Na koje nepravde mislim?

Sistem u kojem je veza važnija od kvaliteta.

Mediji koji promovišu najprimitivnije vrednosti kao ideale društva i ćute pred suštinskim problemima u zemlji.

Politički komentatori, kritičari i komičari kojima su najveći problemi u zemlji lapsusi političara, funkcionera i drugih javnih ličnosti, koje žele da ‘razvale’ što sočnijom uvredom ili duhovitom forom.

Novinari koji su odustali od toga da budu pravi novinari.

Rasprodate, prazne i uništene fabrike.

Fabrike koje rade, ali u kojima radnici nemaju prava, pristojne plate ili dostojanstvo.

Obrazovni sistem koji koči motivisane nastavnike i profesore, a u decu usađuje konformizam.

Zdravstvo kojem ne veruju ni ministri zdravstva.

Roditelji koji uče decu da napuste svoju zemlju, umesto da se bore za nju.

Izgovori tipa „Sistem je prejak da bih mu se suprotstavio“, „Izgubiću i ovo malo što imam“ i sl. vam samo pomažu da mirnije spavate, ali savest vam nikad neće do kraja biti mirna ako tako razmišljate, jer duboko u sebi osećate da traćite život da biste ga proživeli onako kako su ga drugi zacrtali, a ne vi.

Znate da nećete potomstvu ostaviti bolji svet i boli vas uvo zbog toga?

Zašto uopšte živite? Plašite se smrti?

Pa ako ste svesni konačnosti života, eto glavnog razloga zašto treba živeti slobodno, boriti se za svoju i slobodu drugih, jer šta god da se desi, savest će vam biti mirna, a svakako nas sve na kraju čeka ono neizbežno.

Ako se borite, ostavićete trag.

Neko veći, neko manji.

Ali taj trag će večno da živi i da budućim generacijama pokazuje put kako se živi slobodno.

Jer život bez slobode nije život. Počnite već jednom da živite!

Vaš drug,

Boris Malagurski