15. septembra 2018. godine Aleksandar Pantić je brutalno ubijen sa pet smrtonosnih udaraca u glavu koji su mu naneseni motkama…
Ubijen je u planiranoj sačekuši od strane navijača Crvene zvezde zato i samo zato što je navijao za Partizan.
Nije bio siledžija, narkoman, ni diler.
U smrt je otišao onako kako je i živeo.
Pošteno.
Sa sobom nije imao oružje, niti kakav predmet pogodan da drugog telesno povredi ili ubije.
Bio je super sin, nežan brat, ujak, stric, a pre svega najbolji drug.
20. maja 2020. godine, Okružni sud u Bijeljini je po optužnici protiv Petra Bujinovića i Marka Zarića, kao optuženih za Aleksandrovo ubistvo doneo oslobađajuću presudu, a sudija Mensur Džonlić kao predsednik sudskog veća ju je obrazložio u tri mintua.
Zato mi kao porodica postavljamo pitanje policiji, tužilaštvu, sudu, ali svakom stanovniku ovoga što bi trebalo da se zove država – Republika Srpska – do kada će ugasiti ljudski život biti isto što i zgaziti mrava ???
Da li zato što Aleksandrovi roditelji nisu uspeli tokom i posle rata “da se snađu”, uđu u politiku ili neku dobru šemu, znači da njegove ubice ne treba da odgovaraju?
Da su zivoti i svih nas koji je*iga nemamo u šteku stotine hiljade maraka i živimo na margini ovog društva, uredno plaćajući mesečne račune, jer od novokomponovanih diplomaša više ne možemo da izađemo na ulicu, ne vrede više od pola sata trača na kafi???
Ovo pišem, jer je tokom postupka protiv Petra Bujinovića i Zarić Marka u više navrata bivalo jasno da se dokazi sklanjaju, svedoci “štimaju”, relevantne činjenice obesmišljavaju, kao i da su ubice sinovi političara.
Ali mi smo verovali, da je ipak nemoguće da u 21. veku, pored svih mogućih DNK analiza, kamera, te na kraju krajeva motki i tragova koje su na njima nađene, a onda i smrtonosnih udaraca na Aleksandrovoj glavi, ubice ne budu kažnjene.
No evo, izgleda da je Aleksandar sam sebe ubio!
Pa ostavljam otvoreno da svako od nas razmisli, kakva je poruka ovom presudom poslata?
Čiji će sin, brat, sestra, otac, majka biti sledeći, jer se jebiga ne dopadaju tamo nekom osiljenom batici kome se može da je mnogo moćan.
Jer mu to omogućava policija, tužilaštvo, sud.
Jedan nedodirljivi lanac, čije stanove, vikendice, restorane i automobile plaćaš ti, siroti Ahmete Šabo.
