Neki su ugazili u preporod…

U sedmici iza nas se većina građana suočila sa minusom. I na toplomeru i u novčaniku. Slučaj je hteo da gubitke osete i oni koji na dršutvenoj lestvici nešto više stoje, što se, priznaćete, ne dešava često. Neki su, pak, imali više sreće, pa su već ugazili u preporod koji svi iščekujemo.

Stevandić je ostao bez vozača, a Čović bez optimizma, Bisera Turković bez ikakve mere, svi u politici bez stida, samo je Đajić je uspeo da zadrži sve funkcije što je, opet, loša vest za celu zajednicu, pa na kraju, i za njega samog. Čini se da mu je odmor preko potreban.

Jedini dobitnik je bivši ministar bezbednosti BiH za koga smo saznali da je za 18 hiljada maraka otkupio zatvorsku kaznu. Zloupotrebio položaj, osuđen na pola godine zatvora, “pozajmio” od sestara pare i sad je slobodan čovek. Za kriminalce ovo je zemlja slobode kao malo koja.

Dok je Tursku i Grčku paralisao sneg, u Federaciji su se bavili izbornim zakonom. Pošto se proces odvija pod Palmerom, more je bilo logičan izbor. Učesnicima je potom rečeno da budu u skladu sa lokacijom, mozak da puste na otavu i u Neum da dođu bez njega. Na kraju su i izjave bile van pameti.

Izetbegović je bio smušen, ali i entuzijastičan, ustreptao i pun nade bez osnova. Čović rekao da je ostao bez optimizma, takoreći bez životne energije. Zato će se do sledeće runde povući na hacijendu da meditira pod svojim palmerom, pardon, palmom. I na ostalima se videlo da su aparat za razmišljanje ostavili pred vratima Neuma, pa je mala verovatnoća da će nam se isplatiti trošak što smo ih na more u januaru slali.

Čović je potom nazvao Baju koji je u tom trenutku držao konferenciju za štampu.

“Đe si, Dragane, kako je bilo? Ma, imam vremena, držim neku konferenciju, ali to su samo novinari, mogu da čekaju, ko im…. Šta je bilo? Loše meso? A lešo. Jesam ti rekao da ti je bolje kod nas. Kad mi ugostimo, to se pamti. ‘Ta će Bakir. Dolaziš u Banjaluku u utorak? Odlično. Nećemo u Agape na suši. Vodim te ja kod mog čoveka na janjetinu. Biće i onaj sa harmonikom. Ima da pevamo, a i majku ću zvati. Voli ona kad se ja družim sa tobom. Kaže, zna Dragan i reku da okrene oko svoje kuće, a da neće evropske parlamentarce. Posebno ako im se plati”.

Što se tiče RS, tu nema problema sa izbornim zakonom. Važno je da su učesnici isti, da se prikupljeni porezi povećavaju jer će imati da ih dele oni koji izbornu trku trče. Nije važno da li kao opozicija ili pozicija. Svi dobijaju od tog kolača.

A dobitnik je i Baja koga naizgled ne brinu ni sankcije, a ni eventualni vaskrs istrage o kupovini vile u Beogradu. Kaže da su zadovoljni i on i komitet i najavljuje preko 2 milijarde investicija, takoreći preporod.

Trebinje je već ugazilo u njega, tamo se i nedeljom gradi i radi, a saznali smo da je od prekjuče i aerodrom za korak bliži. Ostatak Hercegovine polako umire. Neko u pepelu, a neko biološki.

Broj penzionera u 4 od 6 opština je premašio broj radnika. Ali, nek ne gube nadu. Ima vremena da i njih zapljusne talas napretka. Pripomoći će i braća iz Srbije. Ista nam je razvojna taktika poznatija kao: “Da nismo uzeli kredit, morali bismo se zadužiti”.

A dobro se zna da se kredit daje onome ko ima šta i da proda. Jeste da smo mnogo toga sveli na prosjački štap- i šume i vode i elektroprivredu, ali, što kažu, za svaku robu se nađe kupac. S obzirom ko će nas prodavati, završićemo na pijaci.

Nije nikakva uteha, ali smo u nedelji iza nas videli da je ceo svet zahvatio neki haos. Ne samo meteorološki. Strepeli smo hoće li se naći neka budala koja će pritisnuti dugme i raspaliti sukob oko Ukrajine.

Rusi vežbaju na granici, a saveznici Ukrajini šalju šlemove, eventualno municiju. Poručuju: “Vi ratujte, a mi ćemo vas kuražiti”.

Sa nadom (bez nekog realnog osnova) da će februar doneti zanimljive, ali lepše događaje, stavljamo tačku i na nedelju i na januar.

Milanka Kovačević