Glupa priča…

Država nam je cirkus, a mi pod šatrom buljimo u opsenare koji izvode otrcane trikove nemoćni da se trgnemo iz letargije. Malobrojni, koji podignu glas i zatraže neki novi trik, jer onaj da nas u Sarajevu mrze i zveckaju oružjem znamo napamet, bivaju ismejani, učutkani, gađani trulim paradajizom ili, jednostavno, oterani.

“Jeste glupo, ali može biti korisno”, rekao je Baja spremajući se za Beograd gde će opet pričati o sarajevskoj čaršiji koja zvecka oružjem. Uzalud je doktor išao za njim ponavljajući da je to što je čuo da zvecka u stvari escajg sa Baščaršije. Ali, avaj. Baja je gluv za argumente, a i od pritiska mu pomalo zuji u ušima. “Otkud njima escajg kad se dobro zna ko je jeo zlatnim kašikama još od onomad”, zabrundao je i krenuo put letelice sa namerom da aterira direktno u sve dnevnike RTS-a pošto je ove u RTRS-u već izgustirao.

“Glupa ti je priča”, rekao mu je i Vučić, ali je Baja ostao pri svome. “Samo ti mene pusti. Pa ja na glupim pričama i opstajem tolike godine, i vidi nas dokle smo dogurali. Skoro da smo veći i od Dušana. Pravi smo carevi. Nego, da mi registrujemo ove tvoje iz javnih uprava da glasaju poštom. Izdaćemo im lične karte, nek rade nešto i u policiji, dosta smo im za džaba davali platu.

Moram da ti čestitam kako ste majstorski kupili Beograđanku. Rekao sam ja, ova zemlja ima potencijal. A narod, milina. I ja sam pokupovao svašta, a niko da pisne. Jer znaju kad podviknem šta će biti. Nego, ova prokleta korona, pa ni glas ne mogu da vežbam. Nema zborova, nema Jandrinog jata. A i Jandra ufitiljio nešto. Evo, kad nam se i Ceca žali. Moraću da je malo provozam u helikopteru, da je razonodim. Jesam li ti pričao kako sam prošle godine pustio glas, Manjača nije tako odjekivala još od Jablana, opisano i u knjizi”.

“Jesi li video onog Fadila. Budala, svi mu se smeju. Traži pomoć u borbi protiv korupcije, a on optužen. E, bože, svašta ima u tom Sarajevu. Zato ja tamo ne idem. A neću ni u Crnu Goru. Ništa ne očekujem od ovih novh. Milo je bio car. Sa njim si mogao onako carski da se raskomotiš, pa masaža, pa sauna, đakuzi, pa sve lepo i polako. Ovi novi k’o da nisu naši. Te, sve pošteno, te po pravilima, te ko ih uhvati u kršenju zakona.

Pa, bog vas u šumu okrenuo, kako ćeš ovde vladati ako se zakona držiš!? Prvo sedneš sa ljudima, pa se dogovoriš. Onda to skupština lepo usvoji. Ako se nađe neka budala da protestuje, policija prebije i pozatvara i da vidiš kako sve funkcioniše. Ako se ko i žali, tužilaštvo je tu da kaže da nema osnova za krivično gonjenje. Ako čak i dođe do suda, pogube se dokazi, podaci, svedoci i ništa. Kad sam uspeo da pokrijem onoliku zgradu Vlade, da ne mogu ubistvo nekog Davida ili šta ja znam već, kredit u Pavlovića banci.

Nego sam ti nešto ucveljen, moram da se posavetujem malo. Ne, ne, koji ću kod psihologa. Da on nešto zna bio bi član, k’o ja.

Ne znam što mi toliko ljudi savetuje da potražim stručno mišljenje, ali nije to za mene. Znaš da primamo savetnice, sve probrane devojke. Animirale po klubovima. A ko tamo zanat ispeče, spreman je na sve.

A i ovo je neki đavolji posao, stresan. Treba se relaksirati inače završiš tako što pričaš sam sa sobom. A one kad posavetuju, posle toga je čovek kao nov. Trebao bi i ti da probaš. Umoran si, vidi ti se.

Nego, sad smo jedno. Od praznika do glasača. Što je moje, to je i tvoje. Sad ću Radovana nazvati da mu kažem da odluči da ti vrati milion što si nam k’o bajagi dao. Trebaće za sendviče. Da posle ne kažu da nam je narod gladan.

A, bogami, vreme je da i mi ručamo. Ogladni čovek od silnog razmišljanja. Hajmo na pečenje. Jagnjetina je bolja od lignjetine, da vidiš.

Milanka Kovačević