I posle barabe – bitanga
Ulazimo u finiš godine koju smo više preživeli nego što smo živeli…
Uspeh bi bio da to konstatujemo i narednog decembra. Stigli smo dotle da više nije potaman ni onima kojima je ovo do juče bio Eldorado. Razvoj nam se dešava samo na javnom servisu. U ćorsokaku su oni koji nas brane pa su spremni da nas trampe za svoju kožu. I za bogatstvo koje su stekli derući našu, dakako. Stanje je zrelo za promenu, ali se ispod jagnjeće čapre onih koji bi sad na njihovo mesto ukazuje vučije lice. Vide četiri milijarde maraka razloga da nam se preporuče. Zaposesti budžet im je jedini motiv i ceo program.
Mada Balkan nije etalon za neku normalnost, ohrabrujuće, nedelja je otpočela namerom da se Srbija, Albanija i Severna Makedonija povežu. Kod nas potpuno drugačiji vetrovi. Počeli smo je u tužilaštvu koje traga za napadačem na ustavni poredak zajedničke države.
Pošto se prema zajedničkoj imovini odvajkada odnosimo kao prema Alajbegovoj slami, dakle, razvlači je ko koliko može, i prvaci su se, punih džepova slame, pravili ludi. Posle su Čubrilović i ostali Špirići potpisivali izjavu da će do naše poslednje marke braniti Dejton. Kažu da su hteli i iz Amerike da ga brane, samo što Špirić još ne može dok mu sankcije ne skinu.
Baja je i dalje glumio alfa-vođu na sopstvenom koritu osokoljen Orbanovom podrškom. Jeste da smo saznali da će nas to koštati više od 100 miliona koliko je rekao da će Mađarka investirati, ali se svaka lakovernost plaća. Ako se već busamo da nam je pamet u genima, morali bismo znati da nema besplatnog ručka, a kamoli podrške. Naše iskustvo govori da će nas pomoć najmanje koštati ako ne dođe, kao ruski krediti.
Sa hoklice se prošle sedmice oglašavala i predsednica Željka. Gde god da sedi, neki reporter je tu kako bi javnost podsetila na svoje bitisanje jerbo su izbori blizu.
“Ne znam u čemu je problem saslušati nekog ko drugačije misli, pod uslovom da misli kao ja. Vi sa drugačijim rezonom ste izdajice i, da se ja pitam, niko za vas ne bi ni čuo. Šteta što nemamo Sibir, ili barem Ivanjicu, da mogu da vas proteram. Inače sam veoma tolerantna i miroljubiva.”, ocenila se Željka.
Baja je, kao mera svih stvari ovde, ocenjivao one u Sarajevu koji zloupotrebljavaju institucije.
“Sve to čine zato što su ljubomorni jer je naš entitet bolji. Zato hoće da unište BiH koju ja isto branim tako što zaključavam vrata. Da ne bi isprljali hodnike, sprečio sam ih da uđu. Posebno ako su neokupani jer je poznato da sam ja čistunac koji higijenu ceni iznad svega. Onda su oni, tužibabe jedne, umesto da mi se zahvale na postavljajnju higijenskih standarda, zvale tužilaštvo i ko zna koga sve. Rade to da mi napakoste zato što sam u RS napravio Skupštinu, ma prava lutka. Sve što zamislim kroz nju prođe, kao virus kroz šal. Takva nam treba skupština i u BiH, ali ne daju. A kakvo mi je tek sudstvo Milan napravio. Sposoban čovek, skoro kao ja. Tužbe su u fiokama znale da leže i po deset godina, sve dok slova ne izblede. Više se ne može razaznati gde počinje moj kredit za vilu, a gde završava izgradnja zgrade Vlade. I sad bi oni tu dobru praksu menjali. E, ne dam da se dira što sam spram sebe podesio”, uzviknuo je Baja i otišao u Sarajevo da glasa protiv svih odluka, makar ispao glup u društvu.
Zvezda nedelje je bio “susjed” Zoran Milanović koji nam je otvorio oči rekavši da za glavnog imamo jednog barabu, a da oni drugi imaju lažove. Mrtva trka je među tim kategorijama. Ipak, između redova, razaznajemo da je Milanović hteo da kaže da su mu kolege bitange. Ukratko, to je društvo u kojem se, očito, dobro snalazi.
I dok su pred praznike prasići poskupeli, opozicija je potpuno devalvirala. Nije baš da je bila na nekoj ceni, nije i da je Nešić neka opozicija, ali dobro dođe Baji da pokaže da je od barabe na vlasti gori onaj koji pretenduje na istu.
Elem, Nenad je najavio treći blok. Niko i ne misli da je nameran da nešto gradi mimo Jahorine koju je zaposeo. Blok je tu više simbol za betonske cipele za neposlušne, pošto se vidi da čovek izrazom i govorom tela preferira povratak stila “Čikago 1922.”
Sve bi ovo demoralisalo stanovnike naše srećne zajednice da nije javnog servisa koji sipa optimizam kao Višković opšta mesta.
Javlja RTRS da nam je plata premašila hiljadu maraka. Beleži rast industrijske proizvodnje. Struja će da poskupi, ali će i dalje biti najjeftinija, kao i gas iz Rusije samo za nas, koji će nas na kraju koštati papreno kao mađarski gulaš.
I tako, dok se himalajski lednici tope velikom brzinom, mi nestajemo natenane. Ni jedna sredina nije zabeležila pozitivan prirodni priraštaj. Sada u stvarnosti vidimo posledice odlivanja mozga i odlaska mladosti.
Očekivati da javni interes bude imperativ onima koje plaćamo da planiraju budućnost ove zemlje je isto što i ljutiti se na maligne ćelije što ne brinu o zdravlju organizma. Potpuna besmislica.
Nesvesni da nas je dobro načeo i nemoćni da mu se odupremo, ostajemo verni kanceru.
Milanka Kovačević