MUP kupuje tri helikoptera i osam Despota. Kao da nam i ovog jednog nije preko glave. A i on se oglasio protekle sedmice. Ako ne bude kako hoće, pocepaće državu kao svinja masan džak. Tek da se zna dokle je spreman da ide…

Kao što se nedelja mrzi zbog ponedeljka, tako ni avgust nije omiljeni mesec zbog septembra koji dolazi. Odmorima se nazire kraj, počinje školska godina, sve poskupljuje, a treba naći i pouzdanu kućnu pomoćnicu, što je postalo teško čak i u prvom selu republike.

Naime, javnost je uznemirila vest da je u Bakincima izvršena pljačka. Kao oparen skočio je Baja put riznice vičući: “Sunce joj kalajisano, mora da je ona nova što je žena prekjuče primila. Svakog ona u kuću pušta, svakome veruje, ko da nije sa mnom tolike godine provela. Sumnjiva mi je od početka bila. Mora da je SIPA podmetnula da me uhodi, sigurno mi je zlatnu polugu spodbila.”

Na sreću, Baja je mogao da odahne jer je poluga bila u sefu. Ipak, mudro je to shvatio kao znak upozorenja, pa je odmah pozvao ministra unutrašnjeg da podigne bezbednost na viši nivo. A kako drugačije nego kupovinom helikoptera i borbenih vozila. Kad je već zemlja u vlasništvu despota jasno je da je despotov interes iznad svega. A njega će braniti svim raspoloživim oklopnim sredstvima, a, ako dođe taj čas, bežati helikopterima. U međuvremenu, šteta je da stoje. Može se leteti na more, u planine ili čak do Kipra. Tako je to kad vladate bogatom zemljom.

U sedmici iza nas na oblaku blaženstva glavnog Baju je malo prodrmao prvi čovek SDS-a. Dao je on nepristojnu ponudu DNS-u i SP-u, takoreći, poziv koji se ne odbija. Pavić je u mogućnosti da ga razmatra, svestan je Dodik, pa ga je odmah pozvao u audijenciju.

Sa druge strane, Đokiću su ruke vezane. Ne lisicama (barem ne još), nego fiokama, pa je za njega poziv izlišan. On će da radi onako kako mu se kaže.

I dok su na entitetskom nivou konci još u Bajinim rukama, na državnom stvari mogu izmaći kontroli. Mnogo je tu hijena spremnih sa svakim da se pare. Zato je Dodik, kao alfa mužjak, potrčao na RTRS da svima da do znanja da su njegovi kapaciteti za parenje nenadmašivi. U protivnom će rasturiti ovaj brlog kao svinja masan džak.

Sreća je, kad već lepo vladaju, da nema nikoga da kvari raspoloženje. Takvi negativni elementi su se odselili odavde, pa vladari mogu rahat da se šire i, čak, da igru podignu na viši nivo. Da testiraju strpljenje podanika.

A ispostavilo se da je narod nagodan, pitom, čudo jedno. Nekadašnji Turci bi bili zadivljeni koliko su omekšali. Možeš ih kinjiti, tući, ostaviti bez plate, ne samo da se ne bune, nego vuku za rukave, klanjaju se, takoreći, ljube ruke. Doduše, kad mogu Irineju, što ne bi i prvom čoveku. Jeste da nije patrijarh, ali je ovde skoro kao bog. Mislim, niko mu ništa ne može.

Evo, čini se da će svake godine neko na granici da izgubi strpljenje, ali ništa. “Za sezonu nismo spremni, a i baš nas briga” – deviza je koje se i ove godine pridržavaju na graničnim prelazima. Gužve, tačnije kolapsi, ne mogu da ih poremete u nirvani koju su postigli. Da od najmanjeg broja auta koji se zapute ka granici mogu da naprave kolaps demonstrirali su i ovog vikenda

Za razliku od granica u normalnom svetu koje služe da zaustave loše, a puste dobre, ovde im je uloga potpuno drugačija.

Granice bez problema prelaze kriminalci, narkotici, akcizna roba. Ali, zato, obični ljudi, pa i čitave porodice strpljivo čekaju svoj red za maltretiranje.

Šampionsko mesto u komplikovanju putovanja odneo je GP Deleuša. Satima, po mraku, pod ručnom, u kilometarskoj koloni, čekali su mučenici da prođu kroz to usko grlo. Pravo čudo je da nije bilo žrtava. Na kraju, iznureni, pokušavaju da muku potisnu iz sećanja zaklinjući se da ih taj put više videti neće.

U sedmici iza nas smo obavešteni da smo potrošili resurse planete za ovu godinu. Od sada trošimo i za sledeću, što znači da smo termiti za pokoljenja koja dolaze. Dakle, kolektivno iz usta otimamo deci i unucima, ali, niko ne brine, kao da sutra ne postoji.

Ipak, postoje i oni među nama koji su obezbedili svoje naslednike tako što su prodali našu zemlju i resurse. Posledica je to korupcije u kojoj svako od nas ima svoju ulogu. Olakšanje je što je i šef EU misije Vigemark pronalazi razumevanje, čak kaže da bi i sam učestvovao da živi ovde.

Ako on razume, onda je sve u redu. Glupi avgust može da počne.

Milanka Kovačević