Postalo je već uobičajno da nakon što pišeš nepopularne stvari i ti sam dobiješ po nosu…

Kad god sam osudila nasilje, pozvala na mir i civilizovano ponašanje i stala u odbranu žrtve i sama sam bila predmet napada bilo verbalnih ili fizičkih. Pa tako i ovaj put nakon nekolicine uvredljivih i prijetećih poruka u inboxu upravo me u Gospodskoj ulici fizički i verbalno napao beskućnik i alkoholičar od ranije poznat policiji (kako i sami rekoše).

Svaki put prijavim, svaki put policija dođe na lice mjesta, ponašaju se uredno, ljubazno, pomalo nezainteresovano, upišu moje podatke, identifikujemo počinioca, svaki put se slučaj završi bez uzimanja zvanične izjave bez pokretanja bilo kakvog postupka.
I danas, nakon što sam rekla “eno ga”, jer je bio udaljen svega 50-ak m nakon što je policija stigla, oni su otišli i razgovarali sa njim. Napadač nije bežao od njih, stajao je i čekao da mu priđu.

Nakon toga su zajedno sa njim skrenuli kod Citadele bez ikakvog saznanja šta se na kraju desilo.

Svjedoka kojeg sam sama obezbjedila nisu ni upisali.
Iako mi je komandir PS Centar lično saopštio da je protiv počinioca koji me napao prošle godine pokrenut postupak ja ni do danas nemam nikakve informacije o tome.

Mržnja raste, nasilja je sve više a ja kada saberem sve te slučajnosti postajem skeptična na slučajnost.

Pitam se da li smo postali društvo kojem je ok da sprovodi nasilje nad nekim samo zato što osuđuje nasilje.

Dan je kratak a noću vrlo lako završiš u policijskoj stanici.

Ne ako si nasilnik.

Već ako puno pričaš.

Pitam se, da li bi upalilo da tih 50 maraka koliko ćušnemo za napad na drugog mogli ćušnuti za elementarnu ljudskost i civilizovanost. Kad već ferceramo na mito može li barem jedan za plemenit cilj ?

Jovana Kisin Zagajac