Čovek je sve manje u stanju da poima sebe kao humano biće…

Čitava javna sfera kapitalizma predstavlja sobu krivih ogledala u kojima čovek ne može da prepozna svoj ljudski lik. Najgore je što na kapitalistički način degenerisani život neprestano desetkuje čoveka i zbija ga u sve dublju rupu destruktivnog ništavila koje ima tehničku prirodu. Međuljudski odnosi sve su siromašniji i imaju dehumanizujući i anti-egzistencijalni karakter. Čovek u drugom čoveku ne vidi prijatelja i saveznika u borbi za humani svet već smrtnog neprijatelja.

Pandemija koronavirusa ukazala je na pravu prirodu kapitalističkog sveta i na pravu prirodu savremenog čoveka. Na kapitalistički način degenerisani čovek pokazuje interesovanje za drugog čoveka samo ukoliko u njemu vidi opasnost – koju treba ukloniti. U svetu svaki dan od bolesti i gladi umre preko 30 000 dece… Stotine miliona ljudi nema vodu… U „slobodnom svetu“ desetine miliona ljudi nema osnovnu zdravstvenu zaštitu i živi u kanalizaciji i kontejnerima… Njih niko ne pominje. Oni nisu „problem“. „Problem“ su oni koji „mogu da zaraze druge“. Od njih se „treba plašiti“.

Ne treba da se plašimo Rokfelera, Soroša i drugih kapitalističkih monstruma koji sistematski uništavaju život na Zemlji i čovečanstvo; ne treba da se plašimo naučnika koji u laboratorijama smrti proizvode sredstva za masovno uništenje ljudi; ne treba da se plašimo bankara i hohštaplera sa Volstrita koji su u stanju da preko noći unište ekonomije čitavih kontinenata i izazovu smrt miliona ljudi; ne treba da se plašimo korumpiranih političara koji se služe najprljavijim sredstvima da bi očuvali vlast; ne treba da se plašimo lekara koji su postali kapitalistički kasapi koji su spremni na najgore zločine da bi obezbedili što veće profite svojim gazdama; ne treba da se plašimo vlasnika farmaceutske industrije koji čine sve da što veći broj ljudi konzumira sve otrovnije i skuplje lekove…

Treba da se plašimo svojih komšija; radnih ljudi koji sa maskom na licu žure na posao; medicinskih sestara koje rizikuju život da bi nam pomogle; dece koja više ne mogu da idu u školu; starica koje prodaju krompir da bi mogle da prežive još koji dan… Treba da se plašimo onih ljudi sa kojima jedino zajedno možemo da sprečimo uništenje života na Zemlji i stvorimo humani svet…

Naš neprijatelj nisu „zaraženi“ ljudi – već kapitalizam. On je zarazio svet virusima koji uništavaju čoveka kao humano biće i pretvaraju ga u sebičnog i destruktivnog monstruma. Uništimo izvor zaraze – ili ćemo biti uništeni.

Ljubodrag Simonović – Duci