Pravo kretanja, pravo slobode javnog izražavanja, pravo na jednakost, može i smije biti ograničeno ili uskraćeno samo na zakonom propisan način, a nikako samovoljom i diskriminatornim ponašanjem i odlukama državnih organa…

Osnovni sud u Banjaluci utvrdio je juče neposrednu višestruku i produženu diskriminaciju u odnosu na tužilje Aleksandru Vranješ i Sofiju Grmušu zbog pripadnosti neformalnoj grupi građana Pravde za Davida.

Neposredni povod za ovu tužbu jeste dešavanje s kraja novembra prošle godine kada je Aleksandri Vranješ i Sofiji Grmuši od strane policijskih službenika naređeno da se udalje sa Trga Krajine samo iz razloga što su prepoznate kao članice neformalne grupe “Pravda za Davida”.

One su u tom trenutku same sjedile na klupi i čekale drugaricu, što je i snimljeno. MUP-u RS se nalaže da zbog svega navedenog Sofiji Grmuši i Aleksandri Vranješ isplati po 1.500 KM.

Jovana Kisin, advokat iz Banjaluke koja je zastupana Aleksandru i Sofiju istakla je da je raduje što je redovni sud prepoznao i utvrdio svojom odlukom diskriminaciju kao jednu vrlo ružnu i štetnu pojavu u drušvu, a s druge strane, vrlo često prisutnu.

“Ovo je velika pobjeda za ljudska prava koja štiti sam Ustav RS, Ustav BiH i Evropska konvencija o ljudskim pravima. Svaki građanin ima pravo na jednak pristup i jednako postupanje u odnosu na javnu vlast. Pravo kretanja, pravo slobode javnog izražavanja, pravo na jednakost, može i smije biti ograničeno ili uskraćeno samo na zakonom propisan način, a nikako samovoljom i diskriminatornim ponašanjem i odlukama državnih organa”, rekla je Jovana Kisin za BUKU.

Ona ističe da su tužilje u ovom postupku dokazale da se njihovo ponašanje u kritičnim situacijama diskriminacije nije nimalo razlikovalo od ponašanja drugih građana, da one nisu pravile nered, remetile javni red i mir, urgožavale druge građane da bi reakcija MUPa bila uskraćivanje prava na slobodu kretanja i boravka na određenim javnim površinama.

“Sud je utvrdio da je Republika Srpska putem MUPa bez zakonskog osnova tužiljama ograničavala slobodu kretanja i da je povrijedila prava tužilja na jednako postupanje u odnosu na ostale građane, te je sud zabranio tuženoj da ovakvo diskriminatorno ponašanje nastavi.

Sud je takođe dosudio i naknadu nematerijalne štete zbog povrede sloboda i prava ličnosti. Uvelikom pozdravljam primjenu Zakona o zabrani diskriminacije BiH u sudskim postupcima, što je dosad bilo prava rijetkost”, ističe Kisin.

Ona dodaje da kada je pisala ovu tužbu, tražila je bilo kakav sličan slučaj u sudskoj praksi i nije ga našla.

“Tužba je kreirana po prvi put na ovakav način u potpunosti se oslanjajući na prava propisana Zakonom o zabrani diskriminacije BiH. Zbog toga je presuda značajna jer se po prvi put utvrđuje postojanje diskriminacije i zabranjuju diskriminatorni postupci jednom sudskom odlukom. Ona je značajna za utvrđivanje i zabranjivanje bilo kojeg oblika diskriminatornog ponašanja i primjenjiva je i na potonje slučajeve kojih će sigurno biti”, pojašnjava naša sagovornica.

Dodaje da je za članove i aktiviste neformalne grupe građana Pravda za Davida ova odluka veoma značajna, jer je to grupa ljudi koja se u Banjaluci, posljednje dvije godine najviše diskriminiše.

“To su ljudi koji su po deset puta lišeni slobode bez ikakvog zakonskog osnova, tjerani sa javnih površina, progonjeni montiranim krivičnim i prekršajnim postupcima… Veoma je značajno da oni dobiju svoje parče pravde, vrednovanja i jednakosti u postupanju sa ostalim građanima jer im to Ustav i zakon garantuju”, kaže Kisin.

Buka