Domaći okupatori su pokazali koliko mrze sopstvenu zemlju i preziru građane
Potop na Ibici…
Ne idi na Ibicu. A, ako i odes, nemoj ništa da piješ. Ako i popiješ, ne druži se sa sumnjivim Ruskinjama, pouke su koje jedan desničar sa Zapada može da izvuče iz Štraheovog potopa. U stvari, najbolje je da u normalnoj državi ne budeš desničar. Njihovo je prirodno stanište, kao bananama, nešto južnije.
Sedmicu iza nas je obeležio potop. U RS su se izlile reke i poplavile puteve, kuće i oranice. U Austriji se nalio Štrahe i potopio celu Vladu. Kod nas će štetu trpeti samo nesrećnici čija su imanja u dometu vode. U Austriji, reče njihov predsednik, osramoćena je cela zemlja i u septembru ih očekuju izbori.
Najveću štetu je odmah pretrpeo Štrahe. Njegova politička karijera je sahranjena. Patriote ovde, koji surfuju na istom talasu, se već javljaju sa opservacijama da je eliminisan zbog podrške nezavisnoj Srpskoj i zavisnom Kosovu. Ti ljudi stvarno ne biraju. Za njihovu stvar bi prihvatili podršku i Pinočea. O Pol Potu da ne pričamo. Njega bi odlikovali kao humanistu i našeg najvećeg prijatelja.
Elem, ono što pijani Štrahe govori, to trezan Štrahe misli, a ne može mu se osporiti da je upućen. Snimak je pokazao da misli da smo, što bi francuzi diplomatski rekli, merde.
I, nema tu mesta za ljutnju. Kako drugačije opisati teritoriju na kojoj premijer može da dodeli kredit od 3 miliona naših maraka svom sinu i pritom se izdire na poslanike, novinare, sve nas. Kako drugačije nego bananom okarakterisati naseobinu u kojoj se Vlada formira trgovinom papcima, u kojoj ministri kupuju diplome i falsifikuju račune, a korupcija i nepotizam postaju normalni jer, šta biste vi, da se deca i Čubrilović drogiraju?
I zato što smo na primeru Austrije videli šta država jeste, i da, shodno tome, ova naša nije, sasvim je razumljiva opaska da nam je potreban jedan strani okupator. Domaći su nam već pokazali koliko mrze sopstvenu zemlju i preziru sugrađane. Stoga je potpuno opravdano očekivanje da će strani okupator biti nežniji i prema nama i prema resursima.
Kad smo već kod resursa, ljudski nam se opasno osipaju. Čak se i Integral Staković iz Grdelice oglasio sa, na oduševljenje auditorijuma, nekoliko prostih, ali, ipak, rečenica. Kaže on da odbijaju poslove jer radnika nema. A fali im hiljadu. Plasim se da je sad kasno. Kad su videli za kakve buzdovane treba da rade, sidro su digli i oni koji nisu mislili. Tačnije, desetine hiljada njih.
I dok nepoželjni (čitaj: mladi, obrazovani i politički nekorektni sa aspekta vladajuće kamarile) odlaze, dotle Stevandići jašu. Upotrebljivi, kakvim ih je bog dao, neće se libiti da pokvare i to malo što je ostalo.
A da je mnogo toga pokvareno dovoljan je ovlašan pogled na imovinu sudija i tužilaca. Njihove plate su obrnuto srazmerene društvenoj koristi. Tako nam sudije i tužioci dođu kao neka imela, parazit koji nas iscrpljuje do umora.
A ono što ne uništi sudska, dotući će izvršna vlast. I u sedmici iza nas je odlučila da negde pozajmi 90 miliona. To je tek šesti deo ukupnog zaduženja koje smo planirali za ovu godinu. Finansijski potop se sprema.
Noe se odselio za Nemačku, a barku nismo zakrpili. Ona Pašićeva opaska: “Spasa nam nema, propasti nećemo” je, nakon sto godina, ostala bez drugog dela.