Potkovani i najobičniji kreteni
Za razliku od najobičnijih kretena koji, insistirajući na nemogućem – da žive u uređenom, pravičnom sistemu dostojnom čoveka, ispadaju naivni, potkovani kreteni gaje ono najgore…
Korupcija, kriminal, bezobrazluk i bahatost su vrednosti koje priznaju. Rade to svesno, samouvereni u svojoj podlosti. Iz nekog mazohističkog razloga potkovane trpimo dok nas šikaniraju i uništavaju nam šanse za normalan život.
Milorad Dodik. Simbol jednog vremena. Krupna, takoreći, kabasta figura za sitnu, opljačkanu zemlju. Čovek koji sebi daje za pravo da bude mera svih stvari, pojava i ličnosti, pa i kretena. On je taj koji vedri i oblači, skida i postavlja, daje vrednost i u blato baca.
Profesionalni je poznavalac kretena, jer se sa takvima mahom druži, takvi ga za rukav vuku, a vreba ga i iz ogledala. Budući da sve to decenijama traje i postaje gore, počeli su da mu se priviđaju. I tamo gde ih nema. Recimo, među novinarima Žurnala (ko to uopšte vodi i gde?). I ko je taj Avdo Avdić?
“A, joooj… Nemojte nas pitati za tog kretena, majke vam mile. To je kreten najobičniji, odjednom on postao glavna faca u Bosni i Hercegovini”, ocenio je rečnikom ulice Dodik kad su ga pitali za komentar o umešanosti predsednika VSTS Milana Tegeltije u koruptivne radnje.
Nije do kraja jasno da li se Mile osetio ugroženim što je Avdo postao glavna faca u BiH, jer se zna da može biti samo jedan. I to baš kad se se glavni Baja od oktobra raširio na celu BiH, nađe se neki novinar da to komplikuje i sreću mu truni.
Za razliku od običnih kretena koji su, po difoltu, na strani dobra, potkovani su mračne snage kojima je zlo imanentno, a tama prirodni habitat.
Zato je, shodno svom karakteru, a u potpunoj suprotnosti sa funkcijom koju, na nesreću zemlje, obavlja, Mile izvoleo kas’ti da je optužba protiv Milana Tegeltije lažna. Pa je postao Tegeltija umesto Tegeltije, što je i razumljivo jer je neposredno pre toga bio Štrahe umesto Štrahea.
I dok je originalni austrijski Štrahe pod pritiskom skandala priznao da se poneo kao kreten i podneo ostavku, a za sve okrivio alkohol, laktaška verzija Štrahea zna kako treba kad te uhvate – sve negirati. Izjaviti da štete za Austriju nije bilo, da je reč o nameštaljci.
Da je on Štrahe, ili, ne daj bože, Kurc, ne bi podneo ostavku, nego bi, kao mečka zvečku rasturio državu koja insistira na pravilima. Samo kreteni mogu da pristanu da vode tako dosadno ispravnu državu. Tu prosto ne možeš da se razmašeš, da sebi svojima daš na volju i budžet i institucije. Kakav je to sistem koji ne dozvoljava kilo zlata da uzmeš od ruskog oligarha, da milione pokloniš sinu, a svoju dušu i, ne manje važno, sedalni deo obraduješ helikopterom.
U jednom se možemo složiti sa dotičnim. Ovo je sve izgubilo smisao. Ovo je nakaradno, ovo ništa ne valja. Ali, šta sad kad je država kaputt?
Da li poslušati Mektića ili Koelja? Da li dizati revoluciju ili sedeti na obali reke i plakati dok te cipelare potkovani kreteni?
Milanka Kovačević