Šipak iza leđa…
Glavni baja je prošle sedmice demonstrirao svoju “ko me ne voli, može da se nosi” diplomatiju. Kad ti Nemačka zabrani ulaz, ti joj izbaciš ministarku. “Kome ćete vi da je non gratis?”, razjareno je upitao na povratku iz Moskve.
“Svi znaju da je ovde sve za mene gratis jerbo mi u džepu stoje vlada i ministri uz javna preduzeća pride. Sve što poželim, moje je, za sve što se dešava, znam. Nema toga što ne mogu završiti. Samo su onaj rudnik u Prijedoru otvorili iza mojih leđa što ne čudi kad ima metar preko njih, pa ima prostora da se ponešto zakloni”, objašnjavao je baja kako mu je promaklo nelegalno otvaranje rudnika zbog koga su meštani protestovali.
“Držim vam stranu, vaš sam baja, neće vam trebati jaja”, umirivao je građane sa prekrštenim prstima iza leđa, namigujući rufiju, novopečenom rudaru i vlasniku dela Jahorine.
Dok baja udara malo štapom, malo šargarepom, naš radovan je stigao da se pohvali bajinim uspehom.
“Dobacio je do Moskve i putina a ovi što nas mrze iz Sarajeva ne mogu ni do Baščaršije, zato nas cinkare po Evropi i podmeću klipove u točkove uspeha ali baja je nezaustavljiv kad smo mu obezbedili avion”, rekao je radovan mali da ne kažemo detinjasti, jerbo su mu rezoni na nivou školarca.
“Ja to tako jer građanima moram da objasnim narodnim jezikom”, opravdavao je svoju infantilnost prvi ministar pokazujući da on o građanima misli isto što i oni o njemu – da se obraća ograničenim, polupismenim ljudi kojima treba govoriti glasno i što jednostavnije.
Nastavio je radovan sa lepim vestima obznanjujući da nam je BDP da oprostite, porastao toliko da se ceo svet čudi. “Samo je u Srbiji veći”, uzvikuje prvi ministar i ostaje živ. “Penzije veće, plate veće, turizam cveta, majke mi!”, kaže dok i on drži šipak iza leđa.
I dok su jedni zaduženi za obmane, drugima je zadatak, kako bi relaksirali situaciju, da zabave.
A gde je šala tu je siniša, koji, kad ne asistira baji, odgovara za unutrašnja dela.
Kao i svaki komičar profesionalac i on sa lakoćom uspeva da ostane ozbiljan dok priča viceve.
“Manifestacija naše sposobnosti kod građana bi trebala da stvori osećaj sigurnosti”, rekao je hvaleći se uspehom u pokaznoj vežbi. Stanovnici koji godinama očekuju odgovor na pitanje “Ko je ubio Davida?” bi eventualno i mogli da se slože da je policija uspešna u teoriji. Praksa ne uliva poverenje.
Ukoliko, naravno, niste rufi, goci ili u krajnoj liniji odbornik u nekoj bitnijoj opštini.
Ovde je pravda nedostižna a institucije agilne samo za ljude koji nisu u sistemu što je onomad i vrhovni obznanio.
Dok se mi igramo “da li je patriotski pitati baju odakle mu vila na Dedinju” u Americi jaja poskupljuju, takoreći skaču u nebesa a običan narod se pita : da li je moguće da smo izabrali ovog morona po drugi put?!
I dok je svet u pometnji od Donaldovih carina, kosmička pravda stiže i one koji su glasali za njega i bukvalno ostali bez stotina hiljada dolara preko noći zbog pada deonica.
“Imajte poverenja u instinkte predsednika”, poručuje jedan od njegovih saradnika nesvestan da ni Domanović nije mogao da zamisli da će ga stvarnost prevazići pa je vođu opisao kao slepog ali ne i ludog.
Ako mislite da su vremena teška, da vam ništa ne ide od ruke, da ste neuspešni ili vas obuzima razočaranje, ne klonite duhom – moglo je biti gore.
Zamislite da ste ministar ili ne daj bože ognjen pa da pred kamerama morate da branite sve ludosti ove vlasti.
Milanka Kovačević
