. Motivacija i malo podmazivanja, videćete, čuda ćemo da postignemo”, objasnio je savetnik najvažnijeg i jedinog stuba vlasti.
Pomoćni stub, takoreći poštapalica poznatija pod imenom Radovan, nam je odjezdio u Kinu.
“Idem vam preko belog sveta, ko zna da li ću se vratiti. Baja mi je rekao da otvorim ako treba i treće oko i izvidim može li im se šta prodati. Imamo rude, šume, vetar i vode, a bogami smo štampali i obveznice. Izgleda da će uzeti i papir ako im damo sve vredno što imamo. Moram da vam kažem da niste na ceni. Kažu da u Srbiji imaju problema, neki se bune, pa sam morao da ih uveravam da su ljudi sa ove strane Drine drugi Srbi- mekši i poslušniji. Možete pepelom da ih pospete i žive ih sahranite, neće ni zucnuti ako im date neku crkavicu. Tako da mislim da sam ih ubedio. Pisaću svakog dana, da vidite šta sve za vas radim”, poručio je Radovan uoči poletanja.
A u dalekoj Americi su priveli Donalda Trampa koji je optužen za malverzacije tokom kampanje 2016. godine. U bliskom (a baji mrskom) Sarajevu je u prvom stepenu osuđen premijer Federacije BiH Fadil Novalić na 4 godine zatvora za nabavku respiratora preko trgovca malinama.
Samo u RS nema problema. Naprotiv, cveta 701 ruža milionima pupoljaka. Naime, toliko je preduzeća bez i jednog radnika ostvarilo milionske dobiti.
Sa druge strane, vlast je za sebe napravila idealne uslove: “Mi trošimo, vi vraćate, mi jedemo, vi plaćate, mi pijemo, vi ćete biti mamurni”. Tako, otprilike izgleda situacija sa zaduživanjem.
Baja je sa pajtosima dizao kredite koje će sada otplaćivati opštine. A on je za 15 godina uspeo da teret spoljnog druga uveća za osam puta. Što će reći, ako ste nekad na leđima nosili 10 kilograma, sada vas pritiska 80. Ako vam se čini da je stanje sada lošije, ne čini vam se.
Zato se baja ne skida sa javnog servisa i drugih teleringova. Hipnotiše pričom o uspešnosti, samobitnosti i samodovoljnosti. Najavio je da sa Hrvatima krećemo u odvajanje.
Ako ni ta priča ne uspe da vas opčini, palica hoće.
Policija je proslavila svoj dan. Ministar je rekao da u policiji imaju mesta samo oni pošteni. Nije pominjao one koji su od policijske plate postali milioneri.
Željka je rekla da su među najorganizovanijim i najboljim u regionu bez obzira što šverc cveta, a Radovan da je ulaganje u modernizaciju policije – ulaganje u budućnost.
Ukratko, poruke koje šalju oni koji nas vode su sledeće: idemo po svetu i nudimo vas na prodaju. Sad nam je jedino Kina preostala. Kad dođu po svoje, mi nećemo biti tu. U međuvremenu, ko bude pričao mnogo, tu je novi zakon da zapuši usta. Ukoliko se neko pobuni, dobiće pendrekom po leđima.
Ali, to neće biti potrebno jer narod ovde ume da sluša, da poštuje vlast. Zna da ga je ona stvorila i da zbog nje postoji.
“Zato, policijska državo, radarska republiko, samo napred u svetlu budućnost!”, uzviknuo bi Gavrilo Milentijević koji je u filnu dobacio samo do komandira, a u našoj stvarnosti bi najmanje bio direktor policije, ako ne i Karan umesto Karana.
Milanka Kovačević