Car je go, ali kog to briga
Car je go! Ok. Svi to znamo, nismo baš tolike budale da ne vidimo ono što nam bode oči. Znamo dakle, ali se pravimo šašavi, poslušno se divimo carevom novom ruhu, otkidamo svojoj djeci od usta da platimo krojače istog. I sve to uz razna opravdanja…
Nek je i go, al’ je naš: bolje je da je to naš, nego njihov car! Nek je i go, on je car, boljeg nemamo! I ja bih, da sam car, isto tako! Nek nas šiša kao ovce, nema veze, proći će i to. Nek je samo živa glava na ramenima i nek imamo vreću brašna u špajzu, dobro je, ne puca se. I sve takve premudrosti, da se iole čestit čovjek zgadi nad samim sobom.
Nismo glupi, vele stručnjaci, samo smo sluđeni, poslušni, istrenirani i kukavice. Dobro, stručnjaci su pristojni ljudi pa nam ne kažu da smo kukavice, nego nam eto, „nedostaje hrabrosti“.
Nismo ni naročito načitani, dodaju stručnjaci, oprezno, vele: „treba nam edukacije“. Da li je baš „edukacija“ prava riječ ili smo naprosto polupismeni i lijeni.
Profesor Miodrag Zec jednom reče: „sve piše u knjigama, samo su knjige debele, a slova sitna!“ Ne može jasnije. I nema smisla vaditi se na siromaštvo: članarina u najboljoj biblioteci u RS košta 20 KM godišnje! Ej, 10 evra, pa da čitaš cijele godine, koliko hoćeš i šta hoćeš. Da čitaš i razmišljaš.
Ali, avaj, većina će muškog življa skarckati tih 10 evra u kladionici, ili bircuzu za satak vremena. A većina će ženskog svijeta za te novce „uraditi nokte“, da se šarene u narednih desetak dana. Prioriteti se moraju znati!
Car je go, ali nema dječaka koji će to glasno reći. Ustvari, možda baš takav dječak ili djevojčica rastu u vašoj kući, ali brzo ćete vi svoje potomče ućutkati, ako pokušak takvu „nepodopštinu“.
Nećeš majci, dok živiš pod mojim krovom, nema golih careva i carica, a poslije, kad naučiš medicinu, farmaciju, programiranje, švajsovanje ili moleraj, široko ti polje: eno ti Njemačke, pa tamo viči šta hoćeš!
Ovako svoju djecu vaspitavaju čak i oni roditelji, koji ni sami ne vjeruju u sve te otužne priče o obojenim revolucijama, referendumima, hordama spoljnih i unutrašnjih neprijatelja! Ne vjeruju, ali im aplaudiraju. Tako su izabrali, jer im je tako lakše.
Svako je, dakle, krojač svog carevog ruha.
Srpskainfo