Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže
Ćutao si, verovao, nadao se, glasao, sad ne veruješ kako to na dnu da si se našao…
Sećam se kad su bila samo dva kanala,
Politika se čitala i pila C kafa,
gledao se Dnevnik u pola 8 svakog dana,
tamo uvek ista priča, uvek jedna ista banda.
Tad je bilo lako da se širi propaganda,
narod je verovao u reči sa ekrana,
nije bilo mesta da se čuje druga strana,
sve dok negde preko nije došlo do promene plana.
Danas posle ratova, protesta i promena,
demokratije, interneta i novih tehnologija,
borbe za prava i slobodu govora,
posle svega, sve je opet isto kao nekada.
I dalje su na vlasti lažovi marionete,
prate naređenja i sve otimaju za sebe,
džabe hiljadu kanala i sve društvene mreže,
u ekran nabijamo glavu i od sukoba svi beže!
Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!
Od malena mene lažu i rade me k’o volinu,
pričaju mi za Jožu da se sankao u koritu,
dali su mi maramu, zastavu i zakletvu,
kao drugovi se ne prodaju ni za kajmaka kašiku.
A bulje su uvalili po vilama na Dedinju,
šatro svi smo isti, ali svinje ipak vladaju.
Pa smo hteli demokratiju, izašli na ulicu,
trošili energiju, popušili kurčinu!
Strane agenture me izvukle k’o majmunčinu,
da napijem se suzavca, da nam sjebu državu.
Sad slušamo baronije iz usta loših glumaca,
al ‘nisu oni vlast, već pozorište lutaka.
Znam ja ko me laže i od koga sam ja zgažen,
banke, MMF, korporacije su važne.
A sistem i postoji da za njih pravi pare,
i biće pravde tek kada ovo carstvo padne!
Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!
Čovek veruje šta vidi, čovek veruje šta čuje,
ne kapira da od rođenja mozak mu se truje,
propagandom sistema, kako god se sistem zvao,
tabloidi, televizija, spinovana stvarnost.
Koja radi na tome da izgubiš identitet,
da budeš samo poslušni, truli mediokritet,
da krivicu svaljuješ, na nevinom iskaljuješ,
bes što si slep, što si ponovo namagarčen.
Popio si otkaz, to su reforme, to mora,
nema plate, kasne rate, seku struju odma’,
pa muriju, izvršitelje čekaš kad će doći,
kao nekad tvoji preci Turke prve bračne noći.
A ćutao si, verovao, nadao se, glasao,
sad ne veruješ kako to na dnu da si se našao,
zato trgni se na vreme, kad te boli glasno reci,
to nisi dužan banci, al ‘si dužan svojoj deci!
Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!
Beogradski Sindikat
