Ivona Bajo…

Bila je samo 8 godina stara.
Biciklo je dobro voziti znala.
Da na svijetu postoje ubice djece… e to nije znala…

23 jula 2009-te, niko nije pomislio da neko može ubiti djetee…
Ivona je htjela s kolegicom na bazen da ide.
Nije znala nijedna.
Baka ni Ivona da se žive, neće više da vide…

Il je udario kamion il uboli šilom.
Jedino zna se uzelu su joj dušu silom…

Uzela je biciklo, usla u ulicu kneza Ive.
Deda, baba, ujko, mama Budimka, voljeli su IVONU.

Svi se sa njom dive…

Posle 2 sata, Ivona se ne vraća.
Baka, dedo, ujko, zabrinuti, panika ih hvata…

Ivona je došla blizu Univerzala.
Da joj je ubica blizu, mala Ivona nije znala…

Na mjestu ubistva.
Tašna plava. Kaiš žute boje.
Biciklo, reče ujak, to je od sestrične Ivone moje…

Pa zaplaka gorko u tuzi i boli.
Ponada se da je živa i koliko je, bože boli…

Pa pohita na sve strane, hoce srce da mu stane.
Boze moj pozivi mi malu Ivonu, za baku, dedu, Budimku mamu a i za me…

Rekli su ujki, preminula je mala Ivona.
Cjelog svijeta u glavi su mu zazvonila zvona.
Ne, ne, nije moja Ivona, nee, ne može to biti ona…

Ujak nije mogao o ubistvu setricne Ivone, prihvatiti laži.
Nastavio se boriti sam i samo istinu traži…
Kaže ujak Zdenko.
Mogu da me smaknu i mogu da ubiju.
Dotad cu ja saznati…
Država, kriminalci, institucije, šta sve od naroda i mene kriju…

Riki Refka