“Ništa više ovde nije sveto, pa ni prvi milion”, skočio je ugledni privrednik iz fotelje nakon dnevnika i mašio se za telefon…

“Alo, kume, šta ste to pričali na Izvršnom komitetu? Slušam o nekakvom Zakonu o poreklu imovine i ne verujem. Jesmo li se zakleli da nećemo dirati prvi milion? A posle je sve i bilo legalno. Malo smo promenili zakon, malo prilagodili tender onome što smo hteli, ali sve je čisto. Kako da se ne sekiram? Šta kažeš? Biće kao u Srbiji, hahaha. Ne čuh za to. Onda, ne brigam. Znam ja to, moj kumašine, da morate zbog stranaca i ove opozicije, što mu dođe na isto. Kao bajagi da se borite za pravnu državu, a nastavljate kao i dosad. Dogovoreno, kume. Ko me upita za zakon, ja ću reći da će da stane za vrat kriminalu i nelegalnom bogaćenju.

A za ono ti gledam. Bune se neki i pitaju kako softver može da se istroši? Zamisli, kažu da to nije to papir da ga nestane. Ali, ja sam im dobro zapušio usta, baš kako si me naučio. Jes’, rekao sam im da ću da ih otpustim ako budu gurali nos u ono što ih se ne tiče, što će se desiti i ako ne budu glasali za tebe. Pošto nije bilo penzionera, nisam mogao baš da kažem da će ostati bez pezije, ali imaju decu koja će tražiti posao sutra. A i prebacio sam ih tamo u ćumez pored čistačica. Bolje nisu ni zaslužili kad pametuju tamo gde se samo jedna pamet pika”, mudro je zaključio kum milioner sa poreklom iz budžeta.

A samo koji kabinet dalje, razmatrala se cena vakcina. Ministar je rekao da je 2+2 u prošloj sedmici bilo između 4 i 5, što je u redu jerbo je do sad iznosilo namanje 9, a ponekad i 11. Da je bilo drugačije, ne bi kumovi baš bili to što jesu danas i ovde, Načisto bi propali da su morali da žive od plate, a možda bi i otišli u inostranstvo. A kud bi nam zemlja dospela bez takvih kalibara? Uostalom, ko bi gradio puteve i tunele, pa i zgradu za m:telove i različite uprave? Jel’ treba da šatore razapnemo ili, ne daj bože, u pećine da se vratimo? Jel’ to hoćete?

Uostalom, oni koji nas vode i ne troše vreme da neukoj javnosti proširuju vidike. Skloniji su filozofskom pravcu koji kaže da su na brdu oni koji dalje vide. Zato se i naš krem sjatio na planine, a oni koji su najvredniji- na Jahorinu. Pored vrednih eksponata domaće faune, zov snobovske prirode je privukao i primerke iz Škaljarskog i Kavačkog rezervata. Policija je reagovala kako bi sprečila mešanje vrsta na planinskoj lepotici i sprovela do granice uvozne vrste kako bi se očuvalo autohtono poreklo naših kapitalaca.

Jeste da su već među nama jer kupuju nekretnine i u stanogradnju ulažu pare, ali i mi sitni kadar, barem za gepekovanje, imamo. Srećemo ga odmah iza brda, u Bileći. Tamo je, naime, jedan mladić uspešno zastrašen, a potom prebijen i stavljen u gepek. Sud je na slobodu pustio počinioce, do početka procesa. Živi nismo da čujemo kako će sve teći i kakav će epilog imati.

Ipak, nije sve tako crno kad imate dežurne neprijatelje koje možete da optužite za sve što ne ide. I dok Vučić ima samo Đilasa, ovde imamo Incka i kompaniju. Opštepoznato je da protivnike iz cipela izbacuje vaš uspeh. U sedmici iza nas smo odlučili da i gađamo tamo gde ih najviše boli, pa smo Derventu proglasili gradom. Jeste da nema pozorište, izgleda da nema ni bioskop, sigurno nema metro, a ni neke visoke škole, ali neće nama niko određivati šta je grad.

Jel ima najmanje jednu ulicu? Ima! Jel ima zgradu? Ima! Ima li i neki ćošak koji može da se trgom nazove? Ima! I, šta ćete više? Jeste da kažu da ima manje stanovnika sad nego zaposlenih nekad, ali druga su to vremena bila.

Sada je mera uspeha ono što vam Baja kaže. A on trvdi da od Dervente boljeg grada niti je bilo, a neće ni biti dok Ukrina mirno teče.

Sreća po Ukrinu je u tome što nije planinska reka. Onda bi mera uspeha bila reka u cevima, dok ostala bogatstva smeštamo u džepove kapitalaca. Ukratko, u razvoju smo toliko odmakli da vam mozak i nije potreban. Ima ko da misli za vas.

Milanka Kovačević