Sve je izvesnije da su izbori precenjena kategorija. Sada nam se obija o glavu Platonova opaska da ne veruje u sistem u kojem tri neuka čoveka mogu da preglasaju Sokrata i njega. Nije do Platona, imali smo dovoljno vremena da postanemo obrazovani i pristojni. Jer, demokratija je probirljiva dama. Traži bolje ljude. Inače se pretvori u svoju suprotnost…
Ako kojim slučajem ne znate kakav je profil prosečnog stanovnika ovih prostora, zavirite u rezultate ispitivanja javnog mnjenja. Oni će vam nepogrešivo pokazati da ovde živi neuk i potkupljiv narod. Marketinški magovi spram toga i kreiraju kampanje u kojima se ne krije da u političkim vodama plivaju i opstaju opskurni tipovi koji strane menjaju brže nego Baja stavove.
Možda bi u nekoj zemlji to bila mana, ali je ovde kvalitet koji govori o spremnosti da se podiđe, prilagodi. I dok Baja mora da se umiljava spoljnom faktoru, unutrašnji kvazi-činioci se utrkuju ko će dublje da mu uđe u suštinu.
Elem, trenutno se na političkoj sceni vodi borba ko će osvojiti prvo mesto u podilaženju, da baš ne kažemo uvlačenju, vrhovnom političkom autoritetu na privremenom radu u Sarajevu. Za istaknuto mesto prvog uvlakača trkaju se satelitske stranke, takoreći tradicionalni koalicioni partneri. Tokom vremena je dolazilo do cepanja, takmičara je sve više, pa je utakmica bezobzirnija. U njoj neko ide đonom, a poneko i ivicom.
Kada je Baja priznao otcepljene socijaliste za partnere, Perica je u sedmici iza nas poljubio skute i čestitao dobar rezultat od 10 % zaštitniku iz Beograda. Ivica, inače poznati protivnik otcepljenja i priznanja, prigrlio je poklonika i priznao ga za vrhovnog i jedinog socijalistu sa ove strane Drine.
Proteklih dana došlo je i do lakog kontakta između DNS-a i Demosa. Povod je novi poslovnik koji je skupštinska većina progutala kao ćurka kukuruz. Nešić je u stilu gospodara puteva bacio rukavicu u lice Čubriloviću označivši ga kao slona u staklenoj skupštini. Naša skupština doduše često liči na menažeriju i uglavnom je na staklenim nogama. Ipak, iza zabrinutosti za zdravlje i ugled ovog doma se krije predizborna borba za poziciju bliže vrhovnom autoritetu.
I inače, malo šta je onako kako se u prvi mah učini. Možda se vama pričinjava da je privreda u kolapsu, država u rasulu, institucije na aparatima, a budžet na kreditu. Najupućeniji, dakle oni koji vode državu, tvrde da nam baš dobro ide. A oni nas ne bi lagali, jel’ tako?
Ministar privrede Petričević se pohvalio da nam je prosečna plata prešišala onu iz Federacije i da smo gotovo regionalni, ako ne i evropski, šampioni kad su mere za spas privrede u pitanju. Zato i vi možete da budete spokojni. Jer, ako imate osećaj da je drugačije, on vas, dakle osećaj, vara. Jerbo ministar ne bi nikad.
Zadovoljstvo je prošle nedelje sipao i prvi ministar od milošte poznat i kao premijer. Nije krio ponos zbog svog i učinka ekipe kojoj na čelu stoji. Ako šta i krene po zlu odgovorni su građani jer nepridržavanjem mera komplikuju tako dobru situaciju koju su nam stvorili Radovan i ministri. Jednom rečju, ako od gotovog napravimo veresiju, sami ćemo biti krivi.
Dakle, kad imamo tako sposobne ljude, potpuno je logično da ruski vetrovi zapahnu i nas. A šta se tamo desilo i kakvi su trendovi, pardon vetrovi, zaduvali? Rusi su, naime, na referendumu rekli da da se u narednih 15 godina među 144 i po miliona ljudi od Putina neće bolji naći. Kako stvari stoje on će i te 2036. godine, kao prethodnih 20 biti na čelu ove zemlje. Izbori su nepotrebni, mogu prosto da se svedu na formalnost, da se običaj provede i sačuva od zaborava. Ako se, što je u Rusiji bio slučaj, to kosi sa nekim zakonom ili ustavom, samo ga promenite. Jer, što bi neki ustav stajao na putu opšteg progresa i svetle budućnosti.
No, nisu svi znali kako na referendumu treba da se glasa. Stanovnici autonomne Nanetske oblasti su jedini doslovno shvatili svoju autonomiju i glasali protiv. Savetnik ruskog predsednika je rekao da su oni u apsolutnoj manjini, a sama oblast beznačajna.
Beznačajna gotovo kao izbori kojima je već sve ovde podređeno iako njihovo održavanje nije potpuno izvesno.
“Kad su izbori dobro organizovani narod na njih i ne mora da izlazi“, rekao je pre skoro 25 godina kragujevački finkcioner SPS-a. Nakon četvrt veka shvatamo da je čovek bio vizionar.
Više nego ikada ranije prepotentnim nosiocima vlasti i moći je potreban neko ko bi im šapnuo: “Seti se da si smrtan”.
Milanka Kovačević
