Treći krug…

Počelo je čišćenje ispred IRB-a koji je izgorio na još neutvrđen način.

Estetski će taj prostor izgledati ugodnije, ali suštinski ništa neće značiti dok se ne počisiti u IRB-u – primarno kriminalac, falsifikator, narcisoidna neznalica, lažov i manipulant Dražen Vrhovac.

Ukrao je mnogo taj sluga Igora Dodika za vrlo kratko vrijeme, nije baš deset miliona evra kako se tvrdi, ali nije ni mnogo manje; Plus brojne nekretnine koje su mu “pale s neba” od 03.01.2020., kada je imenovan na poziciju direktora najznačajnije finansijske institucije u RS.

Stanovi su u Novom Sadu, Budvi, Banjaluci, apartman na Jahorini, poslovni prostori u Prijedoru, najmodernija autopraonica, vrijedna preko pola miliona KM, takođe u Prijedoru; Nekoliko skupocjenih vozila, gradi velike ugostiteljske objekte…

Ništa od toga nije planulo, ali IRB koji vodi jeste. Interesantno.

Još je interesantnije koliko se ta štetočina uplašila – sav on drhti dok izgovara idiotluke, kako bi pokušao odbraniti svoju kriminalnu ulogu i poziciju u IRB-u i sopstvenu izjavu da su izgorili ugovori i sva dokumentacija. Serverima se može ta nesposobna, ali prealava, budala zakititi.

Tužilaštvo još uvijek radi vještačenja; Potrajaće, čini se ali Vrhovac je već trebao biti priveden. I pritvoren.

Svakako će biti zatvoren, ako ne zbog sveg zla koje je počinio u IRB-u RS, onda zbog “bijelih” veza. A i voli bijelo, nosi ga do mjere da je ubijeđen da je nešto više od ništarije; Okružen beskičmenjacima koji podržavaju svaki njegov zločinački potez, mali, jadni “biciklista” (duboko povijen pred jačim, gazi nemilosrdno slabije) “letio” je sve dok nije planulo a sada je u šah-matu. Prema gmazovima poput njega ne treba imati milosti – u vremenu koje dolazi neophodno ga je do koske raskrinkati, što ću i učiniti. I to kapilarno, da će i bez bijelog shvatiti da mu je “nebo palo na glavu”, zajedno sa svim što je prokletnik oteo. Iskreno, mučno mi je pisati o gmizavcima poput njega, ali takav je posao – često moraš i najotrovnijim smećem da se baviš.

Zoran Bulatović, Glavni tužilac OJT, pokazuje da ima kičmu – IRB je samo jedan od slučajeva na kojima će javnost moći utvrditi da li je njegova kičma tek privid ili zaista postoji.

Usudio bih se reći, iako će mnogi ustvrditi da je prerano, da je Bulatović ima. Ako sam se prevario a vjerujem da nisam, zbog jedne loše procjene neće mi pasti “šešir sa glave” ali hoće Bulatovićeva profesionalna glava. Do Bulatovića je. Što se mene tiče, imam nekoliko šešira.

Što se Vrhovca tiče, on je, izvan svake razumne sumnje, veći i plašljivi zec od mnogih Dodikovih pokusnih kunića iz NarkoRežima, od kojih je uvijek spreman napraviti “gulaš”, ako mu je to potrebno za adhok odbranu.

Milorad Dodik se po prvi put nije javno oglasio oko nekog od velikih nedjela počinjenih pod njegovom vlašću, kako bi ga odbranio. Tako je paljevina IRB-a ostala bez njegovog javnog davanja instrukcija policiji i pravosuđu, što je zaista rariret. Ostala je i bez dokumentacije i ugovora koji su izgorili i uništeni što je Planetarni raritet kada su finansijske institucije od posebnog značaja u pitanju.

Gulaš postaje sve gušći. Vrhovac sve kuvaniji ali i dalje, kad povuče, ubijeđen da je Neko, iako je tek polupismena, osiona, nasilna, drska, bezobrazna zločinačka Ništarija.

Podsjeća me na Zorana Stevanovića, iz vremena kada se uzdizao do jednog od Kumova NarkoKlana Kavčana u RS, koji opet pokušava da preuzme “Aluminu” kako bi je pretvorio u Fabriku droge. S tim, što je obojici istekao rok trajanja, ali je Vrhovac bio “upotrebljiv” Narkorežimu mnogo mnogo kraće od Gladnog!

Stevanović je uporan, iako je opkoljen – misli da će ga drukanje nižih nivoa narkosaradnika spasiti. Neće. Ali, Gladni je to – juriša na Fabriku, jer je prisiljen – Viši NarkoNivoi ga prisiljavaju na to.

Biće to interesantno posmatrati – da li će Dodik, u svom rušilačkom varvarskom udaru na RS, ugurati Stevanovića u “Aluminu”, a “Aluminu” na listu firmi sa kojom je kažnjivo poslovanje. Što bi bio kraj za firmu i ostavljanje stanovništva Zvorničke regije bez mogućnosti da prežive.

Moram pomenuti još jednog od Kumova, takođe vrsnog prijatelja Igora Dodika – to je Siniša Kostrešević, Narko”General” Kavčana i honorarni direktor Policije, koji je obavio oproštajnu posjetu Sjevernoj Makedoniji.

Kako se približava dan njegovog odlaska iza brave, sve je nasilniji i opasniji; Spreman na svako zlo.

Najviše bi ga se trebali pripaziti oni sa kojima “radi” u policiji. Pribijen je uza zid, nema kud, (iako bezuspješno pokušava stvoriti privid da je sve u najboljem redu) i spreman na žrtvu, ali ne vlastitu; Već da žrtvuje!

Spreman je na svako zlo; Pitanje je kada nije bio, ali ranije je i planirao – sada donosi brzoplete odluke, pune grešaka koje još uvijek drugi plaćaju. Još malo.

Isti je slučaj i sa Vrhovcem i sa Stevanovićem. I sa Dodikom mlađim. Što se više upinju, sve su slabiji. Otvorene knjige, lako čitljive, koje, hvala Bogu, niko neće zapaliti, ali ih hoće zatvoriti.

Sa Dodikom starijim biće još bitke ali i on je na kraju snaga. Već dobro “pojeden” od bagre, šljama i najtoksičnijeg ljudskog ološa kojim se okružio.

Dodik će se, iako teško oslabljen, boriti, premda zna da je sve to uzalud. Ali nema kud. Što je najteža moguća pozicija na “tabli” na kojoj se igra ova preteška igra.

I čiji Treći Krug je već počeo. Nije ih ostalo još mnogo.

Slobodan Vasković