Sad ste moji…

Priroda nam je lepa a društvo pokvareno, mogla bi da bude definicija nedelje iza nas. Što ne znači da i tu prirodu ne kvarimo iz sve snage. Ipak, još odoleva, a u svetlu energetske krize jedino je ona na našoj strani, konkretno sunce koje još greje. Oni koje plaćamo, kao i obično, ne haju za svoje obaveze. Uživaju u povlasticama i troše naš novac.
Tako smo mogli da čujemo da je pre neki dan uzdanica SDS-a, izvesna Nevenka, sticajem po nju srećnih, a po nas krajnje nesrećnih okolnosti, uvedena u poslanički mandat. Ta činjenica joj otvara prostor da do juna krcka beli hleb, što će reći naše pare. Nevenka, kao čedo posrnulog sistema, nije imala moralnu dilemu.

“Treba li da odustanem a toliki su se pre mene okoristili? I, šta? Jel propala zemlja? Uostalom, niko ne pita kako je meni bilo da čekam skoro četiri godine da dođem do Skupštine. Sad bih trebala da se odreknem i to malo radosti što kao opozicionarka imam. Uostalom, šta je 18 hiljada maraka spram mog doprinosa društvu?”, upitala je poslanica zatečena novostečenom popularnošću.
I, zaista, kad malo bolje razmislite, naša opozicija je takva da bi je i Pantelija poželeo, da je, umesto pogrebnog, vodio naše društvo. “Pored ovakve opozicije ja bih večito vladao”, garant bi zaključio.
I nije se samo Nevenki posrećilo. Laknulo je prošle nedelje Goranu i Nenadu.

“Ljudi, možete se opustiti. CIK je objavio rezultate, ne morate više da glumite. Evo, u ime pobede, da nazdravimo Đedovačom – u glavu udara. Da vam kažem, nisam zadovoljan, mogli ste i više glasova da skupite ali ćemo to analizirati narednih meseci. Loše, brate glumite. Niste se na mene ugledali ni malo”, reče baja i otvori fioku da dva opozicionara nakon poslednjeg čina odlože maske.
“Opet će izbori za dve godine, maske opozicionara uvek trebaju, što da nove kupujemo, jel tako?”, iskusno je zaključio baja.
“Verujte mi, dao sam sve od sebe da budem oštar, ali znate već kakva su moja osećanja. Teško je idola kuditi, čak i kad se dogovorimo, čak i kad znamo da je farsa. Jer, niko nije kao Vi. Divim Vam se i psihički i fizički”, zatreptao je Goran.

“Hajde, sad sam baš dobro raspoložen. ne sekiraj, biće nešto i za tebe i sestru. Ima preduzeća i upravnih odbora. Znam da si se ti potrudio, nije sve ni do tebe. Ovaj narod je takav. Jes’ video kako su mene namučili? Ali, vratiće im baja sa kamatom, sad su moji”, uzviknuo je i pozvao Radovana.
“Kad ti je ona sednica. Ma, ja, sednica Vlade. Slušaj, da mi povećaš budžet pet puta. Ma, kakva javnost, šta te briga za javnost. Oni su pokazali šta su znali 2. oktobra. Ako do sad nisu, ima da me upamte. Da mi staviš 56 miliona, onako da imam. Ako mi zafali, lako ćemo dodati. Biće para u budžetu. Postavili smo radare svuda, akcize ne skidamo, ako zatreba, dizaćemo i poreze. Uvešćemo drumarine, mostarine, pa, zašto da ne i ruparine. Ove u Hercegovini posebno da oderemo jer je tamo rupa na putevima i najviše. Ako žele da uzivaju u truckavoj vožnji, moraće da plate to zadovoljstvo. Uostalom, svi će da mi plate što ovakav baja mora o njima nikakvim da razmišlja i svoju glavu lupa šta će i kako će”.

A baja je, ako niste znali, ovde prvi doneo vrtiće, autoputeve i druge gotive. Obznanio je to Emir na mitingu koji je okupio stotine autobusa i ponekog bolida, a sve u zajedničkoj nameri da odbrane baju i njegovu ekipu. Čujemo da su se emisari iz sveta već zaputili ka nama da vide vrtić- čudo neviđeno.
Prva je došla Ursula koja je rekla da će dati 70 miliona samo da joj otkrije tajnu.
“Džaba si dolazila, džaba tvoji milioni. Ženska glavo, pa meni je to džeparac, potrošim to za jedno leto, jesi l’ normalna?! Ma, za 60 godina ti neću reći, pa da mi daš pola Evrope! I ta Evropa, da je na pijacu sad izneseš, ne bi niko dao ni pišljivog boba, ja da ti kažem. A vidiš li nas, pucamo od vitalnosti”, odgovorio je baja koji je ušao u ulogu Trokrilnog jer mu se umesto Ursule učinila Štefica.

A da pomalo pucamo i to po svim šavovima, očigledno je čim se fokus pomeri sa mrmota na dane koji život čine.
Svakodnevno se običan čovek kreće između očaja, ogorčenosti, bede, nemoći, neznanja, nepravde. I to predugo traje. Nismo ni svesni da bi kao kolektiv, da nas neko posmatra, imali neku šifru.
Tragedije koje se dese otkriju u kakvo smo se društvo okrutnih, sebičnih i bezosećajnih ljudi pretvorili. Ogledalo smo na tavan sakrili, na kritiku netoleratni, samokritike lišeni.

Kolektivni monstrum je u nedelji iza nas uzeo svoju žrtvu. Bila je to jedna neiskvarena duša sa kojom se neko okrutno poigrao. Drugi su jedva dočekali da svoje komplekse leče podsmevajući se.
Ovo je, pokazuju svakodnevno to i oni koji nas vode, carstvo bahatih, bezobraznih i beskrupuloznih. U takvom društvu Mladen nije imao šanse.
Potresno je i to da bi njegova sudbina bila potpuno drugačija da se otisnuo u neku tuđu, ali normalnu zemlju.
Kao toliki Mladeni pre njega koji su videli da ovde nemaju šta da traže. Jer, dobrota i pamet ovde više ne stanuju.

Milanka Kovačević