Buzdovan u institutu

Vođeni filozofijom da su za svinju svake pomije dobre, ljudi sa jakim stomakom rat u Ukrajini i enormna poskupljenja nafte i hrane, koriste kao dimnu zavesu za ostvarenje svojih interesa…

Neko da zaradi, neko da popravi rejting, a poneko i da zaposedne ono za šta ga Bog nije dao, ali partija jeste. U tome nam je prošla i sedmica u kojoj smo februar zamenili martom, mada se po temperaturi ne bi reklo.

“Jeste li vi normalni, bog vas…hm, video! Sa kakvim budalalma ja radim! Pa kud ćete sa Kostadinom na institut, idioti? Iz aviona se vidi da je više oko škole obilazio nego što je u njoj bio. Znate li da je čovek mesec dana bio u bolnici jer mu je Kostadin sa ortakom polomio kosti? Osuđivan je bar dva puta. Znate li da će jedva dočekati da se sprdaju sa nama po društvenim mrežama i to sad, kad zbog ovog rata treba da se primirimo, što Vučić reče, pod kamen da se zavučemo”, grmeo je Baja prošle nedelje kada su mu nagovestili da se Kostadin Vasić, kao udarni ovan na kapije utvrđenja, ustremio na čelo Instituta za zdravstvo.

“Biće ta fotelja ili moja ili ničija!”, uzviknuo je ovaj narodni poslanik za kojeg bi neki neupućeni stranac možda pomislio da je jedna neopevana prostačina. Bio bi, naravno, u zabludi, kako to stranci uglavnom i jesu. Kostadin, doduše nije baš najbistrija voda, ali takvi su ovde na ceni.

“Mi u Ujedinjenoj Srpskoj boljeg nemamo. Jeste da su Kostadinu živci tanji od vrata i jeste kao izašao iz crtanog, al’ čovek ima težinu. Ne može mu se negirati da ima nekog šarma, doduše nebrušenog. Znate, onoga nije prebio bilo gde, nego u kafani “Džentlmen”. Sa stilom. A pravo da vam kažemo, stali smo iza njega jer i nama preti. Ne smemo da ga ljutimo. Kaže i da ga zabole….briga šta će javnost reći. Bilo je, veli, toliko smešnih likova na čelu i važnijih institucija, pa one i dalje rade, što je, priznaćete, tačno. Jeste da su od njih ostale samo ljušture, ali mi druge kadrove da branimo interese Ujedinjene Srpske nemamo. A nama ste, kad smo delili plen, dali Institut. Dobro ga je Zeljković vodio, imali smo svi koristi. Sigurni smo da će i Kostadin znati tako. Samo da ostanemo u sedlu. Kao što mi volimo da kažemo, državna kobila je izdržljiva. Kad nas je nosila ovoliko godina, može bar još toliko”, branili su iz US svog zeca iz kadrovskog šešira za Institut za zdravstvo.

“S kakvim…tipovima ja moram pitu da pravim”, gunđao je Baja dok je išao ka mikrofonu. Ispostavilo se da je to bila greška jer je potpuno uprskao stvar rekavši da Kijevom šetaju terorističke grupe, a da izbeglice iz Ukrajine ovde nemaju šta da traže. Sreća pa je fleksibilan i pragmatičan. Spreman da revidira stav i proguta sopstvene reči, a da se ne zagrcne. Odmah je pohitao ka Željki.

“Imam za tebe ozbiljan zadatak. Hitno mi trebaju Ukrajinci, ali da ne idemo do Kijeva. Opasan je put, a i Putina bih naljutio. Imamo li Ukrajinaca negde bliže, da skoknemo, kao da ih obiđemo, da ispeglamo ovu stvar?”

“Šefe, reci dragička! Evo mi javljaju da ih ima kod Prnjavora, imaju i crkvu. Naši su građani, neće niko zameriti, a i blizu je. Koštaće nas to 100 – 200 hiljada. Mislim da će biti dovoljno”, rekla je Željka spremna da krene.

Kad smo kod para, i u nedelji iza nas je Baja kucao na zatvorena vrata Centralne banke. “Nije meni zbog mene, nego zbog ljudi. Milijardu imamo tu za robne rezerve, da ljudi lakše podnesu ova poskupljenja. A ovi trgovci što traže da se država odrekne akciza i da tako spustimo cenu goriva, to su obični špekulanti. Akcize građani plaćaju, a ako se oni ne bune, šta trgovci imaju sa tim? Vidite li da su se Komšić i Džaferović stisli, pa ne daju da štampamo pare. Bože, kud god da se okrenem, sve idioti. Umesto da naštampamo milijardicu i da ne brinemo, ja se tu sa njima natežem”, vajkao se Baja, sad već iznerviran.

Neprijatno- reč je koja opisuje razvoj situacije sa Sebijinom diplomom. Iz Zagreba je stiglo pismo da se tamo nije školovala, što je javnost već i znala, samo je sada to dobila crno na belo. Jedina kojoj nije bilo neprijatno je sama Sebija koja je izjavila da nikada i nije rekla da je studirala u Zagrebu. Ukratko, na čelu najvažnije zdravstvene institucije u BiH je žena za koju ne znamo koliko zna, ali znamo da nema diplomu. Ipak, kako je poentirao Kostadin: “Ko ima kantar da izmeri nečiju sposobnost?” Kantar nekima i nije potreban. Dovoljno je da imaju stranku, Bakira, Baju ili, jednostavno, želudac. Ovo je zemlja iz njihovih snova. Ukratko, situacija je takva da je veća verovatnoća da u zatvoru sretnete dobrog i poštenog, finog i uljudnog čoveka nego među armijom direktora.

Ipak, kad kola krenu nizbrdo, a rejting počne da se kruni, potreban je mali stimulans. U finišu nedelje, ekskluzivno je prva ćerka objavila snimak fantoma koji u kafani anketira goste eksplicitinim pitanjem: “Da li biste ljubili Baju za milion evra?”

Ovaj incident se nekako zgodno poklopio sa trenutkom u kojem Baja postaje nebitan, a zaljubljeni u njega počinju da se hlade. Kao kec na deset se pojavio opsednuti da mu cenu podigne. Možemo samo da nagađamo iz koje je kuhinje ovaj fantom izašao i šta li je pre toga jeo. Normalan nije sigurno. Navijamo za policiju da otkrije dileju, mada slutim da će ostati NN lice.

I, za kraj, u mnoštvu glupih, komičnih, jeftinih, nezgrapnih, često podmuklih, a uglavnom koruptivnih poteza, uradi se ponekad i nešto dobro i profesionalno. Omogućiti besplatno lečenje deci oboleloj od retkih bolesti i za kratko vreme amortizovati problem Sberbanke su za pohvalu. Iako će najzaslužniji ostati anonimni, teši saznanje da još ima sposobnih da rešavaju probleme.

Ipak, svi naši problemi postaju banalni pri pomisli da je do sada iz Ukrajine milion ljudi izbeglo, a rat preti da eskalira. Vesnici su takvi da sa zebnjom čekamo proleće.

Milanka Kovačević