Muve na medicini…

Naši funkcioneri su kao muve. Tamo gde se skupljaju, tu je najviše para. A u doba korone, na izvol’te, takoreći nebranjene, su bile u medicini. Jasno je da za njih, osim profita, ništa drugo nije sveto.

Zanimljiva je nedelja iza nas. Kolektivni predsednici nam lete kao muve bez glave. Tačnije, jedna glava je bila u Njujorku. Mnogi kažu da je mudro nastupila, dok drugi tvrde da je pričala za sebe. Druga glava je bila u Budimpešti gde je savetovala kako treba se prave deca. Kao da nas ovde ne… jedi svakodnevno. Ona treća je valjda čuvala kuću. Niti zbori, nit’ romori dok gilipteri iznose nameštaj i skidaju prozore.

Nakon što se u Mađarskoj zauzeo za tradicionalnu porodicu i rekao da će da nam podigne natalitet, čim je sleteo, Baja je, sada već tradicionalno, najavio otcepljenje. A kako on, tako i njegove muve, u roju su počele da hvale kako će nam biti lepo kad budemo sami, pa kako će Bajin unuk moći da nam bude predsednik, pa će sve biti naše što će, razume se, oni moći da prodaju investitorima.

A dok investicije ne nagrnu, nismo ni mi baš bez preduzetnčkog duha. Budući da je kiseonik zlatna roba na tržištu, bacili smo se na njega. Ali, koji izabrati?

“Šta narod zna šta je kiseonik? Ovi naši mogu da dišu i ispod auspuha, k’o da je važno dal’ je industrijski il’ medicinski. Kupuj što je jeftinije, treba sebe gledati, neće ni ovo naše trajati doveka”, mora da je razmišljao prosečni bh. nabavljač kiseonika za bolnice.

I to ne treba da čudi jerbo je svet ovde trpeći, nagodan. Nit’ se buni nit’ šta ište. Nek’ samo ne tuku po glavi i nek’ daju nešto, tek da se ne crke. I svi mirni. Ono što nismo znali je da je među istaknutim muvama i Stanislav Čađo.

Poslednji put kad se javnost bavila njime, u fokusu je bila saobraćajna nesreća. Kakvu je ulogu u svemu imao ovaj bivši ministar, nije u potpunosti rasvetljeno. Pomislili smo da ga je za svagda prekrio pepeo zaborava. Ipak, još jednom se pokazalo da je ovo mala bara sa tek nekoliko prezimena koja su poklopila sve.

Čađo je u nedelji iza nas, poput ljudskog đuleta, ispaljen u javni prostor kao nabavljač kiseonika. Nije Čađo tikva bez korena. Zna Čađo ljude, a bogami zna ponešto i o ljudima. I Čađo je iz Laktaša, što da njega ne zapadne neki eksport-import? Ako ne može nafta, može barem kiseonik. Nema ukus, nema miris, kvalitet će potvrditi brat Bing i da ih bog pogleda. Sad, da li će neko zbog toga ranije da se preseli na nebo, prosto nije u njegovim rukama. Ima tako osetljivog sveta kojem bi i planinski vazduh smetao.

Pitanje kiseonika je potpuno bacilo u zapećak Zeljkovića koji se tek smestio u ćeliju, ali i Bajinu priču o samostalnosti, pa i odluku Ustavnog suda o šumama oko koje su se veći deo sedmice izjašnjavale ostale muve iz roja. Zujanjem su zamagljivali prazne novčanike i cene koje divljaju.

Ipak, kada je kiseonik eksplodirao, trebalo je neutralisati štetu i stvoriti prostor za sledeći potez. Tu na scenu stupa Služba koja iz fioke izvlači privatni snimak u kojem gradonačelnik Banjaluke devojci na sebi daje instrukcije u jahanju. Služba je sigurno žalila što prizor nije lascivniji, ali je dovoljno glup i time upotrebljiv da se javnost malo zgrozi i drži u uverenju da su ovi drugi još i luđi.

To, doduše, i nije tako teško. Dovoljno je pogledati Nešića. Prvo vas oblije znoj gledajući ga sa koliko napora sklapa prosto-proširenu rečenicu. A onda vas obuzme sram sa koliko oštrine je neko tako neuk spreman da procenjuje stručnost drugih.

Elem, mudri Nešić se bogu zahvalio što u RS nema takve konfiguracije terena kao u Zenici i okolini, jerbo, kaže on, ne bismo ni kilometar auto-puta izgradili. Dakle, bivšeg direktora puteva RS baš briga za Hercegovinu i njenu konfiguraciju…njemu su u glavi ravnice. Takoreći, pukao mu prazan prostor.

Nakon svega što nas je stiglo u prošloj sedmici jasno je da su Nešić i njemu slični blagosloveni. Jer, ko ima mozak, nadu da će ovde imati život dostojan čoveka ne može da ima.

Ukratko, vreme je da prestanemo da se zavaravamo. Nismo mi zemlja ponosnog naroda, kako nas naši prvaci ubeđuju dok veličaju zastavu koju koriste kao smokvin list. Ako je suditi baš po njima, dakle onima koji nas predstavljaju, ovde caruju lopovi, prevaranti i pokvarenjaci koje slede podanici pokorni.

Milanka Kovačević