Zbog propasti i malverzacija u poslovanju „Bobar banke“ nismo dobili odgovorne ni nakon više godina…

Brojni su oni koji su se na račun ove banke obogatili, a koji nikada nisu vratili uzeti novac.

Stručnjaci i nevladine organizacije smatraju da je najveća krivica na Agenciji za bankarstvo RS, koja nije pratila šta se dešava u „Bobar banci“.

Krediti bez pokrića, doveli su do propasti „Bobar banku“ i tako odnijeli oko 125,5 miliona KM. Na taj način direktno je oštećeno oko 40 državnih institucija, opština, firmi i drugih privrednih subjekata, koji su imali određenu ušteđevinu ili ulaganja u ovoj banci.

Međutim, brojni su oni kojima propast banke nije teško pala.

Goran Tomić, braća Lijanović, Zoran Vasilić, Marko Ostojić, Slobodan Pavlović, Goran i Davor Račić, Mitar Perić, samo su neka od imena koja su uzela višemilionske kredite kod „Bobar banke“.

Novca se nisu libili ni Risto Marić, aktuelni poslanik Socijalističke partije u NS RS i bivši direktor „Šuma RS“, kao ni Ljubomir Mrda, aktuelni savjetnik ministra za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH Staše Košarca. Stotinama hiljada maraka zadužili su se i Miloš Stevanović, Siniša Kajmaković, Mihajlo Vidić, ali i Luka Petrović, generalni sekretar SNSD-a i direktor ERS-a.

Niko od navedenih nikada nije vratio uzeti kredit. Većina firmi pod čijim imenom su uzeti ovi krediti, ili više ne postoje ili su u stečaju.

Tužilaštvo BiH u slučaju „Bobar banka“ podiglo je u martu 2017. godine optužnicu protiv 16 lica. Oni se terete da su, kao grupa povezanih lica, ostvarili nadzor nad cjelokupnim poslovanjem „Bobar banke“ te omogućavali davanje višemilionskih kredita bez adekvatnih sredstava osiguranja.

Među optuženima su i bivša direktorica Agencija za bankarstvo RS, Slavica Injac i bivša direktorica Investiciono-razvojne banke RS Snježana Vujinić.

„Predmet je sporan jer upravo u njemu vidimo svu tu neefikasnost u vođenju sudskih postupaka i procesuiranju predmeta korupcije. Jer ako uzmemo u obzir kada je Agencija za bankarstvo podnijela krivične prijave, a to je bilo krajem 2014. godine protiv nepoznatih lica zbog dešavanja u „Bobar banci“ onda zaključujemo da ovdje, uključujući i tu predkrivičnu fazu, da taj postupak traje bezmalo 6 godina“, kaže predstavnik Transparensi internešnela u BiH, Uglješa Vuković.

Ekonomisti smatraju da je najveća krivica na Agenciji za bankarstvo, i njenom aljkavom radu kada je u pitanju praćenje djelatnosti vezanih za „Bobar banku“. Brojni su građani koji su u ovom slučaju izgubili svoj novac, a nisu dobili adekvatne naknade.

„Ono što ja sigurno znam je, da svi oni koji su štedili u „Bobar banci“, kada govorimo o fizičkim licima, namirili su se na nivou 50 hiljada maraka iz Agencije za osiguranje. A jedan od njih koji je imao milion maraka, živi i radi u Njemačkoj je pokrenuo tužbu protiv nepoznatog lica za odgovonost što je on taj novac izgubio“, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

I ostali koji su izgubili novac, odnosno firme, opštine i institucije, kredite se uzimale po instrukcijama ljudi iz vlasti, ističu ekonomisti.

„120 miliona danas, ili prije 10 godina ili pet kada se to sve desilo, su toliki novci, da smo mogli da isplatimo kompletnu subvenciju za poljoprivredu Republike Srpske za dvije godine. Mislim da nažalost niko ne odgovara, a propusti se prave, na štetu građana, privrede, pa na kraju krajeva i javnih institucija“, dodaje Zoran Pavlović.

Iz Transparensi internešnela u BiH kažu da je posebno zabrinjavajuće upravo to što su tužilaštva u početku izbjegavala da procesuiraju predmet. Zbog toga, ističu, postoji bojazan da će i ovaj slučaj na kraju završiti bez epiloga, poput većine procesa kada je u pitanju korupcija u BiH.

Od svih gore navedenih za sada se jedino oglasio Siniša Kajmaković, koji tvrdi da od „Bobar banke“ nije uzeo kredit od 400 hiljada maraka, već 50 hiljada i da je oko 30 hiljada vratio.

BN TV