Dođu, tako, vremena, kada pametan zašuti, budala progovori, a fukara se obogati – PRAVDA – ISTINA
AKTUELNOSTI KRIMINAL POLITIKA REGION 

Dođu, tako, vremena, kada pametan zašuti, budala progovori, a fukara se obogati

JEDNA OD MNOGIH SLIČNIH PRIČA KOJE POKAZUJU KAKO SU NASTALI TAJKUNI. NIŠTA ČUDNO U ZEMLJI GDJE JE RATNI NADIMAK JEDNOG OD NAJVEĆIH RATNIH HEROJA I PATRIOTA – “MILE RONHIL” A SA DRUGE STRANE SU TAKOĐE “PATRIOTE” NARAVNO, POPUT HERCEGOVAČKOG ROBOVLASNIKA, VREĆE ZLATA IZ TREZORA I SLIČNI JUNACI…

Uvod: Redakcija


BIG BOSS

Danas ću vam ispričati jednu pričicu o velikom gazdi Čolepu.

Milorad Slavuljica zvani Čolep je jedan seoski trgovac i muljator.

Pre rata, Čolep je imao jednu seosku prodavnicu u sobičku 3×3 metra. Prodavnica se nalazila u jednom bosanskom seocetu gde je i bog rekao laku noć. Nemali broj puta sam čuo priče seljana kako je Čolep čovek sa kojim ne treba imati posla jer je prevarant i lopina. Imao je Čolep dva sina i ćerku. Jednog, najmladjeg sina sam lično poznavao.

Taj sin se u jesen 1991. dobrovoljno kao maloletan, prijavio u srpsku vojsku koja se u to vreme krila po šumama. Zbog tog postupka Čolep se pred selom pravdao i odricao vlastitog sina jer kako je govorio sin ga zavadja sa komšijama. Sa druge strane Čolep je bio član SDS-a i lično se zalagao za ono što je Radovan Karadžić radio.

Čolep se brinuo i sakupljao glasove na raznim izborima i referendumima za Radovana Karadžića. Početkom rata Čolepov sin gine a ožalošćeni otac potrči da preuzme sve ratne zasluge za svog poginulog sina. Zbog svog angažmana u SDS-u Čolep nije morao u redove vojske RS. Ubrzo je u tom i okolnim selima zaživeo šverc.

Trgovalo se sa “neprijateljem” a visokotarifna roba su bili brašno, kafa i cigarete ali i po koje naoružanje se lako prebacivalo preko linije fronta. Vreća brašna se kupovala za 10 a prodavala za 100 nemačkih maraka. Sirova kafa se kupovala po 5 a prodavala po 30 nemačkih maraka a najjeftinije cigarete su se kupovale po dve a prodavale po 15 nemačkih maraka.

Čolep je nalepio sliku svog poginulog sina na vetrobran kamiona kojim je dovlačio robu za šverc. Ubrzo, Čolep započinje graditi svoje bogatstvo i carstvo dok je narod ginuo za snove čolepovog gazde Radovana Karadžića. Poznavajući “prave” ljude ali i zbog svojih zasluga kao aktivni član SDS-a brzo je Čolep sticao bogatstvo u državi u kojoj su zakoni nepoznanica.

Bogatstvo se širilo od lanaca benzinskih pumpi pa do lanaca trgovinskih megamarketa. Iako je sticao ogroman novac ali i moć, sitna duša seoskog šibicara i prevaranta još uvek je plamtila u grudima Čolepa. Pre par godina Čolep je i u Doboju otvarao megamarket. Oglasio je da su mu potrebni radnici a u jednoj siromašnoj i opljačkanoj zemlji uvek će se naći radnika koji će raditi za male pare. Radili su radnici dvadeset dana u tri smene da osposobe “Slavuljica megamarket”.

Radili su i na police postavljali robu kako bi Čolep mogao novi megamarket na vreme otvoriti. Tih dvadeset dana rada da se megamarket sredi za svečano otvaranje Čolep nije platio radnicima jer kako je radnicima objasnio da on nije prodao ništa od robe i da nije imao koristi od njihovog rada. Čuvajući svoj posao radnici su ćutke prihvatili činjenicu da su besplatno radilo dvadeset dana. Svi zaposleni radnici kod Čolepa potpisali su ugovor u kojem je bila klauzula da radnike poslodavac može rasporedjivati na bilo koje druge poslove.

I tako Čolep u vreme kada mu megamarket nema previše posla, odvodi radnike na svoje njive da radnici kopaju i sade. Neki srećnije ruke odlaze da sade cveće i uredjuju dvorište kako bi gazda Čolepova nova kuća u blizini Teslića bila lepa. U Republici Srpskoj inspekcije služe za uterivanje dugova tako da jedan običan radnik nema gde da se požali.

Kao primer navodim dešavanje iz avgusts 2018. Jedan od radnika zatražio je zaostale 4 plate od velikog gazde ali umesto plate radnik je odveden u magacin gde su ga gazda Čolep, njegov sin Dragan Slavuljica i još jedan tip iz obezbedjenja istukli. Policija je privela Čolepa i drugu dvojicu a pretučenog radnika odveli u dobojski dom zdravlja da mu saniraju povrede.

Ne znam kako se ova priča završila jer su mediji pod kontrolom pa ne pričaju previše. Juče sam pripremajući fotke za ovu priču otišao u megamarket “Slavuljica” ne bih li vam i kroz slike dočarao deo bogatsva jednog od najbogatijih likova u regionu. Jednom sam hteo kupiti mleko u prahu za nes kafu. Na jednoj polici je bilo mleko u prahu na akciji ali me je zbunilo da je samo malo dalje isto takvo mleko bilo po normalnoj ceni. Uporedio sam datume i sve detalje i ne videh razliku u mleku na akciji i onom koje se prodavalo po normalnoj ceni.

Pozvah jednu od radnica da proverim. Pogleda radnica mleko u prahu i kaže da nije na akciji i isto ono mleko vrati na policu gde je pisalo da je na akciji. Znam za prevare sa cenama artikala gde na artiklima piše jedna a na kasi vam naplate drugu cenu. Većini kupaca je sramota da vrate takvu robu pa takav način prevare obično olako prodje.

Tražeći nešto za svoju priču odem na odeljenje sa voćem i povrćem. Na tom odeljenju ugledah luk koji je proklijao i truo i kruške sumnivog izgleda po ceni od 4,50 km. Fotografisao sam ali radnica je revnosno brzo otrčala do obezbedjenja da me prijavi. Lepo je videti revnosnu trgovkinju koja se za platu od 600 km toliko bori da sačuva ugled jednog lopova i prevaranta. Na izlazu me je presreo radnik iz obezbedjenja koji me je pokušao zastrašiti. Rekao mi je da je video kako fotografišem a to je kako kaže zabranjeno.

Medjutim, nekako nisam strašljive prirode pa sam lepo i ljubazno odgovorio da on nije ništa video. Nakon malo verbalnih prepirki radnik iz obezbedjenja je shvatio da se uzalud nervira. Priču sam hteo objaviti iz sažaljenja prema radnicima trgovcima koji se odvode iz megamarketa kako bi radili na gazdinim njivama. Ali mi postupak radnice koja prima 600 maraka plate i koja je previše revnosno otrčala da me prijavi obezbedjenju, izaziva gorčinu dok pišem ovu priču. A Big Boss može mirno spavati dok mu ovce za sitne pare grade i brane imperiju.

Milomir Stojnić

Related posts

Leave a Comment